CX-30, na drugi pogled
Pre nego krenemo sa disekcijom pogonskog sklopa, da se osvrnemo na CX-30 koji je za ovu priliku isporučen u vrlo bogatoj opremi čiji je pun naziv: GT Plus Sa/So/La. Ove skraćenice označavaju prisustvo paketa Safety, Sound i Luxury. Iskreni da budemo, nekadašnja nomenklatura obeležavanja opreme je bila daleko prirodnija tako da je daleko praktičnije reći „Revolution Top“ i time efikasnije sažeti gornji, dosta nesrećnije formulisani, naziv.
Kao što smo rekli, Mazda je menjanjem načina na koji se obeležavaju paketi opreme pokušala da se suptilno približi premijum markama koje svojim kupcima upravo na ovaj način nude vozila – imate neke dve bazne verzije, a sve ostalo je po želji kupca. Da li japanska kompanija zaista treba da pokušava da imitira nemačke brendove, kada je do svog uspega došla upravo radeći dijametralno suprotno i pokazujući da opšte prihvaćeni trendovi ne moraju neophodno biti i jedini način napred? Mi mislimo da ne.
Za razliku od prethodno testiranog CX-30, ovaj je stigao u grafitno sivoj boji, koja možda nema taj upadljvi efekat kakav nudi „duševno“ crvena, ali nam se čini da ova boja daleko bolje uklapa u celinu mat crne plastične elemente karoserije, dok hrom detalji imaju podjednako efektan rezultat kao i kada je crvena boja u pitanju. Dodatno, znamo da radarske patrole nekako uvek radije vole jarke boje što može biti korisno katkad…
Dizajn Mazde retko kada možemo da komentarišemo u negativnom kontekstu, pa je to slučaj i sada. Prednja maska jeste masivnija, ali u svetlu aktuelnih „grozota“ koje drugi proizvođači primenjuju – ovaj dizajn se sada može okarakterisati kao vrlo diskretnim iako on to zapravo nije, baš zato što je auto skladnih proporcija sa siluetom koja ima skladne linije gledano iz svakog ugla.
Unutrašnjost je, ponavljamo ono što smo pisali već u prethodnom tekstu, vrlo elegantna i vrlo minimalističkim pristupom. Digitalni pokazivači su savršeno uklopljeni sa mehaničkim, centralno postavljeni displej je, za današnje pojmove, vrlo skromnih dimenzija ali sasvim dovoljan. Tokom korišćenja stvarno nismo niti jednom pomislili: „eh, da je ovaj ekran veći bilo bi daleko bolje!“ Rezolucija ekrana je, takođe, vrlo dobra tako da na polju info zabavnog sistema nema većih zamerki, osim same činjenice da autor od kako je Mazda napravila ovo rešenje ima problem sa radio uređajem koji ima prilično nelogičan sistem za organizaciju stanica i pomeranje sa stanice na stanicu. Ručna komanda za upravljanje sistemom, HMI Commander, je i dalje jedno od najtaktilnijih rešenja koje se može porediti sa vrhunskim audiofilskim sistemima gde se ovaj aspekt izuzetno ceni.
Beli kožni enterijer je još jedna od oznaka, bar kada je Mazda u pitanju, da je u pitanju auto u najboljem paketu opreme. Kožom su opšiveni i drugi delovi karoserije kao što su elementi u vratima kao i gornji deo komandne table, uz naravno upravljač i ručicu menjača.
Kao što smo već i rekli, CX-30 nudi vrlo komotno sedenje putnika na zadnjoj klupi, pod uslovom da se na prednjim sedištima nalaze osobe visine do 180cm. Prtljažni prostor je zadovoljavajući i omogućava mlađim porodicama da spakuju sve potrepštine i poneke nebitne sitnice. Ukoliko 430l prtljažnika nije dovoljno, neophodno je zagledati se u pravcu CX-5.
Mazda nudi čitavu bateriju sistema koji se bave bezbednošću u vožnji i te sisteme smo manje-više aspolvirali tokom proteklih nekoliko godina vozeći ove modele. U testiranom modelu, zahvaljujući, Safety paketu opreme se nalazi 360 kamera, upozorenje na prepreke u slepom uglu napred i pozadi, automatsko kočenje i sistem asistencije vozaču prilikom vožnje u koloni/gužvi do brzine od 60kmč gde korišćenjem aktivnog tempomata i ostalih senzora, automobil sam može održavati tempo i putanju bez pomoći vozača.
Deluje mi mocno, da ga kupim ne mogu ali se nadam da cu uskoro moci u Autorentdoo da ga iznajmim i provozam.