Richard Seaman – predratni trkački as

0
5537
Image

Jedan od najperspektivnijih trkačkih vozača svog vremena, britanac Richard Seaman, je pre 70 godina izgubio svoj život na Velikoj Nagradi Belgije. U znak sećanja na velikana trkačkih staza iz tog, herojskog, vremena upoznaćemo vas sa Richardom „Dick” Seamanom.

Kao i što je bilo uobičajeno u to doba, britanac je poticao iz imućne porodice. Rođen je 4. februara 1913. godine u Aldingbourne House, Chichester, Velika Britanija. Od najranijih dana je pokazao sklonost ka vožnji automobila i pored velikog protivljenja njegovih roditelja. 1931. godine, sa napunjenih 18 godina, učestvovao je u brojnim trkama i demonstirao veliki talenat. Od samog početka, britanac je pokazivao neskrivenu želju da vozi za neki od tadašnjih velikih nemačkih timova.

Image

1936. godine je izjavio: „Ako ikada budem dobio priliku da vozim za Mercedes, nikad za drugi tim neću voziti.

Ubrzo zatim, njegov san se približava realizaciji, kada je krajem 1936. godine stigao telegram od sportskog direktora Mercedes-Benz tima, Alfreda Nojbauera, pozivajući ga na testove, koji su se vozili na stazi Nürburgring tokom novembra meseca. Na testovima, Simen je apsolutno briljirao, pobedivši na trci i ostavljajući preostalih 18 konkurenata iza sebe što je bilo dovoljno da ga prime u Mercedes-Benz tim na jedno od dva raspoloživa mesta za nove vozače.

Image

 

Prvu trku je vozio u W125 modelu, 9. maja 1937. godine na Velikoj Nagradi Tripolija. Trku je završio kao sedmoplasirani, ali je bilo značajno to što je trku završio samo dva mesta iza Hermana Langa (Hermann Lang), a tokom nekoliko krugova trke bio je ispred Rudolfa Caraćole (Rudolf Caracciola)

Image
Četvrto mesto za Ričarda Simena u Mercedes-Benzu W125 sa brojem 6 na Masaryk Velikoj Nagradi (Brno) voženoj 26. septembra 1937.

Tokom sezona 1937. i 1938, Simen je odlično vozio i uspevao da bude vrlo konkurentan. Treba napomenuti da Simenu nije bilo lako da tokom 30-tih godina prošlog veka vozi za nemački tim. Situacija se pogoršala kada je oženio nemicu, pa je njegova porodica u potpunosti prekinula svaki kontakt sa njime.

Sudbonosni dan je bio 25. juni 1939. godine, kada je Simen bio odlučan da nadmaši „Gospodara Kiše” Karaćolu na stazi Spa Francorchamps, na kojoj je tog dana padala izuzetno snažna kiša. Simen je već nakon nekoliko krugova, fantastičnom vožnjom, preuzeo vodeću poziciju i napravio 31 sekundu prednosti u odnosu na timskog kolegu Langa, nakon 12 odveženih krugova. I pored velike prednosti, Simen je iz kruga u krug povećavao brzinu bez obzira na činjenicu da je kiša sve jače padala.

U jednom trenutku gubi kontrolu nad automobilom i pri 200kmč izleće sa staze i udara u drvo. Nakon samo nekoliko sekundi automobil je zahvaćen požarom, tako da Simen nije mogao da se izvuče iz automobila. Prvi pristigli na mesto nesreće su pomogli Simenu da izađe iz automobila, ali je do tada britanac zadobio velike opekotine. Na putu ka bolnici, Simen se šalio sa svojom ženom, koja je bila u ambulantnom vozilu, da neće moći da ispuni obećanje i odvede je te noći u bioskop, kao što su se prethodno dogovorili.

Image
Velika Nagrada Belgije, vožena 25. juna 1939. godine. Simen za volanom Mercedesa W154 u poteri za H.P. Milerom za volanom Auto Union-a.

Simen je priznao Nojbaueru da je razlog za udes njegova prebrza vožnja, te da je krivica u potpunosti njegova. Nažalost, saznanje da je vozio prebrzo je stiglo kasno, pošto je samo nekolio časova nakon udesa podlegao povredama.

Pobedom na Velikoj Nagradi Nemačke 1938. godine u 3-litarskom Mercedes-Benz W154, Simen je zapečatio svoju reputaciju kao nauspešniji britanski trkački vozač tog perioda. I pored velikog trijumfa, britanska javnost je sa velikom kritikom gledala na njegove uspehe usred nemačke u kojoj je u tom period nacistički pokret dobijao sve više na snazi. Simen nije doživeo da vidi početak II Svetskog Rata, koji je počeo samo 11 meseci nakon njegove pobede na stazi Nürburgring.

Image
Velika Nagrada Nemačke, vožena 24. jula 1938. Pobednik trke, Ričard Simen u boksu tokom dolivanja goriva i zamena pneumatika na njegovom Mercedes-Benzu W154.

 

24. juli 1938. godine je najveći dan u karijeri Simena. 25-godinji britanac je na startu bio u istom startnom redu – prvom, sa Hermanom Langom i Manfredom fon Brauhitšem (Manfred von Brauchitsch), osvojivši treće mesto na kvalifikacijama. U drugom startnom redu iza tri Mercedes „Srebrne Strele” su se nalazili još jedan Mercedesov vozač – Karaćiola, kao i Tacio Nuvolari (Tazio Nuvolari) u Auto Union-u.

