NK TEST: Renault Megane dCi 110

Ogibljenje na novom modelu je konačno, ako pitate autora teksta, u prepoznatljivom „francuskom“ maniru. Tokom proteklih 20-tag godina se udobna vožnja malo po malo izmakla francuskim proizvođačima. Ako zanemarimo konstantni pritisak medija, u kojima se mahom nalaze vozači sa sportskim pretenzijama, udobnost u vožnji je nešto što bi prosečnom vozaču trebalo da bude daleko bitnije nego da li će automobil u ekstremnim situacijama imati veću ili manju želju ka podupravljanjem.

Ono što je najvažniji utisak koji je novi Megan ostavio je udobnost. Konačno, Megan nudi udobnu vožnju, kakva bi i trebala da se očekuje od „francuza“. Ovako podešeno ogibljenje sa lakoćom upija sve neravnine koje se mogu naći na magistralnim pravcima ili na autoputu. Cena udobnosti se plaća u nešto nevoljnijem ponašanju prilikom oštrije vožnje, kao i priličnom ljuljuškanju koje skoro nismo imali prilike da osetimo.

Mekše ogibljenje zahteva da se malo priviknete na način na koji automobil reaguje na komande, a koje su u skladu sa modernim trendovima sve veoma lagane. Servo upravljača nudi dosta asistencije, kvačilo je mekano i progresivno tako da je vožnja vrlo relaksirana i bez ikakvog posebno napora, što se i očekuje od modernog automobila.

Prednja sedišta, kao što smo ranije i pisali, nudi izuzetnu udobnost i podršku telu. Vozačka pozicija je izuzetno udobna, tako da i nakon dužih vožnji magistralnim pravcima nije bilo nikakvih tegoba. Zadnja klupa kod novog modela ima više mesta nego u prethodnom modelu i sada je sasvim komforan automobil za transport četvoro odraslih osoba i na dužim relacijama. Mi smo u test vozilu imali sprovedenu klimatizaciju i kontrolu ventilacije na zadnjoj klupi, tako da je ovo veliki pomak kada je u pitanju komfor putnika pozadi. Zadnja sedišta takođe imaju konturni oblik, tako da je i po tom pitanju Megane uspeo da napravi značajan pomak, a kada su u pitanju dečija sedišta, sada se kod Megana nalaze ISOFIX tuneli koji dramatično olakšavaju postavljanje i uklanjanje dečijih sedišta. Vozači koji često to rade će sigurno veoma ceniti ovo unapređenje.

Sigurno da postoji solidan broj vozača koji radije traže ili su navikli na oštrije ogibljenje, pa im ovako mekano ogibljenje neće odgovarati. Za takve vozeče u Megane asortimanu su GT modeli koji nude ogibljenje koje je malo ili malo više okrenuto ka upravljivosti, a manje ka udobnosti.

Jedna od suptilnijih promena je poboljšanje zvučne izloacije i smanjenje buke kotrljanja. Duga vožnja magistralnim pravcima, a posebno u noćnim terminima kada je unutar vozila bila tišina, je u prvi plan istakla malu buku opstrujavanja vazuha, ali i odsustvo šuma koje pravi okretanje točkova. Zvučna izolacija nije primetna samo na autoputu, već je to prilično izraženo i na magistralnim pravcima gde nema velike promene po pitanju buke i pored različitog kvaliteta asfaltne podloge.

Novi 1,5 dCi agregat je u potpunosti ispunio očekivanja, a u nekim elementima ih i nadmašio. Prosečna potrošnja po katalogu bi trebala da bude samo 3,4l na 100km što baš i nismo mogli da dostignemo imajući u vidu da je automobil u većini vremena imao četiri putnika i pun ili skoro pun prtljažnik, kao i da su rute bile mahom brdsko-planinske. U kombinaciji sa ipak nešto življim tempom potrošnja je iznosila nešto ispod 5l.

Menjač je, sudeći po osećaju, malo unapređen u odnosu na prethodnu generaciju iako o tako nečemu nema pomena u tehničkoj specifikaciji. Ovaj menjač nudi nešto bolju povratnu informaciju, kao i malo bolji osećaj prilikom odabira stepena prenosa u odnosu na menjače iz prethodnog modela. Menjač je i dalje precizan, ali je za nijansu brži nego ranije što je preko potrebno ukoliko želite da dCi 110 bude blizu ekonomije koja se u katalogu navodi. Jedina mana modernih malolitražnih dizela je upravo ta da traže mnogo rada menjačem da bi se postigla niska potrošnja, ali i da bi ste imali dovoljno snage na raspolaganju. Ne čudi da je 7-stepeni automatski EDC menjač idealna opcija (+1500€) za ovaj motor i, ukoliko imate novca, to bi trebalo da bude doplata koju bi smo preporučili.

MULTI-SENSE sistem donosi određene mogućnosti promene temperamenta vozila, ali su promene ponašanja automobila prilično diskretne tako da smo većinu vremena bili u Comfort režimu vožnje, dok je Sport zbog življeg odziva na komandu gasa i nešto bržeg upravljača bio dobar izbor u situacijama kada je tempo saobraćaja bio nešto sporiji nego što smo ga mi očekivali. Naši mladi saputnici su, sa druge strane, prosto obožavali MULTI-SENSE zato što je svaki od raspoloživih pet režima menjao boje pokazivača i ambijentalnog osvetljenja. Pretpostavljamo da inžnjeri nisu imali na umu ovakav način upotrebe, ali kada ponestane načina za animaciju nervoznih putnika, može i ovo da posluži.