Odabrani odlomci iz knjige o Ajrtonu Seni

UKLETI VIKEND

Dvadeset deveti i trideseti april i prvi maj 1994. godine, gran-pri San Marina. Sve je išlo naopako. Naknadna tumačenja idu od hladne analize mehaničkih nedostataka, psihičkog stanja vozača i sigurnosti staze »Enco i Dino Ferari« u Imoli, preko teorija zavere prema kojima su incidenti tokom tog vikenda bili rezultat nekakve diverzije van pameti a kvar na Ajrtonovom volanu van svake sumnje, sve do interesantne škole mišljenja prema kojoj je Ajrton izvršio samoubistvo. Tu se tumačenja razlikuju: ili je izgubio svaku motivaciju kada je već došao do vrha sveta, ili se – u religioznom zanosu ili tako nešto – žrtvovao za budućnost Formule 1.

Novinari Endrju Longmor, Kevin Ison, Simon Džons i mnogi drugi dali su viđenje ovih događaja. Većina njih je bila lično prisutna, a dodatne informacije dobili su od ostalih svedoka. Ovako izgleda satnica gran-pri vikenda koji će zauvek ostati upamćen kao najtragičniji neposredni sled događaja u istoriji sporta: 

četvrtak, 28. april, 16:00

Na heliodrom gde stižu vozači, posetioci i uprave koji idu na stazu »Enco i Dino Ferari« iz helikoptera izlazi Ajrton u društvu predsednika «Dukatija» koji mu je napravio motorcikl mauntin-bajk ograničena serija i izvršnog direktora «Tag-Hojera» koji je lično nadgledao dizajniranje ručnog sata za šampiona.

Stigao je tog jutra privatnim avionom »britiš aerospejs HS125« sa osam sedišta na Forli, mali aerodrom u blizini Padove, gde su aerodromske takse bile niže nego u Bolonji. Nije voleo rasipanje novca. Avionom je pilotirao Oven O`Mahoni, lični pilot i prijatelj. Mada je želeo da isproba svoj mauntin-bajk, Ajrton se najpre video sa članovima svog tima i onda otišao u hotel. Proverio je kako teku pripreme i sa Ričardom Vestom, direktorom marketinga Vilijamsa, dogovorio svoje promotivne obaveze.

U pet popodne stiže u «Kastelo», mali hotel koga vodi omiljeni veseljak Valentino Tosoni. Hotel se nalazi u predgrađu Kastel San Pjetra, banjskog grada na deset kilometara od Imole i zborno je mesto tima MekLaren. Ajrton, čovek od navike, nastavlja tradiciju dugu četiri godine mada sada vozi za drugi tim. Ima isti apartman, br. 200, sa spavaćom sobom, kupatilom i malim dnevnim boravkom, cena je 150 funti sterlinga za noć. Frenk Vilijams je u sobi ispod njega a prethodni šef, Ron Denis, u sobi iznad. Kao svaki dobar hotelijer, Tosoni zna rutinu i odmah  naručuje dodatne porcije profiterola, omiljenog slatkiša važnog gosta.

Ajrton nije voleo da putuje sa mnogo prtljaga ali voli društvo prijatelja sa kojima može da se opusti. Tog vikenda društvo je bilo veće nego inače: brat Leonardo, biznis-menadžer Džulijan Džekobi, stari prijatelj iz Brazila Antonio Braga, novinar-od-poverenja sa TV Globo Galvao Bueno, direktor «Marke Sena» Kelso Lemos, direktor «Sena Importa» Ubirajara Guimares, fizioterapeut i dijetetičar Džozef Leberer. Primetno je bilo odsustvo Adrijane Galisto, koja je inače bila čest gost na stazi. Ostala je u kući u Faru, Portugal, Ajrtonovoj evropskoj bazi. Neki smatraju da je razlog Adrijaninog izostanka bilo prisustvo Leonarda jer porodica Sena da Silva nije baš bila luda za njom pa bi bliski susreti sa Leonardom uz moguće varnice ometali Ajrtona da se skoncentriše na presudnu trku u borbi za četvrtu titulu. U «Kastelu» je večerao šniclu, pastu i profiterole, pio je mineralnu vodu i otišao na spavanje u deset sati. Voleo je dugo da spava.

petak, 29. april, 09:30, nezvanični trening

Odvezao je dvadeset dva kruga sa najbržim vremenom – 01:21:588, više od sekunde brže od timskog kolege Dejmona Hila. U jedan sat i četrnaest minuta vraćao se u boks baš pošto je odvezao taj krug, kada je »džordan« Rubensa Barikela pri brzini od preko 210 km/h na šikani Variante Baza izleteo sa staze, poleteo, srušio metar visoku barijeru od guma i udario u zaštitnu ogradu. Udes je izgledao užasno.

