Odabrani odlomci iz knjige o Ajrtonu Seni

Mučili su se italijanski sudovi, a i akteri nesrećne trke da nađu odgovor na ZAŠTO. Do sada se ne zna. Da vidimo unazad šta se događalo na bolonjskom sudu.

Vrhovni sud Italije je odlučio da obnovi proces za ubistvo iz nehata u sudu u Bolonji. Ovaj proces poveden je 1997. godine protiv direktora tima Vilijams F1 Patrika Heda i dizajnera ovog tima Adrijana Njuija. Zaključeno je da postoje materijalne greške u preliminarnom saslušanju na osnovu koga su optuženi oslobođeni. Šef tima, ser Frenk Vilijams, Patrik Hed i Adrijan Njui očekuju sudski poziv, kao i zahtev suda da dostave svoje pismene izjave u kojima će dati svoje viđenje događaja. Formulu 1 ponovo je obuzela nervoza. Mučno suđenje, koje traje od 1997, zao je usud, skup za Vilijams i veoma loša reklama.

Najpre za funkcionere staze u Imoli koji nisu pozvani na odgovornost zbog stanja staze sezone 1994. (vozači su se žalili da je neravna). Deset godina kasnije, Berni Ekleston ih obaveštava da će im GP 25. aprila 2004. biti i poslednji ako ne poravnaju stazu. Predsednik Automobile Club Italian (ACI) uputio je pismo premijeru Italije, Silviju Berluskoniju, tražeći novčanu pomoć za stazu «Enco i Dino Ferari», već opterećenu obavezom da, kao i svi ostali, isplaćuje

US$ 40 000000 godišnje za čast da ugosti Formulu 1. Neizvesno je da li će italijanska vlada otvoriti novčanik, pogotovo jer je u ovoj zemlji i stara dama Monca, takođe teška i skupa za održavanje.

Drugo, tim Vilijams grčevito pokušava da parira taličnom Ferariju i decenijska presija da je Ajrton možda poginuo zbog tehničke brljotine ovog tima Vilijamsima treba kao rupa u glavi.

Najgore od svega je to što je Evropska Unija uvela nov zakon o nalogu za hapšenje, a od januara 2004. već je prihvaćen u Velikoj Britaniji, Španiji i Belgiji. Prema tom zakonu, u slučaju nesreće sa fatalnim ishodom tokom treninga i trke eventualni optuženi moraju u zatvor bez prava na kauciju, čime se izjednačavaju sa optuženima za terorizam. Maks Mozli, predsednik Međunarodne auto-moto federacije – FIA – početkom 2004. godine javno je upozoravao da će se neki od timova zbog ovoga odlučiti na bojkot evropskih GP staza jer im je ionako dosta natezanja sa Evropskom Unijom oko reklama za cigarete, tradicionalno bitnih za sponzorisanje F1, sporta u kome odavno niko ne puši.

Porodica Sena da Silva, deo stručnjaka i deo javnosti godinama su insistirali na tome da nešto u vezi Ajrtonovog udesa nije u redu i da će pomno vođen sudski proces dovesti do istine. Reč «sabotaža» nikada nije javno izgovorena i još uvek niko ne može da upre prstom u nekakvog Li Harvi Osvalda koji se u zoru pred trku dok svi, premoreni, spavaju mrtvim snom po naslaganim gumama, pravi podli zarez koji se lepo vidi na fotografiji šipke volana Ajrtonovog vilijamsa. Mada mnogi nisu aplaudirali oslobađajućoj presudi za okrivljene, najava revizije slučaja izazvala je jednoglasnu reakciju neposredno zainteresovanih i čitave javnosti: dosta! Advokat porodice, Đovani Karkatera, rekao je: „Porodica ne traži osudu, ali hoće objašnjenje za to šta se desilo.“

Drugi deo: 2002. godina – šta se, za ime sveta, desilo sa dokazima?

Dva predmeta – ključni dokazi u sudskom procesu – plavo-beli bolid vilijams-reno FW16B i žuta bel kaciga «oslobođeni» su, odlukom suda u Bolonji, iz prostorija policijske uprave, Polizia Stradale, ovog grada, jer su već analizirani od strane Univerziteta u Bolonji, Italijanskog aeronautičkog instituta i sudski ovlašćeni tehnički eksperti. Ovu vest preneo je u aprilu švajcarski magazin Motorsport Aktuel.

