NK TEST: Opel Astra J 1.6 Turbo

UNUTRAŠNJOST

Fokusom na unutrašnjost automobila, opet se neminovno dolazi do veze sa modelom Insignia. Kako je po pitanju spoljašnjeg dizajna bilo želje da se napravi dovoljno specifičnih vizuelnih detalja, sa enterijerom je potpuno suprotan slučaj. Tako se kompletan dizajn enterijera kod nove Astre apsolutno minimalno razlikuje u odnosu na dizajnersko rešenje koje je debitovalo sa Insignijom. Ovo se odnosi na gotovo sve detalje unutrašnjost, od volana, preko centralne konzole pa do instrument table i tapacirunga na vratima.

Razlike su toliko male, da ukoliko bi nekoga vezanih očiju smestili direktno za vozačko sedište jednog pa drugog automobila, teško da bi ta osoba bila u stanju da po enterijeru pogodi u kom modelu trenutno sedi. Ovde opet dolazimo do želje Opel-a do jasno naglasi Insignia poreklo, i pored rizika da se nekom ne svidi nedostatak specifičnosti Astra enterijera. Sa druge strane, kupcima Astre se zahvaljujući ovom enterijeru omogućava stvaranje utiska da se voze u automobilu više klase, odnosno da izborom Astre nikako nisu odabrali manje kvalitetan model.

Čim se sedne na vozačko mesto, u prvom planu se nalazi veoma lep trokraki volan obložen kožom, koji je oblikovan u tradiconalnom sportskom maniru. Na dohvatu palaca se sa jedne strane nalaze kontrole audi sistema, dok je drugi set kontrola prediđen za podešavanje tempomat funkcija. Ovde možemo primetiti i malu manu, koja je logično aktuelna još od Insignije, a to se odnosi na previše osetljive „točkiće“ kojima se podešava brzina na tempomatu ili sa druge strane bira jedna od memorisanih radio stanica. Period navikavanja je ovde neophodan, ali i posle par dana će vas se definitivno dešavati da akcijom preko „tokić tastera“ umesto promene stanice promeniti mod rada audio sistema. Ispod volana se nalaze standardni set kontrola za aktivaciju pokazivača pravca i brisača. Ove poluge se precizne i prijatne za korišćenje i jednostavno ostavljaju „kvalitetan“ utisak, što je veoma bitno jer se ove kontrole konstantno koriste. Sa leve strane volana, na svom gotovo tradicionalnom mestu se nalaze kontrola svetala, uz dva dodatna testera za aktivaciju maglenki. Instrument tabla je, pogađate, identična kao i kod Insignia modela.

Dakle, dva velika brojčanika za obrtomer i brzinomer, plus dva manja koji pokazuju nivo goriva u rezervoaru, i veoma bitna i drago viđen pokazivač temperature rashladne tečnosti motora. Malo je čudno kada o ovako jednostavnom detalju mora govoriti (piše) sa entuzijazmom, ali nas je većina proizvođača u poslednje vreme na to primorala. Opel, na sreću nije pristalica ovog trenda, mada je potpuno prirodno da se posebno kod malo jačih motora informacija o trenutnoj temperaturi motora pruži vozaču. Na centralnom delu instrument table se nalazi mali LED ekran koji prikazuje informacije sa putnog računara, a od informacije je dostupna trenutna i prosečna potrošnja, kao i domet sa trenutnog količinom goriva

{youtube}FXBBFhvUtHc?qv=hd720|640|360{/youtube}

Centralna konzola je veoma elegantnog dizajna, ali pri tome preglednosti komandi nije ugrožena. Gornji deo rezervisan je za displej koji pokazuje informacije vezane za audio uređaj, uz obavezne podatke o vremenu i spoljašnjoj temperaturi. Odmah ispod se nalazi tasteri za kontrolu centrale brave, kao i „sva četiri“ prekidač. U centralnom delu konzole se nalazi kompletan set audio kontrola, ali su se među njima umešala i dva koja sa muzikom nemaju veze. Naime, sa leve strane sa nalazi prekidač preko kojeg se može isključiti kontrola proklizavanja (Traction Control), dok se sa desne strane nalazi taster za startovanje parking senzora.

Na kraju, donji deo centralne konzole je odvoje za kontrole dvozonske automatske klime i ostalih podešavanja koja se tiču ventilacija u vozilu. U produžetku centralne konzole se nalazi ručica manuelnog šestostepenog menjača, pepeljara i držač za dve čaše, i na kraju lep naslon za ruku (ispod kojeg se nalazi još jedno. Ako se pitate gde se nalazi ručna kočnica, ona se nalazi između navedenih detalja, i to u vidu jednog tastera.

Ovo naravno znači da ova varijanta Astre poseduje elektronsku ručnu kočnicu, a sa njom ide i funkcija asistencije starta na uzbrdici. Jedna od mana vezana za ranije Opel modele se odnosila na ne baš idealan položaj u vožnji, ali je to sa Insignijom, pa i sada i sa novom Astrom znatno popravljeno. Tako se sedište može podešavati u šest smerova, što uz mogućnost podešavanja pozicije volana omogućava vozaču da zauzme dobru i udobnu poziciju za volanom. Sama prednja sedišta u „Sport“ opremi su logično sportske kadice sa dobrom bočnom potporom, što omogućava stabilno sedenje i kada se vozi u skladu sa nazivom paketa opreme, dakle sportski. Sa obzirom da se radi o „hatch-u“, na zadnjoj klupi se ne očekuje previše prostora.

Ipak, Opel je u novoj Astri uspeo da na zadnjim sedištima obezbedi dovoljno prostora za dva odrasle osobe, čak i ako su iste malo gabaritnije od proseka. Naravno, pozadi se nalazi tri pojava, pa je pozadi moguće smestiti po potrebi i tri osobe. Uz činjenicu da je putnike obezbeđeno dosta prostora, logično je posumnjati da je u tom slučaju kapacitet prtljažnika vrlo skroman. Ovde to ipak nije slučaj, jer je obezbeđena zapremina od 370 litara, i to kada je prekrivač prtljaga (polica) na svom mestu. Kapacitet se može dodatno povećati na čak maksimalnih 790 litara (1200 do krova) obaranjem oba zadnja sedišta, a po potrebi se može oboriti i samo jedno zadnje sedište.