Ajrton je Barikela smatrao svojim štićenikom, nastavljačem tradicije velikih brazilskih vozača i različiti su izveštaji o njegovim prvim reakcijama na udes. On sam ga nije video i odmah je poslao Betis Asumpsao do ekipe Džordan da sazna detalje. Desilo se da je tu bio prisutan Oven O`Mahoni, koji misli da se Ajrton uputio pravo prema medicinskom centru. Našavši glavna vrata zaključana, preskočio je ogradu i ušao na zadnja vrata. Barikelo je ubrzo došao svesti. »Prvo lice koje sam ugledao kada sam se osvestio, bilo je Ajrtonovo. Plakao je. Nikada ga takvog nisam video. Učinilo mi se da je moj udes doživeo kao svoj sopstveni. Rekao mi je: `Samo mirno, sve će biti u redu.`« Pričao je оn kasnije. I još je rekao da, bez obzira što je samo polomio nos i progutao jezik pri incidentu, dve nedelje kasnije na trci u Montekarlu moglo da se vidi da nije spreman za tu trku, kako je još uvek potresen zbog svog udesa.

 

Ajrton se vratio na stazu i, do jedan sat i četrdeset minuta, kada je trening završen, uspeo da poboljša svoje vreme na 01:21:548, sa prosečnom brzinom od preko dvesta na sat. Veliki uspeh, s obzirom na to da je vozio model na koga se nije još navikao i da je bio ozbiljno uzdrman Barikelovim udesom.

Za vreme tog treninga desila se jedna neobična stvar. O`Mahoni je prolazio pored pita Vilijamsa, kada ga je Ajrton pozvao i dao mu tri potpisane fotografije na kojima su bili njih dvojica. «To je bilo čudno,» priča O`Mahoni. «Odavno sam hteo da ga pitam za te fotografije ali nije bilo prilike. Začudilo me što mi ih daje usred treninga, nije ličilo na njega da u takvim trenucima misli bilo na šta drugo osim na trku. Kao da je hteo da okonča nezavršene poslove.»

«Vilijams FW16B» se nije ponašao kako treba i Ajrton je vodio dug razgovor sa svojim inženjerom, Dejvidom Braunom. Skratio konferenciju za novinare rekavši da ima velikih tehničkih problema. Otišao je da još jednom razgovara sa Braunom. Novinari su ga čekali jedan sat, kada se on vratio i zamolio ih da razgovor nastave posle zvaničnog treninga jer je umoran i kasno je.

Večerao je u malom restoranu «Tratorija Romanjola» u Kastel San Pjetru. Na redovnom meniju bili su antipasti, parmska šunka, taljatele sa sosom od svežeg paradajza i voće. Nije želeo kafu ni alkohol, tražio je da mu mineralna voda bude blago gazirana i mlaka. Povukao se u svoju sobu odmah posle jedanaest sati. 

subota, 30. april, 09:30

Tokom drugog nezvaničnog treninga odvezao je 19 krugova, najbrži za 01:22:03. U jedan sat počinje zvanični trening. U jedan sat i osamnaest minuta, dvadeset četiri sata pošto se Barikelo srećno izvukao, dugogodišnja sreća

Formule 1 se okončava. Roland Racenberger u «simteku» sa preko trista na sat izleće sa staze i udara u betonski zid na izlasku iz krivine Vilnev. Teško povređenog, najpre ga prebacuju u medicinski centar a zatim u bolnicu Mađore u Bolonji. U dva sata i petnaest minuta zvanično se potvrđuje smrt prvog gran-pri vozača posle dvanaest godina i 186 trka otkad je, 1982. godine, na trci u Montrealu poginuo Rikardo Paleti.