Sledeću vest prenosi agencija Rojters: vilijams je vraćen proizvođaču u Veliku Britaniju i najavljeno je da će biti uništen a PR Vilijamsa ovo negira izjavljujući da bolid nije uništen, a šta će se sa njim događati u budućnosti privatna je stvar. Rojters dodaje da je kaciga takođe vraćena proizvođaču, evropskom Bel Rejsingu (Bell Racing Europe), i da treba da se uništi.

Časopis Vils 24 (Wheels 24), takođe u aprilu, donosi vest da je sudbina kacige pod jurisdikcijom porodice Sena da Silva, koja je donela odluku da se predmet spali na licu mesta u Bolonji što je i učinjeno istog dana kada je policija „oslobodila“ uništenu kacigu.

Prema zvaničnoj izjavi za štampu Formule 1, u četvrtak dvanaestog marta 2002. godine vilijams FW16B vraćen je proizvođaču u timski centar u Oksfordšajru i oni se dogovaraju sa brazilskom porodicom šta će raditi sa bolidom. Dilema je velika – sačuvati ga, popraviti i izložiti, niko nije voljan za to, osim toga – ko bi želeo da ga vidi. Lotus u kome je poginuo Johen Rind u Monci 1970. kada ga je „oslobodila“ policija posle mnogo godina, u tišini je prodat jednom japanskom kolekcionaru koji je još potrošio veliku sumu da se bolid vrati u izgled pre nesreće. E, sad, ko zna koliko bi koštao Ajrtonov bolid posle nesreće na aukciji, ko zna, a koliko popravak – takođe. Kuća Kristi u Londonu, za aukcije, jednom davno je prodavala maserati sa jednim sedištem iz 1948. godine, koga je verovatno vozio Fanđo. Višnja-crveni, sa ogromnim drvenim volanom, vožen u Evropi, privukao je ne samo kupce, već i romantične fanove koji su, blago njima, svratili da ga vide. Isti model je kupio Huan Peron za vozače u timu Argentina Peron`s da ga ofarba plavo i žuto, boje svoje zemlje, da ispuni ambiciju da dokaže da u njegovoj zemlji ima mnoštvo talentovanih ljudi i da može sve. Isti model su dizajnirali cenjeni mehaničari Vitorio Belentani i Alberto Masimino. Koštao je na aukciji četvrtinu miliona funti. Usijali su telefoni u Kristiju i atmosfera, uspešno je prodat po ko zna koju cenu. To je bila mala priča sportskog novinara Ričarda Vilijamsa iz novina Gardijan. Pošto je bacio poslednji pogled na maseratija, kaže da je otišao kući i našao isti model koji je kupio u Dinky Toys grand prix card`s i čežnjivo ga sklapao i ukrašavao, prateći onaj osećaj koji mu se probudio kada je video original. Lepa priča, ali neprimenjiva za Ajrtonov vilijams.

Što se tiče suđenja, traje i dalje. Motorsport Aktuel navodi da postoji verovatnoća da italijanske vlasti ponovo pokrenu postupak protiv Patrika Heda i Adrijana Njuija.

Treći deo: 1999. godina – oslobođeni 

Oslobađajuća presuda doneta je nakon žalbenog postupka koga je 1998. pokrenuo državni tužilac Mauricio Pasarini podnošenjem žalbe sudiji Antoniju Konstancu na oslobađajuću presudu. Hed i Njui saslušani su 19. novembra. Pasarinijevo mišljenje bilo je da su optuženi odgovorni za loš dizajn i tehničko izvođenje modifikacija na šipki volana viljamsa, tražeći za njih kaznu od po godinu dana uslovno.

Maks Mozli, predsednik FIA izjavio je da su svi timovi Formule 1 uznemireni zbog ovakvog razvoja događaja. U ime vozača, Edi Irvajn naglašava: «Ovo nije loše samo za Formulu 1, već i za budućnost samog gran-prija u Italiji. Tražićemo da se o ovome FIA zvanično izjasni.» Ser Frenk Vilijams zahteva od suda u Bolonji da ga uključi u novo suđenje. Mada tih dana iz sedišta Vilijamsa u Oksfordšajru nije bilo drugih komentara, ser Frenkov italijanski advokat, Oreste Dominioni, rekao je da se čitav tim oseća okrivljeno i da traži oslobađanje od ove krivice. Ostali timovi su u više navrata izražavali zabrinutost zbog mogućnosti da se i njima nešto slično desi u Italiji ako u budućnosti dođe do nekog teškog incidenta na stazi.

