Stigla nam je na test nova Toyota, i to pravo iz Mense. Za visok koeficijent inteligencije nisu zaslužni ni otac, ni majka, već Toyotini inženjeri. Da li, poput svih genijalaca, Toyotina prinova nema društvene sposobnosti ili su hirovi genijalca svedeni na minimalnu meru? Hajde da „probamo" genijalca.
Kako u pitanju nije standardan automobil, već vrlo neobičan tehničko/tehnološko/ergonomski/modni pokušaj, nećemo se zadržavati u uobičajenoj formi testova gde taksativno pokrivamo segment po segment, već ćemo IQ predstaviti na nešto manje formalan način.
I pored toga što smo IQ već imali prilike da kratko isprobamo na promociji ovog vozila za tržište Srbije, nas je zanimalo da li naš genijalac, poput svih, ima probleme da se prilagodi kada je u društvu prosečnih tj. ostalih automobila?
Konstruisan kao vozilo sa 3+1 mestom za sedenje i dužine ispod 3m ovaj auto predstavlja „bonsai" automobil – sve je tu, samo je nekako mnogo malo, bar gledano spolja. IQ pogoni 1,0 litarski motor, kojeg smo već imali prilike da vidimo u Aygo-u prethodne generacije. I pored toga, odmah smo u automobil uspeli da potrpamo tri velike odrasle osobe. Pravac? Idemo u "provod".
Fotograf i autor teksta, 184 i 190cm… Nije komfor kao u Land Cruiseru, ali nije ni neizdrživo
Kad kažemo velike, mislimo na stvarno velike – 185cm, 187cm i 190cm. U zbiru tri „mladića" u IQ imala oko 300kg, dakle ni po kojim merilima nije falilo visine ili širine. Ne može se reći da je bilo udobno, ali daleko od toga da nismo mogli da odputujemo 100-nak km. Naprotiv. Da ne bude primedbi, na mestu suvozača udobno je sedeo saputnik sa 196cm visine.
Vrlo važno je i to što smo po dolasku bili u centru pažnje. Svako ko je spreman da odvoji ozbiljnu količinu novca za ovako mali automobil, sigurno želi i određenu količinu ekskluzivnosti, odnosno imidža u paketu sa automobilom. IQ taj prestiž i efekat „viđen sam" donosi sa lakoćom. U tom smislu neobični automobil sa lakoćom može da vas promoviše u vašem prestižnom društvu.
Kad smo kod društva, ukoliko umeđu putnicima ima devojaka, prostor za sedenje je primetno komfoniji, nego kada su u tom kadru bile tri solidno popunjene muške figure. Devojke, koje se spremaju za odlazak u provod sa našim genijalcem realno mogu da računaju na 4 mesta za prevoz, s time da će najsitnija stasom morati da bude iza vozačice.
Što se tiče ponašanja genijalca, IQ zahvaljujući izutetnom 1,0 litarskom VVTi motoru sa 68KS može da priredi iznenađenje u saobraćaju mnogo većim i, na papiru, daleko potentnijim automobilima. Dugački menjački odnosi, identični onima viđenim u Aygo -u, prave od ovog automobila skoro pa automatik. Druga brzina „radi" od 20kmč, a limiter isključuje na 104kmč mereno po GPS (na cajgeru 110!), treća ide o 30-40 pa do 130 uz nešto manje buke i naprezanja u režimu gradskih brzina Motor je izuzetno elastičan i fantastično vuče od 2000 do 4000 obrtaja, tako da stvarno nemate potrebe za previše rada menjačem.
IQ se, kada se govori o ponašanju, fantastično pokazao u gradu za koji je prevashodno projektovan. U nekoliko navrata smo, zbog greške prilikom dogovora bili okrenuti u pogrešnom smeru, što smo odmah i ispravljali, pravljenjem polukružnog okretanja na širini dve standardne kolovozne trake. Na potpuno zaprepaštenje ostalih učesnika u saobraćaju. I verujte, dok ne isprobate automobil sa ovakvim manevarskim sposobnostima – nećete znati šta propuštate. Pogotovu oni, koji većinu svoje kilometraže voze u urbanom saobraćaju.
Ma ne pomenuste da je oglašavanje menjača prilikom promene brzine u stvari zveckajući zvuk, nezapete opruge mehanizma za ubacivanje u rikverc.
Ne rekoste da se u 2. stepenu auto prilično čuje, daleko više nego što je to normalno, a hvaliste zvučnu izolaciju kao u D segmentu.
Kočio sam sa 120 km/h radi isključenja sa auto puta kod Dušanovca, na onom malom zeznutom, iQ je to savršeno odradio, ESP je reagovao, ali niti sam imao problema sa ponašanjem pri kočenju, niti mi je kočenje u krivinama destabilizovalo auto i menjalo putanju.
Sledeći put zovem vas, da probamo zajedno neke stvari.
A da je 1.0 slab i neelastičan, to je tačno. Ja tu jedino vidim 1.4 dizelaša kao optimalno rešenje, jer sam siguran da bi 1,33 trošio sumanuto za tako mali auto.
I da, bilo bi lepo isprobati verziju sa automatskim menjačem.
Jel palo retuširanje žute fleke, ili je ona malo izbledela.
A i vas trojica, zajašali malog iQ-a 🙂
Slažem se da je hod ručice menjača mekan i precizan, da ulazi u brzine veoma lako i da se tačno oseća pod rukom kad uđe u sledeću brzinu. Dakle, ergonomski deo menjača je savršeno odrađen, kvačilo takođe, ali meni je za zamerku buka menjača.
Sledi malo citata da dopuni utisak.
„Rekao bih da je smetnja boljem utisku o agilnosti iQ-a njegov petostepeni menjač, tačnije prva dva stepena prenosa. Osim što su znatno bučniji od preostala tri, a tu mislim na zvuk zupčanika, a ne na zvuk motora, podešeni su tako da poželite da što pre „dogurate“ do viših stepena prenosa.
Pri tome se savet pokazivača promene stepena prenosa retko kada slagao sa stvarnom situacijom u vožnji, davajući mi instrukciju prerano da prebacim u viši stepen prenosa, što bi teralo motor da se dodatno optereti radom pri relativno niskom broju obrtaja.
Njegov program za štednju jednostavno ne može znati da je predamnom uzbrdica, ili da ću morati da usporim zbog skretanja, pešačkog prelaza ili vožnje u koloni, te da promena u viši stepen prenosa za mene nema smisla u tom trenutku.
Doduše, indikator je ispravno pokazivao kada je vreme da snizim stepen prenosa na uzbrdicama, odnosno kad „oseti“ otpor.
IQ se u ovoj verziji sa ručnim petostepenim menjačem može pohvaliti rekordno niskom emisijom CO2 od 99 g na 100 km, pri nominalnoj potrošnji od 4,3 litra na 100 km.
Tokom testa iQ trošio je znatno oko 6 l/100km u gradskoj vožnji, sa uključenom klimom, ali se posle 250 km magistralne vožnje prosek potrošnje spustio na 4,9 litara. Tokom te vožnje van grada nije korišćen klima uređaj, ali je u automobilu bio suvozač, pa je ipak bio malo opterećen.“
Gdje se kod Toyote iQ nalazi uputstvo – knjiga? Ne mogi da je nadjem!