Jedna po jedna, stigli smo do pete generacije subkompakta, koji zapravo uopšte nije više toliko sub-kompaktan već je daleko bliži onome što smo nekada nazivali „golf“ klasom. Nova generacija donosi pregršt novosti koje su u većem broju slučajeva dobre, ali ih ima i koja se ne mogu tako okarakterisati.

Nova, peta, generacija je predstavljena početkom 2019, dok smo mi imali priliku da se sa novim modelom bolje upoznamo tokom prvih promotivnih vožnji organizovanih u Sloveniji tokom jeseni 2019.

Novi model je, već i vizuelno, postao još gabaritniji i daleko više nalik aktuelnim modelima, pre svega novom Meganu. Zapravo, iz pojedinih uglova, ukoliko baš niste veoma blizu, vrlo je teško proceniti da li je u pitanju Clio ili Megane. Iako je dizajn nove generacije svakako nešto što će pokušati da privuče kupce, enterijer bi trebalo da bude ono što će kupce ubediti da je Clio auto za njih.

Što se tiče motorizacije, koliko smo željno iščekivali novu generaciju, toliko smo sa druge strane već bili svesni da je nova recesija jasno ukazala da će tržišna orijentacija Reno grupe rezultovati ukidanjem specijalizovanih i relativno maloserijskih modela. Nova generacija pogonskih agregata je izostavila postojeći 1,6 litarski turbo benzinac, pa je bilo prilično jasno da će novi RS sasvim sigurno izostati iz ponude jer novi 1,3 litarski turbo agregat teško da može da ponudi 200+ KS što je otprilike uobičajena cifra koju nude sportske varijante iz subkompakt segmenta.

Imajući u vidu aktuelna dešavanja na tržištu, sada je sasvim jasno da Reno sportski program više nema budućnost, tačnije više je nema u obliku u kome smo do sada imali priliku da ga iskusimo – francuski sportski modeli će u buduće morati da budu bar delimično, ako ne i potpuno električno pogonjeni. Šteta jer je peta generacija daleko mišićavija što bi uz RenaultSport tretman moglo postati nešto vrlo atraktivno i, kao i uvek, jako brzo.

Novi-stari dizajn

Kao što smo rekli peta generacija odaje utisak većeg automobila nego što je to bio prethodnik, međutim novi model je zapravo za 12mm kraći nego prethodnik, a visina karoserije je takođe niža. Novi model je sada dugačak 4050mm, dok je visina 1440mm. Širina je povećana za oko 50mm i sada iznosi 1798mm. Međuosovinsko rastojanje je takođe smanjeno, ali za 6mm tako da sada iznosi 2583mm, odnosno točkovi su pomereni ka samim krajevima karoserije.

Ovakve modifikacije karoserije su sada već uobičajene u ovoj klasi jer se maksimizuje putnički i prtljažni prostor, tako što se tanjim elementima enterijera i boljom organizacijom umanjuje efekat kraće karoserije, dok se širom karoserijom značajno povećava volumen.

Spreda gledano, kao što smo rekli, sličnost sa Megane modelom je nedvosmislena. Nova prednja maska se produžava u nove farove koji će od ove generacije u serijskoj opremi biti Full LED sa, sada već karakterističnim Reno, C profilom. Donji deo maske je takođe drugačiji u odnosu na prethodnika sa daleko izraženijom srednjom linijom koja jasno odvaja dve različite celine, koja kod RS Line opremljenih modela imaju ukrasnu lajsnu koja dodatno odvaja donji deo maske i obuhvata nova svetla za maglu.

Bočno gledano, Clio uz nižu siluetu nudi prilično „čistu“ liniju karoserije koja je uz hromiranu lajsnu koja oivičava staklene površine i u kombinaciji sa sakrivenim ručicom za otvaranja zadnjih vrata. Za Clio su u ponudi točkovi vrlo razumnih dimenzija, gde su početne opreme opremeljene sa 15“, bolje opreme sa 16“ dok najbolje opremljeni modeli imaju 17“.

Gledano od straga, zadnja svetlosna grupa je takođe potpuno nova i ponovo sa novim svetlosnim potpisom. Svetla su dobrim delom na poklopcu prtljažnika kako bi se postigao efekat šire karoserije.

Ukupno gledano, novi Clio je vrlo sličan prethodniku, a opet je dosta toga izmenjeno kako bi se dizajnom približio ostatku game, ali i kako bi se postigli zadati ciljevi postavljeni od strane konkurenata koji su takođe imali značajne pomake po pitanju efikasnijeg iskorišćenja karoserije. Sa petom generacijom, ovo je možda i ključna reč – efikasno. Naime velika količina rada je uložena upravo u pravcu da se iz raspoloživih dimenzija, kako spoljnjih, a tako i unutrašnjih, izvuče maksimum.

RS Line modeli će biti opremljeni posebnim elementima karoserije koji će pokušati da Clio učine sportskijim i, pre svega, atraktivnijim kupcima koji traže samo vizuelna unapređenja. Ovime se, opet, izlazi u susret velikoj većini kupaca kojima je od sportskog duha, kako sada tržište pokazuje, zapravo najpotrebniji taj vizuelni element, dok je sve ostalo ne samo višak, već i kontra produktivna komplikacija i povećanje troškova.

Digitializovani enterijer

Sa aktuelnim tržišnim kretanjima elektronika je postala značajan faktor pri kupovini do te mere da se veličina ekrana daleko više ceni nego udobnost sedišta ili način na koji vozač dobija informacije od vozila. U skladu sa time, prvi i najvažniji element kada je u pitanju peta generacija je mogućnost da info-zabavni sistem koristi 9,3“ ekran. Za ostale kupce na raspolaganju je 7“ ekran.