U junu 1997. godine Maks Mozli  je učestvovao na kongresu u Rimu koga je organizovao Evropski olimpijski komitet i tom prilikom tražio da se pitanje zakonskih akcija prilikom nesreća u sportu detaljno razmotri i reši jednom za svagda. Mozli se sreo sa predstavnicima italijanskog pravosuđa koji su ga uveravali da će biti preduzeti koraci oko rešavanja statusa «opasnih sportova», ali je naknadno po tom pitanju malo toga učinjeno.

Tokom prvog suđenja u Bolonji, timovi Formule 1 bili su jasni u nameri da u Italiji više neće voziti u slučaju da optuženi budu proglašeni krivim. Oslobađajuća presuda iz 1998. donela je kratkotrajno olakšanje, ali pokretanje žalbenog postupka 1999. ponovo je izazvalo bes i zabrinutost inženjera i mehaničara, a FIA je još jednom počela da razmišlja o održavanju italijanskog GP.

I to ne prvi put. Kolin Čepmen, osnivač i šef tima Lotus bio je suočen sa optužbom za ubistvo iz nehata zbog teške nesreće u Monci. Njegov vozač, Džim Klark, 1961. godine, poginuo je u sudaru sa Volfgangom fon Tripsom u Ferariju, prilikom čega je više od dvanaest gledalaca izgubilo život. Devet godina kasnije, Čepmen je ponovo optužen, nakon što je Austrijanac Johen Rind poginuo u lotusu 72 na zvaničnom treningu u Monci. Čepmen je oslobođen optužbi. 

Apelacioni sud u Bolonji 22. novembra 1999. godine oslobodio je Patrika Heda i Adrijana Njuija optužbi. Odluka je doneta na osnovu drugog člana odredbe 530 italijanskog Krivičnog zakona, koji glasi: «Kada više nema dokaza koji se prezentuju u okviru dokaznog postupka tužioca i kada su zaključci van svake sumnje, optužba se povlači usled nedostatka dokaza.» Odbrana je pritom naglasila kako ne postoji mogućnost da optužba iznese ikakve nove dokaze.

Podaci iz «crne kutije» vilijamsa FW16 nisu bili od presudnog značaja za tok suđenja. U početku se pretpostavljalo da je «kutija» oštećena prilikom sudara i neupotrebljiva kao dokaz, ali se tokom suđenja pokazalo suprotno, Viting, ko je bio odgovoran za proveravanje sadržaja svih bolida na trci, morao je da da obe kutije Vilijamsu te da ih oni pogledaju pa mu tek onda vrate. Svedok tog događaja, Fabricio Nosko, rekao je Vajtingu da je Ajrtonova kutija izuzev par ogrebotina, bila cela. Nedostajućih 1,6 sekundi na betamaks video-traci iz kamere na bolidu nije moglo da se laboratorijski povrati. Trebalo je da se na tom delu snimka vidi šta je Ajrton učinio sa volanom neposredno pre udara u zid. TV FOCA (Formula One Constructors Association) tvrdi da ima te snimke sa kamere postavljene na bolid, ali traži prava da ih ustupi. Pasarini je zatražio za tehničare FOCA da se stave pod istragu od suda u Bolonji zbog nedavanja dokaza tokom suđenja. Direktor, producent i video-skretničar FOCA svedočili su. Izašlo je na to da je za Ajrtonove kameru iscurila traka u trenutku sudara, a da su TV-tehničari prebacili ono što se vidi sa Bergerove kamere, što nije bilo bitno za sud. Tako se nije videlo šta se događalo tokom bitnih deset sekundi. Berni Ekleston je 1994. nekom rekao da postoji snimak i da je on poslat ser Frenku Vilijamsu dva dana posle tragedije. Ekleston, predviđen za svedoka, nije se pojavio. Umesto dolaska, poslao je pismene odgovore na pitanja.

