NK TEST: Mazda CX-30 G122 – „za pola broja“

Telemetrija

Sad već dobro poznate performanse dvolitarskog benzinca visokog stepena kompresije ponovo imamo prilike da vidimo na delu, ovog puta u nešto težem pakovanju nego što je to bio slučaj kada je pokretao hečbek karoseriju na istoj platformi.

Sve brojke su za 5-10% lošije, što je nekako i jasan kompromis koji kupac mora da napravi izborom SUV karoserije. Za nešto više putničkog i prtljažnog prostora, SUV karoserija te pogodnosti naplaćuje većom težionom koja se direktno preslikava u proporcionalno slabije performanse, ali i proporcionalno veću potrošnju.

U vožnji

Vožnja je pokazala da je svakodnevna vožnja, uprkos ne mnogo kraćoj karoseriji, daleko lakša te da nije bez razloga dužina ispo 4,5m ipak prava „mera“ za vožnju u urbanim uslovima. Manevrisanje jeste primetno lakše, ali je isto tako i vrlo kvalitetna zvučna izolacija učinilo vožnju dodatno lakom jer se G122 zaista jako malo čuje u redovnim radnim opsezima.

Ogibljenje je takođe vrlo udobno, posebno kada se vozite gradskim rutama koje su ispresecane ili ležećim policajcima ili upalim-propalim asfaltom. Profil guma 55 pomaže i prilikom prelaska udarnih rupa (u određenoj meri, naravno) tako da se jasno vidi da je Mazda fino podešavala ogibljenje baš kako bi se bolje snalazilo sa tipom neravnina koje dominiraju urbanim rutama. Više putne brzine zvučnu izolaciju stavljaju u prvi plan jer pri 3000 obrtaja u šestom stepenu prenosa buka u unutrašnjosti kabine je vrlo mala tako da je moguće razgovarati pri 130 bez potrebe da se povisi ton kako bi vas čuli putnici na zadnjoj klupi.

Ogibljenje, bar na papiru, nije posebno moderno što ne znači da CX-30 nije sposoban da obezbedi dinamičnu vožnju. Istini za volju, CX-3 je i dalje naš referentni SUV jer nudi vozne karakteristike kakve čak i pojedini hečbekovi ne mogu da ponude. CX-30 ipak ima malo mirniji temperament, sa malo više izraženim naginjanjem. Tendencija podupravljanja je jasna, ali GVC+ sistem prilično dobro maskira to ponašanje tako da je potrebno biti vrlo agresivan na komandama da dođete u situaciju gde automobil ne može da prati zadatu putanju.

Što se tiče pogonskog agregata i performansi, one su sasvim zadovoljavajuće. Od atmosferskog benzinca ipak ne treba očekivati nemoguće, tako da ukoliko želite vrlo nisku potrošnju koja jeste ostvariva u praksi (7l pri 130kmč) morate ipak biti malo nežniji na komandi gasa.

U gradskim uslovima potrošnja je nešto viša i kreće se oko 8l u proseku, dok se vožnja magistralnim pravcima ili bilo kojim drugim tipom puteva gde nema stani-kreni dešavanja daleko niža i sa dosta lakoće je moguće imati prosek i ispod 6l.