Kao što smo već rekli, KIA je kompletan Niro projekat držala u „izolaciji“ od ostalih modela. Ovo znači da je svaki detalj tokom dizajniranja potpuno posvećen hibridnom konceptu, što znači primenu najnovijih tehnologija i pogonskih rešenja koje KIA trenutno poseduje. Naravno, kategorizacija je „Compact Crossover SUV“. Danas teško da može biti nešto drugo, jer je to poslednji krik mode, a takvi su i zahtevi kupaca.
Sa efikasnošću u prvom planu, Niro dizajneri su morali da uklope zahteve oko što bolje integracije hibridnog pogona i što bolje ukupne efikasnosti. U ovome se očigledno uspelo, pa je koeficijent otpora vazduha koji ima Niro samo 0,29 Cd i pored „Compact Crossover SUV“ formata karoserije. Sa druge strane, deluje da je čist dizajn tu malo pretrpeo, jer Niro ne izgleda tako dobro kao neki drugi KIA modeli.
KIA dizajn potpis kod svih aktuelnih modela je čuveni „tigrov nos“, pa je on prisutan i ovde. Zajedno sa oštrim i namrštenim oblikom farova, ova kombinacija čini da se Niro odmah identifikuje kao KIA model. Prepoznatljivom izgledu doprinose i linije prednjeg branika, pojačane hromiranim detaljnima, uz maglenke i usmerivače vazduha za bolje hlađenje kočnica. Ovaj detalj se može videti na dosta modela, ali u Niro slučaju stvarno ima i značajnu funkciju. Uglavnom, kompletan prednji deo izgleda pristojno, sa laganom dozom agresivnosti. Dakle, ne baš najlepše, ali može da prođe.
Ukoliko je prednji deo lepši polovina profila, zadnja deo automobila je suprotno. Ovde se može primetiti konflikt između praktičnosti koju treba da obezbede što vertikalnija gepek vrata (što daje ukupno veći prostor u prtljažniku) i želje da se ugrade neki agresivni elementi koji treba da imaju veze sa izgledom napred. Interesantan detalj je crni okvir oko zadnjeg stakla koji se nastavlja i oko „štopaljki“, a tu je i veliki spojler na krovu.
Zadnji branik takođe ima hrom detalje, kao i napred, koji su u stili „tigrovih brkova“ ispod nosa. Ono što kvari izgled pozadi su svetlosne grupe. U stvari, u skroz pravom pogledu na zadnji kraj to sve izgleda u redu, ali pod bilo kojim uglom, svi ti elementi pozadi ne izgledaju baš dobro stilski uklopljeni. Čak i kada se proba to uklopiti u neku umetničku fotografiju.
Naravno, stil i lepota je uvek u očima posmatrača, ali nama Niro definitivno izgleda malo čudno. Trenutna moda diktira što agresivniji izgled, što Niro nema, što može zasmetati određenim kupcima. Kao što kažu popularni kupci hibrida – „mi volimo da svi znaju za dobre stvari koje činimo anonimno“. Prius je uvek bio dovoljno ružan da bude dobrano upadljiv, dok sada Niro to nikako nije i negde je u granicama normale kada je u pitanju upadljivost.
Da test primerak nije bio brendiran, niko tokom naše vožnje ne bi primetio da se radi o drugačijem automobilu. No, mala updaljivost ne mora biti negativna strana, jer sigurno ima onih kojima više prija da se izborom automobilu utope u masu. Pored ovog filozofiranja oko dizajna, Niro je automobil koji je napravljen sa primarnim fokusom na efikasnost i ekonomičnost, pa onda nije iznenađujuće što funkcionalnost nadvladava dizajn formu.
Same dimenzije koje ima Niro (4355 mm dužina, 1800 mm širina i 1535 mm visina) omogućile se ne previše komplikovanu pakovanje hibridnog pogona. Pored toga, kada se vidi da Niro ima koeficijent otpora vazduha od samo 0,29 Cd, postaje jasno u kom pravcu je morao ići Niro dizajn. Naravno, tu je i posebno razvijena Niro platforma koja je imala dodatni fokus na povećanje bezbednosti putnika. KIA je kod modela Niro povećala upotrebu AHSS čelika (Advanced High Strength Steel) sa ciljem ne samo povećanja krutosti, već i smanjenje ukupne težine. Sa hibridnim pogonom i baterijama, ovo je dosta značajno. Čak 53% automobila je napravljeno od AHSS čelika, dok je aluminijum upotrebljen za haubu, gepek vrata i neke elemente šasije. Rezultat je povećana čvrstina školjke, što se pokazalo i na sve rigoroznijim EuroNCAP testovima. Niro je na ovim testovima dobio maksimalnih 5 zvezdica sa maksimalnim paketom opreme, odnosno 4 zvezdice za standardnim paketom. Ova razlika se odnosi samo na prisustvo nekih elektronskih sistema (kao na primer automatsko kočenje), pa je ocena za Niro konstrukciju maksimalna.
[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“104″ exclusions=“3172,3173,3174,3175,3176,3177,3178,3179,3180,3181,3182,3183,3184,3186,3187,3189,3191,3195,3197,3198,3199,3200,3201,3202,3203,3204,3205,3206,3207,3208,3209,3210,3211,3212,3213,3214,3215,3216,3217,3218,3219,3220,3221,3222,3223,3224,3225,3226,3227,3228,3229,3230,3236,3240,3241,3243,3246,3248,3249,3250,3251,3252,3253,3254,3255,3256,3257,3258″ display_type=“photocrati-nextgen_pro_mosaic“ row_height=“180″ margins=“5″ last_row=“justify“ lazy_load_enable=“1″ lazy_load_initial=“35″ lazy_load_batch=“15″ ngg_proofing_display=“0″ captions_enabled=“0″ captions_display_sharing=“1″ captions_display_title=“1″ captions_display_description=“1″ captions_animation=“slideup“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]