Image
Velika Nagrada Švajcarske, vožena 21. avgusta 1938. godine. Sa leve strane na desno:Rudolf Uhlenhaut, Manfred von Brauchitsch, Rudolf Caracciola, John Richard Beattie Seaman, direktor Max Sailer i trkački direktor ALfred Neubauer.

 

„Don Alfredo”, kako je glasio nadimak direktoru Mercedesovog trkačkog tima, Alfred Nojbauer, je dao znak svojim vozačima da je do početka trke ostalo još 10 sekundi. Direktor trke spušta zastavu i Mercedesovi trkački automobili uz zavijajući zvuk kompresora Startuju kao iz topa. Lang preuzima vođstvo, ali samo nakon jednog kruga Simen je bio tik iza njega na drugom mestu, da bi u šestom krugu prešao u vođstvo po prvi put. Preko 300.000 gledalaca na stazi Nürburgring su upravo prisustvovali trci sa „velikim T”, kako je ovu Veliku Nagradu nazvao Simenov biograf, Kris Nikson (Chris Nixon). Iako je Lang odustao od trke zbog tehničkih problema na automobilu, fantastična borba se razvila između Simena i Manfredom fon Brauhitšem, sve dok fon Brauhitšev automobil nije počeo da gori tokom odlaska u garažu u 16-tom krugu trke. Uz veliku prisebnost, Nojbauer lično izvlači vozača iz automobila, a Simen nakon tog odlaska u boks ostaje usamljen u vođstvu. Lako prepoznatljivi Mercedes W154 sa brojem 16 i zelenom haubom je nastavio da vodi trku sve do samog kraja. 25-godišnji britanski vozač je pobedio sa 3 minuta 20 sekundi prednosti ispred timskog kolege, Langa, koji je uzeo Karaćolin automobil, kako bi nastavio trku i završio na drugom mestu.

Ko je zapravo taj mladi britanski vozač, koji je vozio rame uz rame sa najpoznatijim vozačima tog vremena i Mercedesovim najvećim zvezdama? Ko je sa samo 25 godina uspeo da postane prvi britanski vozač koji je pobedio na Velikoj Nagradi Nemačke, nakon pobede Ser Henri Sigrejva (Sir Henry Segrave) 1923. godine.

Image
 

Simen je upisao Triniti koledž, za koji je počeo da vesla, što je bio uobičajeni izbor atleta tog vremena. Pored toga, Simen je postao član univerziteetskog automobilskog kluba u okviru kojeg je učestvovao na trkama. Tokom tog perioda se upoznao sa američkim studentom, Vitni Strejtom (Whitney Straight), koji je ohrabrivao Simena da nastavi sa trkačkim angažovanjem. Simen je od Strejta dobio 1934. godine na korišćenje MG Magnette, sa kojim je pobedio u klasi na trci održanoj u Bernu i zabeležio pobedu u generalnom plasmanu na brdskoj trci Mont Ventoux.

Image

 

Simenovi roditelji su bili vrlo nezadovoljni njegovom odlukom da se bavi opasnim i veoma skupim sportom. Njegov otac, Ričard, je bio posebno kritiča i zbog toga što je njegov sin svoje troškove jedva pokrivao uz pomoć majčine, obimne, apanaže. Roditelji su mu čak kupili i avion, kako bi ga nekako odvojili od trkačkih automobila, ali su sa time jedino postigli da je Dejvid sa avionom sada brže stizao na trke, što ga je samo približavalo njegovom cilju da postane internacionalni trkački vozač.

Image

 

Kada se njegov drugar, Strejt, povukao iz automobilskog sporta, Dejvid potpisuje ugovor sa timom English Racing Automobiles (ERA). Ubrzo shvata da su automobili ovog kluba daleko manje pouzdani od onih, koje je do sada vozio i napušta tim. Vozi privatni automobil i pobeđuje na trkama u Peskari, Bernu i Frajburgu. Kada mu je njegov mehaničar, Đulio Ramponi (Giulio Ramponi) savetovao da kupi 10 godina star trkački Delage automobil, koji je do tada vozio Frensis Kurzon (Francis Curzon) – Dik prihvata savet i kupuje trkački automobil od bogatog automobilskog entuzijaste. Ramponi je kompletno reparirao automobil i Simen vrlo brzo niže čitav niz pobeda za volanom ovog trkačkog stariteta.

Simen i dalje svoj budžet popunjava pomoću majčine apanaže, tako da njega opisuju kao mešavinu „razmaženog deteta bogatih roditelja” i možda najevećeg trkačkog vozača Velike Britanije. Ova druga ocena je data od strane Simenovog prijatelja i konkurenta na trkačkim stazama, Princa Čule Čakgrabongsea (Chula Chakrabongse) sa Tajlanda.

Mladi britanac je nastavio da niže pobede za volanom Delage-a, ali je sanjao o danu kada će mu biti pružena prilika da pristupi velikim nemačkim trkačkim timovima tog vremena. Kada bi pogledao na Mercedes i Auto Union timove, bio je impresioniran najmodernijom tehnologijom i profesionalnom organizacijom. Onda (1936. godine) stiže poziv iz Mercedesa.

1 COMMENT

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here