Fabricia Noska, ko je radio deset godina na stazi Imola, intervjuisale su britanske novine. Nosko im je pričao: „Ostatke Ajrtonovog bolida koji su doneseni u Park Ferme i stavljeni u gražu. Deset minuta posle toga, dva Vilijamsova mehaničara došla su i tražila da pogledaju ostatke. Mi smo im diplomatski rekli da je to nemoguće, po pravilima FIA.“ Međutim, po rečima Noska, uskoro posle toga je stigao delegat iz Imole Čarli Vajting, sa još dvojicom Vilijamsovih mehaničara i naredio svoj četvorici da se udalje od boksa. „Vajting mi je kazao da otvorim garažu i da on ima dozvolu od Džona Korsmita, šefa sigurnosti FIA tog dana. Vajting mi je naredio da uzmem obe crne kutije iz bolida. One su se nalazile iza radijatora blizu volana, otprilike na desnoj strani. Do tada sam video hiljade tih kutija, ove su bile čitave, jedino su imale ogrebotine.“  

Inženjer Marko Spiga je svedočio na sudu: „Kutije Vilijamsa su bile totalno nečitljive kad smo ih vratili.“

Vilijams je neprestano tvrdio da su kutije totalno uništene za vreme sudara i da ne mogu da se vrate podaci sa vitalnog dela, data-karda. Od strane mnogobrojnih advokata pozivani su svedoci. Mauricio Pasarini je pitao zašto tek danas saznaju da im je nužna data-karda, zašto im to Vilijams do sada nije rekao. Insistirao je da se ista donese, na sledećem suđenju. Sve ovo se događalo u aprilu, 02, a sledeće je zakazano 15. i 16, kada je trebalo da eksperti prezentuju i lomljenje vozačke šipke.  

Osim toga, Vajting je izjavio da ne prepoznaje vilijamsov bolid posle novog pregledanja onog koga je sačuvala bolonjska policija.

Advokati odbrane ostali su na stanovištu da je nesreća izazvana serijom nepredviđenih okolnosti, a ne zbog greške na volanu. Po njihovom mišljenju, Ajrton je prilikom ulaska u Tamburelo krivinu bio van takozvane idealne linije i pritom naleteo na nekoliko neravnina na stazi. «Teorija neravnina» žestoko je opovrgavana od strane svedoka-eksperata.

Tužilac Rosini je izjavio da će preispitati motive za oslobađajuću presudu pre nego što uloži žalbu Kasacionom sudu i da će to biti učinjeno u zakonskom roku od devedeset dana.

Četvrti deo: 1997. godina – otvaranje suđenja i svedočenje vozača i drugih

U decembru sudija Antonio Konstanzo je oslobodio od tužbe za ubistvo svu šestoricu optuženih, koji su bili oduševljeni.

Nekoliko meseci ranije, u sudskoj sali koja je, u stvari, klub penzionera, gura se 100 i više novinara, kao i mnogo radoznalaca i fanova, a sala je predviđena za 60 ljudi.

Sledeći datum suđenja zakazan je 22-23. septembra, 3. oktobra i sedam datuma u novembru.

Prisutni su ser Vilijams, Hed i Njui. Imali su dodatni problem – nisu našli ni jedno mesto u hotelima, sve je bilo bukirano. 

Osim pomenutih, optužen je i belgijanac, FIA-delegat-tehničar prisutan u Imoli datog dana trka Roland Brinserede. Zatim i Federiko Bendineli, direktor Sagis-a, kompanije za vođenje Imole. I bivši dežurni na stazi Đorđo Pođi. Tužilac Mauricio Pasarini je tražio, zbog nedirektnog uticaja, da se njih trojica oslobode, a za Heda i Njuija tražio je godinu dana, sa obećanjem da će ubuduće paziti.

Bendineli je izjavio da je FIA ispitala stazu i da nije otkrila ništa što bi uzrkovalo nesreću. Alen Prost, koji je bio 1989. aktivan kao predstavnik vozača, tražio je da se zameni travom beton na Tamburelu, jer mora velikom brzinom da se koči. Kada je o ovome pitao advokat Bendinelija, ovaj je zaključio da nije Tamburelo po tome drugačiji. U međuvremenu, Sagis je za to imao tri zahteva FIA.

Sedamnaestog marta tužilac Pasarini ponovo poziva kao svedoka Mikela Alboreta, bivšeg vozača Formule 1. Na prethodnom saslušanju, održanom sedamnaestog marta Alboreto, pogledavši postojeći betamaks video-snimak udesa izjavljuje da mu se čini da je u pitanju bila mehanička greška, jer je na snimku video kako je Sena shvatio da nešto nije u redu još na prethodnoj krivini, jer je podigao nogu sa gasa. Dodaje i da, na stazama kao što je Imola, milimetarska odstupanja u podešavanju volana mogu da budu presudna.