Ajrton je udes video na monitoru kada je već polazio iz garaže. Odmah se vratio, pokrio lice rukama… Plašio se najgoreg i morao je da vidi svojim očima šta se desilo. Požurio je niz pit-lejn, uleteo u sejfti-kar i odvezao se do mesta nesreće. Stigao je odmah pošto je Racenberger odvezen u medicinski centar. Video je samo otpatke po celoj stazi i prevrnuti bolid. Na povratku, potražio je dr Sida Votkinsa. Među njima je bilo trideset godina razlike ali su, posvećeni i puni strasti, razumeli jedan drugog i stvorili čvrsto prijateljstvo. Dr Votkins je imao težak zadatak da saopšti Ajrtonu strašnu vest. «Bio je šokiran,» seća se Votkins. «Nikada se nije tako intenzivno suočio sa realnošću svoje profesije, jer tokom njegove karijere u Formuli 1 niko nije poginuo. Oduvek je fatalistički shvatao smrt, bio je religiozan i dovoljno inteligentan za dublje poimanje stvari. Prvi put se našao tako blizu smrti. Bio je vrlo tih, ostao je čvrst. Nije naglas postavio pitanje o smislu sporta kojim se bavio i svog mesta u njemu.» Razgovarali su oko pet minuta. Međutim, priča Votkinsova nije sasvim tačna – Ajrton je video jednu nesreću, ali ne i fatalnu: u Herezu, u Španiji, na treningu za GP, 1990. Martin Doneli je u lotusu sa 270 km/s udario u zid, posledica su bile slomljene noge, puknute arterije, oštećeni organi, šest nedelja kome. Međutim, posle nesreće, on je mogao da priča, preživeo je, sada igra golf. Martin je kasnije testirao Džordan F1 bolid, bio i tim-menadžer malih motor-sport kategorija, ali nije se takmičio. Ajrton je otišao do mesta nesreće, vidno potresen, zatim se vratio u meklarenov pit, seo u bolid, odvezao najbrži krug, ponovio trening i bio još brži. Posle treninga, seo je u neki ugao i rekao novinaru Joe Sawardu sledeće: „Ovo me tera da shvatim koliko sam lomljiv. Ovo te tera da shvatite kako može da se desi svakom, jer ima situacija van kontrole.“ Kako kaže Džo Sovord, to je bio Ajrton – može da bude ledeno hladan, ili toplo osetljiv.

U Imoli, u međuvremenu je predstavnik za štampu FIA Martin Vitaker tuda žurio ka medicinskom centru. Sačekao je da Ajrton završi razgovor i onda mu se obratio. «Pitao sam ga da li je čuo. Nije mi odgovorio. Samo me je pogledao i otišao. Nikada neću zaboraviti taj pogled. Ne bi se moglo reći da je bio uplašen, samo veoma zabrinut. Izgledao je nekako izmenjeno. To možete da vidite na fotografijama.»

Do kraja treninga, Ajrton je postao potpuno bezvoljan. Sedeo je u motordomu Vilijamsa sa Dejmonom Hilom i Hilovom ženom Džordžinom. Tu je bila i Betis Asumpsao koja je, videvši u kakvom stanju je Ajrton, popričala malo sa njim i potapšala ga po glavi da ga okuraži. Hil, koji ni posle svega nikada nije potvrdio izveštaje da je njegov timski kolega bio slomljen, ponašao se hladno prema njemu. Nasuprot Hilu, Frenk Vilijams je bio zabrinut zbog emocionalnog stanja svog vozača.

Ajrton se opirao da se pojavi na tradicionalnoj pres-konferenciji za nosioce pol-pozicije. Zatim je pozvan na sastanak sa funkcionerima trke. Trebalo je da bude kažnjen zbog neovlašćenog korišćenja sejfti-kara. Direktor trke, Džon Korsmit, pozvao se na to da se ne smeju neovlašćeno koristiti službena vozila, bez obzira na okolnosti. Ajrton uopšte nije bio voljan da prihvati argumente i reagovao je žestoko. Prvo se pozvao na stavku italijanskog zakona po kojoj se u slučaju fatalnog udesa trka ili trening automatski prekidaju, što se nije desilo. Onda je rekao da je, kao trostruki svetski šampion, predstavnik svih vozača, da je bio zabrinut za Racenbergera i sigurnost na stazi, da je od zvaničnika pit-lejna dobio dozvolu pre nego što je uzeo sejfti-kar. U žaru rasprave vikao je: «Najzad se bar neko brine za sigurnost!»

