Razlike u režimima rada menjača
Test period od nekoliko dana (moramo da se zahvalimo što nam je test period dodatno produžen) smo iskoristili da detaljno isprobamo svaki od pojedinačnih režima Sportgear menjača. Prvih nekoliko dana smo isključivo koristili Touring režim sa povremenim korišćenjem drugih režima, kako bi se u potpunosti navikli na motocikl. U završnom delu test perioda svaki od preostalih režima rada menjača smo koristili po jedan dan, kako bi te režime u potpunosti sagledali.
Touring režim, koji smo najčešće koristili, je ujedno režim koji nam je i najviše odgovarao, a koji smo koristili i poslednjeg dana testa da motocikl, moramo priznati nerado, vratimo u PGS Motori kompaniju. U ovom režimu, odziv gasa, zvuk agregata, tačke promene "stepena prenosa", ako se to tako može nazvati kod CVT menjača su tačno tamo gde treba da budu – na sredini. Drugim rečima u ovom režimu se možete veoma relaksirano voziti, a da pri tome imate performanse odmah na raspolaganju. Idealno kako za vangradsku, ali i za gradsku vožnju.
Rain režim smo koristili tokom skoro celog dana. Naime, u ovom režimu reakcije agregata, komande gasa i menjača su toliko usporene da je bilo zaista jako teško "mučiti" motocikl tokom celog dana, pa smo povremeno režim menjali u Touring… No, kada je klizavo ili pada kiša, ovaj režim je zaista zlata vredan. Vožnja u ovom režimu izgleda kao da se vozite na nekom jačem maksi skuteru – recimo neki sa 400/500ccm agregatom. Telemetrija to najbolje i potvrđuje.
Zanimljivost ovog režima je da je kočenje motorom praktično nepostojeće. Ideja je bila da po vlažnom kolovozu nekontrolisano oduzimanje gasa može lako da "otkači" zadnji deo motocikla, što je ponašanje na kakvo vozači skutera nisu navikli. Jasno, išlo se na to da u teškim uslovima Mana pruži više sigurnosti onim vozačima koji imaju manje iskustva sa motornim kočenjem.
Sport režim je "mač sa dve oštrice". U ovom režimu menjač insistira na korišćenju visokih obrtaja. Sa jedne strane, nema ništa lepše voziti se u ovom režimu – što zbog vibracija, što zbog fenomenalnog zvuka koji proizvodi V2. Međutim, upravo te vibracije i zvuk veoma brzo počnu da vas zamaraju tako da smo nakon celodnevne vožnje u ovom režimu, sa zadovoljstvom parkirali motocikl i uživali u tišini. U gradskoj vožnji ovaj režim ima i jednu pozitivnu stranu – naime, kako CVT menjač ne dozvoljava "turiranje" koje motociklisti često koriste kao način da upozore vozače automobila da su tu, Mana je u Sport režimu toliko glasna da nema potrebe za takvim upozorenjima.
Ukoliko je baš potrebno upozorenje, CVT neće uspeti da odreaguje na naglo dodavanje i otpuštanje gasa, koje će rezultovati glasnim BRRRP-BRRRP na koje ni jedan vozač automobila ne može, a da ne odreaguje. Kad smo kod upozorenja, Mana ima, da budemo veoma blagi, neadekvatnu sirenu. Nejaki zvuk koji ispušta sirena podseća na sktuere od 50ccm…
Kočenje motorom je baš onako kako se očekuje od V2 sa prilično velikom zapreminom – poprilično. Kočenje motorom u Touring režimu je takođe prisutno, samo ne u tolikoj meri.
Za kraj ostavljamo sekvencijalni režim rada. Sport Gear režim poseduje sedam stepeni prenosa koje možete odabirati pomoću ručnih komandi (na levoj ručici se nalaze i plus i minus) ili za one staromodne, kakav je autor, tu je nožna komanda.
Ceo dan vožnje u sekvencijalnom režimu je bio veoma zamoran posao. Možda je to samo psihološki aspekt kada smo znali da nam je na raspolaganju automatski režim? U svakom slučaju, u ovom režimu menjač je veoma "poslušan" tako da smo često terali V2 u visoke obrtaje (opet moramo da istaknemo nedostatak "obrtaljke") na šta nas je obaveštavala komandna tabla paljenjem male žute lampice na desnoj strani instrumentacije.
Rekli smo da ovaj režim ima zaštitu u smislu da će pri usporavanju, sam spuštati stepen prenosa kako bi sprečio rad na previše niskim obrtajima i, eventualno, zaustavljanje rada agregata. U tom smislu, menjač je često ispravljao našu lošu naviku da se zaustavljamo u trećem ili četvrtom stepenu pa onda na semaforu "tražimo" prvi stepen prenosa. Celodnevni "rad" levom nogom je bio propraćen mehaničkim radom i leve ruke, koja je prečesto pokušavala da pronađe ručicu sa leve strane upravljača i "hvatala" samo vazduh. Ovaj režim rada je samo dokazao da u gradskoj vožnji prosečan vozač motocikla, potpuno nesvesno, napravi izuzetno veliki broj kretnji rukom i nogom i koje, svesno ili nesvesno, smanjuju mogućnost vozača da nesmetano prati situaciju oko sebe.