Novinarima je kasnije vrlo direktno i strastveno rekao: «Pošto sam video snimak, sada sam još uvereniji da je u pitanju bilo tehnički problem. Jasno se videlo kako volan `šeta` dva-tri santimetra, što nikako ne bi smelo da se desi jer dozvoljena odstupanja mogu da se mere samo u milimetrima, nikako u santimetrima.» Alboreto navodi da je ovakva njegova procena zasnovana na dugom iskustvu vožnje u Imoli, kao i drugim stazama širom sveta i dodaje: «Ako sud usvoji traku kao dokaz, biće jasno da nešto nije bilo u redu sa Seninim bolidom. Nadam se da će nam sud pomoći da shvatimo šta se dogodilo Seni, jer još uvek nije sve jasno. Takođe se nadam i da će ovo suđenje odbraniti velikog vozača koji više nije sa nama. Ubrzo posle njegove smrti, čuo sam i budalaste priče kako se Sena pred samu nesreću onesvestio u bolidu, ili kako je bio dekoncentrisan jer je razmišljao o svojoj verenici. Sena zaslužuje potvrdu da nije sam skrivio svoju smrt. Ovo govorim i za Racenbergera takođe, njih dvojica nisu ovde da se sami brane. Ne želim da vidim nikoga u zatvoru, ali sećanje na Senu mora da se zaštiti i nervira me kada neki ljudi pokušavaju da odbrane stvari koje su neodbranjive.»

Oreste Dominioni, osim Roberta Kauza i Pitera Gudmana, advokat Frenka Vilijamsa i Patrika Heda, pozvao je kao svedoka Dejvida Kultarda, koji je 1994. radio kao test-vozač za Vilijams. Kultard je trebalo da svedoči 16. septembra, ali se nije pojavio, uz obrazloženje da će biti zauzet do kraja sezone u Formuli 1, ali je ponudio pismenu izjavu. Tužilac Mauricio Pasarini smatrao je da, s obzirom da na to da Kultard živi u blizini Monaka, ne bi trebalo da mu bude neki veliki problem da pređe četiristo kilometara do Bolonje, ali je ipak prihvatio pismenu izjavu. Prihvatio ju je i sudija Antonio Konstanco, ali pod uslovom da se Kultard sledeći put pojavi u sudu. U ovoj izjavi stoji da je «šetanje» volana bilo savršeno normalno. Alboreto je novinarima Kultardovu procenu ovako prokomentarisao: «Njemu se smeši duga karijera u Formuli 1.» Svedočili su i Dejmon Hil i Mihael Šumaher, obojica su hladno konstatovali da je to sport koji je riskantan.

Na ovom ročištu, tužilac Pasarini zatim je ušao u dugi verbalni duel sa advokatima odbrane, inženjerima i Majkom Gatilom oko simulacije koju je pripremio tim Vilijams a koja je trebala da bude podudarna sa realnim ponašanjem Ajrtonovog bolida. Pasarini je upotrebio snimke iz bolida, na kojima se vidi kako Ajrton skreće udesno, is(u?)ključujući žuto dugme na volanu. Vilijamsov ekspert Vitali, naglašava da taj je taj pokret uslovljen silom uvrtanja.

Onda se pokazuje video-snimak načinjen u laboratoriji, o ponašanju bolida iz 1994. godine, pozajmljenih iz Muzeja Formule 1. Na snimku, vozač simulira iste pokrete koji su pravljeni tokom trke gde se, prema rečima odbrane, vide iste oscilacije volana i žuto dugme koje odskače kao opruga, u skladu sa ponašanjem materijala od koga je načinjeno kada ga vozač upotrebi naglo i jako.

Ipak, ovaj snimak nije impresionirao Pasarinija: «Ovaj snimak ima istu dokaznu vrednost kao i izjava nekog ko kaže `te noći nisam bio prisutan`.»