Korsmit, nazivan «starim ali uvaženim Ajrtonovim oponentom», što u prevodu znači da su jedan drugom išli na živce, ipak je odustao od preduzimanja daljih koraka. Zaključio je kako vozač čitavog tog vikenda «nije bio sasvim pri sebi». «Izgledao je kao da ga je mnogo toga uznemirilo,» izjavio je. Posle svega ovoga Ajrton je sigurno bio nesposoban za dalje susrete sa novinarima, kao i za fotografisanje sa mladencima na svadbi koja je bila u punom jeku kada se vratio u «Kastelo».

Mark Fogerti, novinar «Karvik» magazina i cenjena figura gran-pri scene, telefonom se sa Ajrtonom dogovorio da intervju završe sledeće nedelje, a sa kolegama prokomentarisao da ima loš predosećaj. U jednoj od kasnijih izjava on objašnjava: «Svakom se ponekad učini kako je nešto unapred znao. Ali stvarno sam tog dana imao crne slutnje. Sena je izgledao užasno.»

Sa Adrijanom Galisto Ajrton se čuo dva puta te večeri, prvi put negde pre večere. Nije joj pominjao strah za svoj život, ali je rekao da mu je moralno nedopustivo da posle svega učestvuje u trci. «Bio je potresen. Plakao je, stvarno je plakao,» priča ona. «Rekao mi je da ne želi da vozi. Nikada nije bio takav.» Posle večere u «Romanjoli», na proslavi rođendana fizioterapeuta Džozefa Leberera koja je prošla u tmurnom raspoloženju, Ajrton nalazi poruku od Frenka Vilijmsa i odlazi u njegovu sobu da se vide i popričaju. Prema svedočenjima ljudi iz «Vilijamsa», Ajrton je posle ovog susreta izgledao mnogo smirenije. Pozvao je Adrijanu, zvučao joj je bolje. Definitivno je odlučio da vozi. Poslednje reči koje joj je uputio bile su: «Sačekaj me na aerodromu u Faru sutra uveče u pola devet. Jedva čekam da te vidim.»

nedelja, 1. maj, 07:30

O`Mahoni poziva telefonom da pita kad treba da dođe u hotel po prtljag i da probudi svog šefa koji zatim helikopterom stiže na stazu, prvi na jutarnjoj sesiji za zagrevanje. Odmah prelazi u akciju. Niko ne zna da li je prethodne noći uopšte spavao, ako se analiziraju događaji koji slede. Najpre je putem interne komunikacije francuske televizije za koju je radio Alen Prost i tog dana izveštavao iz Imole, nekadašnjem timskom kolegi i neprijatelju na stazi sa kojim je godinama jedva razgovarao, poslao poruku: «Upućujem dobrodošlicu svom starom prijatelju Alenu Prostu. Recite mu da mi mnogo nedostaje.» Duboko dirnut, Prost dolazi u padok i njih dvojica dugo razgovaraju. Ajrton mu tada predlaže da se osnuje komisija za sigurnost, u kojoj bi obojica uzeli udela. Prost prihvata. Sa istim predlogom Ajrton odmah zatim izlazi i pred Nikija Laudu, koji se takođe slaže da pomogne. Osnivački sastanak komisije treba da se održi za dve nedelje, pred GP Monaka.

U jedanaest sati, Ajrton u društvu sa Gerhardom Bergerom, koji te sezone vozi za Ferari, stiže na brifing za vozače. Svi minutom ćutanja odaju počast Racenbergeru. Počinje diskusija o predstojećoj trci i Ajrton vodi glavnu reč. Najpre predlaže da se ovaj put pejs-kar ne koristi u krugu za zagrevanje. Na prethodnoj trci, bio je to gran-pri Pacifika u Japanu pejs-kar, koji inače služi kao «čistač» staze, prema Ajrtonovim rečima bio je prespor i gume bolida nisu mogle da zagreju. Berger se složio sa njim da u Imoli pejs-kar treba da izostane. Istu primedbu Ajrton ima za sejfti-kar. Prethodnog dana je i sam sticajem okolnosti testirao mogućnosti sejfti-kara, standardne «opel-vektre», žureći da vidi šta se dogodilo sa  Racenbergerom, tako da je znao o čemu govori. Odmah potom nevoljno odlazi u gostinski prostor Vilijamsa da sa Hilom prisutnima detaljno objasni stazu krivinu po krivinu i odgovori na pitanja vezana za trku.