Nova generacija sistema nosi naziv Easy Link, koji je prilično unapređena verzija onoga što smo do sada nazivali R-Link. Novi sistem donosi bolji grafički sistem, primetno brži rad i odziv na dodir kao i veću rezoluciju ekrana. Kompatibilnost sa Android Auto i Apple CarPlay sistemima se podrazumeva. Kako to obično i biva, tek kada stigne nova generacija proizvoda, može se jasnije razumeti šta je evidentno bilo lošije od očekivanog. R-Link, ali i većina “digitalizacije” koja je bila ponuđena sa četvrtom generacijom su vrlo brzo izašli iz mode i povratak ka klasičnim komandama klima uređaja kao i smanjenju funkcija koje su dostupne kroz dodirivanje ekrana su takođe nešto što je tržište, ali i pojedini mediji 😉 ,  prepoznalo.

Ostatak elektronskih sistema, koji se brinu o bezbednosti vozača su automatsko kočenje u slučaju opasnosti, nadzor slepih uglova, adaptivni tempomat, automatsko dugo svetlo, prepoznavanje saobraćajnih znakova, pomoć pri parkiranju u vidu parking senzora, 360 kamere i sistema za automatsko parkiranje – Easy Park Assist.

Clio je sada dobio i MULTI-SENSE koji nudi Eco, Sport i MySense (iliti Perso, kako smo ga do sada znali u MULTI-SENSE opremljenim vozilima). Renault za najjače pakete opreme opciono nudi BOSE paket ozvučenja koji devet zvučnika kojima asistira BOSE vufer koji je integrisan u bočnu oblogu prtljažnika kako bi se očuvala korisna zapremina prtljažnika.

Novi multimedijalni sistem je primetno brži od prethodnih verzija, što je donekle i uobičajeno za računarske sisteme, ali je sa druge strane dosta truda uloženo da se grafički interfejs (UX, jelte) učini jednostavnijim i lakšim za rukovanje. Od izraženo šarenog R-Link otišli smo u drugu krajnjost ka simplifikovanim dizajnerskim rešenjima koja su ponovo rezultat atkuelnih “feng šui” trendova, ali se čini da je pomak ipak pozitivan, mada ne možemo sa sigurnošću da kažemo koliko je pomogao brži hardver i ekran više rezolucije, a koliko je zapravo dizajn od pomoći.

Enterijer, uprkos tome što nije u prvom planu ovog poglavlja, je zapravo element na kome je Reno uložio mnogo truda kako bi ne samo povećao kvalitet, već kako bi i promućurnim trikovima ponudio istu ili bolju udobnost, a da pri tome obezbedi više prostora.

Novost su prekidači preuzetim iz Dačije, kojima se sada zamenjuje beskrajno pipanje ekrana za neke važne funkcije. Zanimljivo je kako je Reno iskoristio Dačiju kao test poligon za novosti, a onda ta rešenja stavio u svoje udarne modele. Naravno, osnova rešenja je Nissan GT-R gde je grupacija prvi put primenila avionski izgled prekidača.

Novi upravljač je, po dimenzijama, daleko bolje procenjen, sa blago zaravnjenim donjim delom, a RS Line modeli se diče hrom elementima koji imaju jako dobar efekat vizuelno, ali i kada upravljate vozilom. Imajući u vidu da je upravljač nešto sa čime vozač u velikoj većini slučajeva isključivo i ima kontakt, ovo je jako dobar izbor u pogledu unapređenje subjektivnog osećaja vozača.

Novi dizajn sedišta je smanjio profil konstrukcije čime je ponuđeno više prostora za putnike na zadnjoj klupi, te je sada sedenje na zadnjoj klupi sasvim zadovoljavajuće čak i za odrasle. Jasno, imajući u vidu namenu subkompakt vozila, ali je sada moguće da sednu 4 umereno visoke muške osobe bez potrebe da neko mora ga gleda direktno u sopstvena kolena. U razumnijoj situaciji, gde je Clio porodični transporter deca do poznog puberteta mogu veoma komotno da sede pozadi.

Materijali, bar u RS Line opremi, su vrlo korektni i primetno bolji nego ranije. Trend korišćenja piano lakirane plastike je evidentno prošao, tako da enterijer ima malo manje “jeftin” izgled. Doduše, ako sednete u neki aktuelniji Mercedes jeftina piano plastika je manje-više i dalje aktuelna, tako da ovde treba biti oprezan jer su mišljenja po ovom pitanju oprečna. Nama se dopada to što više ovakvih bravura nema.

Dosta detalja je unapređeno, što možda i nije tako lako primetiti u prvi mah. Plastika u oblogama vrata, kao i pojedini prekidači koje ne pritiskate često su takođe poboljšanog kvaliteta što je jasan signal da Reno pokušava da se distancira u odnosu na Dačiju čiji kvalitet takođe značajno napreduje. Kad smo kod tih sitnih elemenata moramo da primetimo da je start/stop dugme vrlo lepo urađeno, ali nam se taktilnost ovog tastera ne dopada. Posebno imajući u vidu njegov značaj, očekivali bi smo da je povratna informacija jasnija. Jasno, ovakve zamerke govore da nekih konkretnih zamerki nemamo i da se mahom okrećemo ka sitnicama, koje mogu i ne moraju biti bitne.

Prtljažnik je takođe povećan tako da je sada na raspolaganju 391l što je sasvim prihvatljiva zapremina čak i u kontekstu klase iznad.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here