Ser Frenk kaže: „Znao sam da Ajrton nije bio srećan sa bolidom. Posle svake probe, prezentovao je tri od četiri stranice ispisane predlozima za modifikacije da bolid ide brže. Ajrton vas nikad nije ostavljao na miru. Uvek vas je gurao.“

Kada ga je Pasarini pitao da li je moguće da se slomi šipka od volana, ser Frenk je kazao: „Moguće je, ali ja sam siguran i da avion kojim sam stigao ovde takođe može da se slomi.“

Fotograf Pol-Henri Kahije ustupio je u februaru fotografiju britanskom The Sunday Timesu na kojoj se vidi staza 700m pre Tamburela tog dana u Imoli i, na fotografiji, ostatak nekog bolida koji se sudario prethodno, a koga je Ajrton morao da izbegne i zato je imao svoju nesreću. Ta fotografija je oslobađala je tim iz Vilijamsa, što su oni odbili. Pasarini je, takođe, rekao da ta fotografija ne daje nikakav podatak o lomljenju volanske šipke.

Mauricio Pasarini je pozvao profesora Fanđelu, sa Univerziteta u Đenovi, koji treba da postavi tehnička pitanja vilijamsovom inženjeru Dijegu Minenu. Profesor ga je pitao o telemetriji čije rezultate ima u svojoj grafologiji, zatim o uglu volanske šipke i o bitnosti toga i o tome zašto je Ajrton prešao na levu stranu i o žutom dugmetu. Drugim rečima, tehničke stvari koje je teško objasniti. Dijego Minena je rekao da je samo jednom moguće da se vozeći tako sređen vilijams na takav način pogine.

Na suđenju šesnaestog aprila, Pasarini je pozvao više svedoka da analiziraju ponašanje volanske šipke kada se ista produžuje ili skraćuje. Bili su tu bivši Ferarijevi tehničari, profesori, Vilijamsovi inženjeri, direktori staze na Imoli i tako dalje. Adrian Njui je novinarima zaključio ono isto što je zaključio i sud – Ajrtonova nesreća je bila sudbina. Njui je najavio i da ostavlja Vilijams i da odlazi u MekLaren F1 tim.

Do juna sud je odlagao zasedanje, zbog nemogućnosti da dođu svedoci. U ponedeljak, drugog juna, Dejmon Hil je svedočio. Posle traženja svog advokata, Brina, da to ne snimaju TV kamere. Udaljavanje ekipa je trajalo dugo, jer su se oni raspravljali sa sudom i tražili svoja prava. S obzirom da je i Hil vozio

vilijams-reno FW16, bio je važan svedok. Pasarini ga je pitao kada je volanska šipka promenjena.

„Ne znam tačno,“ odgovorio je Hil. „Mislim da je bilo pre našeg testa, ali nisam siguran.“

„Znači, prve trke u sezoni?“

„Da,“ rekao je bez izraza na licu Hil.

„A kada ste saznali oko modifikacije?“

„Ne mogu da vam kažem, zato što ne znam kada je to urađeno. Sada znam da je to urađeno.“

„Da li se sećate ko vas je informisao o tome?“

„Ne.“

Pasarini ga je onda pitao može li da potvrdi da su u 1994. ta dva bolida vožena sa istim šipkama.

„Da, jesu.“

Zatim ga je pitao da li se seća da su bolidi voženi i 1993. sa istim šipkama.

„Ne sećam se.“

Pasarini mu je onda kazao da mu je Hil izjavio van suđenja, u junu 1994, da je sistem nov. A onda ga je pitao: „Između dve trke 1994, da li ste vozili sa ili bez šipki?“

„Iskreno, ne sećam se.“

„U toku GP-a San Marina, da li ste imali šanse da razgovarate o bolidima sa Senom? Koliko znate, da li se on žalio?“

„Ne sećam se,“ ponovio je Hil.

Pitan o modifikaciji, još jednom, Hil je izjavio: „Otkrili smo da mi je vrlo tesno u bolidu, ja sam imao vrlo malo mesta između sebe i vozačke šipke.“ Nije mogao da se seti da li se Ajrton žalio, a mogao je da se seti detalja sastanka sa Vilijamsovim timom malo pre nedelje od tragedije. Gledao je više od sata film snimljen sa kamerom na Ajrtonovom bolidu, pa je onda pozvan da komentariše to što je video. Primetio je da Ajrtonov vilijams ide brže i bolje kad mu je skraćena šipka i obratno.

Bombardovan raznim pitanjima od Pasarinija, on je ponavljao da ne može da se seti, da je bilo davno. I to je otprilike bilo to svedočenje. Usledilo je urgiranje FOCA da donese one snimke a prvo da prebaci iz formata beta u VHS, da bi mogao sud i ostali da vide.