Koja je bila iskušenje i izazov, jer sezona mu nije dobro počela. Okretanje na domaćem terenu u Brazilu omogućilo je pobedu Mihaelu Šumaheru, kao i incident na startu trke u Japanu, tako da je pred Imolu Šumaher imao dve pobede i dvadeset bodova, a Ajrton nijedan bod. Bio je svestan da tu razliku nije lako dostići, a načuo je i komentare kako ni ovaj put neće biti bolje sreće. Šumaherov «beneton» se pokazao boljim od «vilijamsa FW16B». I Ajrton i Hil su se žalili da su im bolidi nervozni i jogunasti. Dalje, FIA je te godine zabranila elektroniku za kontrolu vuče i aktivno vešanje. Mada se uopšteno složio sa FIA kako pravila treba da budu u funkciji pokazivanja veštine vozača, Ajrton je u jednom od intervjua pred početak sezone izjavio: «Velika je greška ukinuti elektroniku. Ovo će biti sezona sa mnogo incidenata i mislim da ćemo biti srećni ako se nešto stvarno ozbiljno ne desi.»

U podne je bilo vreme za laki ručak i koncentraciju pred trku. Te trenutke je inače provodio na sedištu za vozače u motordomu čitajući svoju Bibliju, ali ovaj put niko nije video da je postupio kao obično. U garažu Vilijamsa dolazi pola sata kasnije. Betis Asumpsao ga pažljivo posmatra, nervozna jer joj izgeda drugačije nego obično, bez uobičajene odlučnosti u pokretima kad zateže kaiševe na kacigi i seda u kokpit dok se ostali vozači još spremaju. Prema Betisinim rečima on je ovaj put predugo gologlav, usmeren na pobedu ali nekako usporen, kao da će posao disciplinovano odraditi i onda sa zadovoljstvom otići kući.

02:00

Trkalištem se razleže svečani glas spikera: »Gospodo, zauzmite svoja mesta.« Naježena publika zadržava dah. Vozači su najzad sami sa svojim mašinama. Crveno svetlo, pauza, zeleno svetlo, start. Kreće Ajrton, za njim Mihael, treći je Gerhard Berger u „ferariju“, četvrti Dejmon Hil. Sledi Mihaelov timski kolega Džej Džej Leto kome odmah posle starta staje motor i on panično maše kako bi upozorio ostale vozače. Svi ga obilaze izuzev Pedra Lamija u “lotusu” koji je već razvio brzinu i otpozadi udara u «beneton», komadi bolida lete na sve strane. Povređeno je četiri gledalaca i jedan policajac.

02:03

Treći krug. Izlazi sejfti-kar «opel vektra»  i vuče se stazom. Prate ga Ajrton, Šumaher, Berger pa Hil. Ajrton sejfti-karu maše da ubrza, kočnice i gume se hlade, ali kočnice su hladne i sejfti-karu, njegov vozač neće da rizikuje. Peti krug. «vilijamsov» pit-vol u dva i petnaest javlja Ajrtonu da će ponovo početi. On potvrđuje prijem i to je njihov poslednji kontakt. Šesti krug. Ajrton kreće žestoko, Šumaher ga prati. Ulaze u Tamburelo. Šumaher vidi kako se «vilijams» trza, iz zadnjeg dela izbijaju varnice. Sedmi krug. Šumaher na istoj stazi ispred sebe ponovo vidi trzaj i varnice.

02:17

Ajrton ulazi u krivinu sa 310km/s. Na vrhu krivine uspeva da smanji na 218 km/s, ali gubi kontrolu. Ide previše udesno, izleće sa staze preko trave, u betonski zid. Pun udar prima prednje desno krilo, lome se točkovi, krila, spojleri… kokpit je neoštećen… valjda će biti dobro… dežurni na izlasku iz Tamburela skaču i jure ka Ajrtonu… iz «vilijamsa» teče krv, izgleda kao ulje… Sid Votkins se onako visok i pomiren sa sudbinom nadvija nad nosilima…Pričao je kasnije:“Izgledao je ravnodušno. Pogledao sam mu zenice, i shvatio da mu je oštećen mozak. Podigli smo ga iz kokpita i spustili na zemlju. Kada smo to učinili, on je uzdahnuo. Ja sam agnostik, mada mi se u tom trenutku učinilo da je njegova duša u tom trenutku otišla.“… elise helikoptera podižu prašinu… Televizijske stanice gotovo da ne emituju sliku. BBC u etar šalje samo uspaničene glasove Mareja Volkera i Džonatana Palmera. I ostali radio i TV-komentatori prvo pokušavaju nešto da kažu a onda samo ćute. Alen Prost plače u mikrofon, pokušavajući da francuzima opiše scenu.

Oko staze i na tribinama, tišina. U helikopteru su mu uradili traheotomiju, nisu sigurni da mu radi srce…

02:54

Restart trke. Mikele Alboreto odlazi na pit-stop, sa njegovog «minardija» otpada točak, odleće i povređuje mehaničare «ferarija» i jednog „lotusovog“, na sreću lakše, tako da se trka ne zaustavlja ponovo. Svi voze pod teškim psihološkim pritiskom, čekaju se vesti. I dalje ima nade da će se desiti čudo. Gerhard Berger, Ajrtonov dobar prijatelj, kome je dan ranije već poginuo zemljak Racenberger, ne izdržava. U sedamnaestom krugu parkira svoj «ferari» i odlazi pravo u bolnicu. Kasnije je pričao kako je bio toliko van sebe da je veći deo tih sedamnaest krugova njegov bolid u stvari vozio auto-pilot.

Mihael Šumaher više nema konkurenciju. Vozi skoro minut brže od Nikole Larinija u «ferariju», a u istom krugu su još samo Mika Hakinen u «meklarenu» i Karl Vendlinger u «zauberu». Dejmon Hil, jedini preostali u «vilijamsu» je šesti, sa krugom zaostatka.

Oko staze, pritisak postaje nepodnošljiv. Svi nagađaju, šire se glasine, bolnica Mađore je na direktnoj radio-vezi… Pokunjena publika na tribinama jedva nekako prati trku. Berni Ekleston poziva Leonarda da Silvu u svoj motordom i, pre zvanične objave, obaveštava ga da mu je brat mrtav. Samo nekoliko trenutaka potom, Ekleston povlači ono što je rekao, pravdajući se kako nije dobro razumeo svoju PR službu. Naknadno mu je ovo često zamerano, uz tumačenja da je povukao ovu informaciju jer je pretpostavljao kako će ona odmah stići do svih te će i učesnici i publika odmah prekinuti trku, a već je bilo komentara da je posle Ajrtonovog udesa doneo odluku o nastavljanju trke jer je više brinuo za sponzore i televizijska prava nego za vozača. Ne samo to, priča se da je Ekleston lekarima u Mađoreu naložio da Ajrtona stave na aparate za održanje života dok se ne završi trka. Mada je Berni Ekleston dežurni krivac za sve što u Formuli 1 zaškripi ili krene naopako, teško je poverovati u ovakve optužbe. Ipak je ovde reč o čoveku za koga njegova sopstvena žena kaže kako će za njega jednog dana morati da bude iskopan veoma veliki grob jer će verovatno testamentalno tražiti da ne bude sahranjen u kovčegu već u svom čuvenom srebrnom motordomu, u kome provodi veći deo svog života.

16:20

Šumaher prolazi prvi kroz cilj, ovo je njegova treća pobeda u Formuli 1. Ajrtonov elektroencefalogram pokazuje moždanu smrt. Prema italijanskom zakonu, lekari uključuju veštačka pluća najmanje na dvanaest sati, ali čemu to. U padoku je sačekan završetak trke i tek onda se saopštilo vozačima da nade više nema. Plače «bezdušni» Šumaher, plaču svi. Nema šampanjca, nema radosti na podijumu i vesele, šarene publike koja trči unaokolo i ljubi stazu.

19:40

Doktor Marija Tereza Fiandri izlazi sa odeljenja za intenzivnu negu pred zgradu bolnice pred kojom je mnoštvo u iščekivanju. Ona moli za tišinu. Drhtavim glasom objavljuje: «U osamnaest sati i četrdeset minuta srce Ajrtona Sene je stalo. On je mrtav.»

U istom trenutku, na stazi «Enco i Dino Ferari» redari na Tamburelu čiste beli prah koji je upio gorivo, ulje i krv. Slušaju kako se u daljini zatvaraju vrata kamiona, brundaju teški motori. Tužni cirkus mora dalje. Dok se na Imolu spušta veče, žalosni domaćini mašu koloni koja se vuče na zapad, ka Monaku, ka boljoj sreći. Podanici lepe Emilije Romanje, kraljevstva brzine, ostaju budni dugo u noć da ožale svoje kraljevske goste.

posle

Ključni dokazi – krivci i svedoci – «vilijams FW16B» i žuta «belova» kaciga transportuju se u Bolonju. Kovčeg sa telom odlazi u Pariz, a zatim u Sao Paulo.       U kokpitu bolida je umesto očekivane brazilske nađena uredno spakovana austrijska zastava. Svoju četrdeset drugu pobedu posvetio je Rolandu Racenbergeru i onima koji će živeti zato što se on borio za njih. Na kraju ukletog vikenda u Imoli devedeset četvrte pobedničke pehare podigli su dobri duhovi Formule 1.

 

 

GRAN-PRI SAN MARINA, 1994.

Imola

01.05.1994.

58 krugova; treća trka u sezoni; broj trke: 551

pozicija  broj  vozač                       tim                         krugova     vreme/odustajanje

1.           5       Mihael Šumaher           Beneton-Kosvort   58              1h:28:28:642

2.           27     Nikola Larini                Ferari                     58              1h:29:23:584

3.           7       Mika Hakinen              Meklaren-Pežo       58              1h:29:39:321

4.           29     Karl Vendlinger           Zauber-Mercedes   58              1h:29:42:300

5.           3       Ukio Katajama             Tajrel-Jamaha        57

6.           0       Dejmon Hil                  Vilijams-Reno        57

7.           30     Hajnc-Harald Frencen  Zauber-Mercedes  57

8.           8       Martin Brandl              Meklaren-Pežo       57

9.           4       Mark Blandel               Tajrel-Jamaha        56

10.        12      Džoni Herbert              Lotus-Mugen Honda  56

11.        26      Olivije Panis                Ližije-Reno            56

12.        25      Erik Bernar                  Ližije-Reno            56

13.        9        Kristijan Fitipaldi        Futvork-Kosvort     54         kočnice/okretanje

r.          15     Andreas de Cezaris      Džordan-Hart          49             udes

r.          24     Mikele Alboreto           Minardi-Kosvort    44           otpadanje točka

r.          10     Đani Morbideli             Futvork-Kosvort    40           kvar na motoru

r.          23     Pjerluiđi Martini           Minardi-Kosvort     37           okretanje

r.          31     Dejvid Brebam             Simtek-Kosvort      27           guma/udes

r.          34     Bertran Gašo                Pacifik-Ilmor          23           pritisak ulja

r.          19     Olivije Bereta               Larus-Kosvort          5            kvar na motoru

r.          28     Gerhard Berger             Ferari                      16           greška vozača

r.          2       Ajrton Sena                  Vilijams-Reno          5           volan/fatalni udes

r.          20     Erik Komaz                  Larus-Kosvort          5            udes/under-ving

r.          6       Džej Džej Leto             Beneton-Kosvort      0            udes

r.          11     Pedro Lami                   Lotus-Mugen Honda 0           udes

ns.       32      Roland Racenberger     Simtek-Kosvort       26          fatalni udes

nq.       33     Pol Belmondo               Pacifik-Ilmor

nq.      14      Rubens Barikelo           Džordan-Hart                         udes/povreda

(r. – odustajanje; ns. – zvanični trening; nq. – nezvanični trening)

Plasman na zvaničnom treningu: 2,6,8,10,9,4,7,13,12,20,19,17,16,21,15,11,14,24,25,23,3,1,18,5,22,26