Nova reli sezona samo što nije počela, krajnje je vreme da pokušamo da sumiramo šta se događalo u 2006. Za proteklu sezonu se ne može reći da je neuspela, ali sigurno nije donela ni značajan pomak, bez obrzira koji aspekt ove sportske discipline posmatrate. Evo kako smo mi videli "DDOR NOVI SAD" Reli Šampionat Srbije 2006.
Reli disciplina, sigurno traži najveća ulaganja u vozilo ili vozila, je disciplina na kojoj se odmah oseti besparica, nedostatak sponzora, kao i loša organizacija. Toga je ove sezone bilo na pretek.
Kao i obično tokom zimskog perioda, dosta je bilo najava o novim automobilima, većim budžetima, sponzorima. Isto tako, opet po običaju, na startu prvog relija sezone su se opet našli davno potrošeni i, od strane proizvođača, zaboravljeni modeli poput Suzuki Swifta GTI i Peugeot 106 1,3 Rally.
Ono što je bilo zanimljivo je što se u reli kalendaru za 2006. godinu nalazilo daleko više relija nego što je to uobičajeno. Iskreno, nismo ni očekivali da će se neki od njih uopšte voziti, ali smo se ipak potajno nadali da će nas organizatori iznenaditi.
Planirani reliji za 2006:
Zemunski – najava, galerija slika i izveštaj,
Interspeed – najava, galerija slika i izveštaj,
WRR,
Autosport,
Dragačevo,
Tara – izveštaj,
YU Reli – najava, galerija slika i izveštaj,
Kopaonik.
Od navedenih, voženi su Zemunski, Interspeed, WRR, Tara i YU reli, a od tih su internacionalni karakteri imali samo Interspeed (koeficijent 5) i YU reli (koeficijent 10). Naša redakcija je ove godine podbacila – propustili smo WRR i Tara reli. Obećavamo da nećemo ubuduće izostajati!
Sa ova dva relija nemamo fotografije, pa ih neće biti ni u tekstu. Jako važan izvor informacija o domaćem auto sportu je Gonza Racing forum gde se okuplja skoro kompletna trkačka postava svih automobilskih disciplina sa naših prostora.
Što se voznog parka tiče, Interspeed je odlučio da povuče sve svoje automobile i odgovarajuće posade, pa je iz Interspeed "ergele na točkovima" ostao samo sin vlasnika, Miloš Komljenović u Mitusbishi Evo 8 automobilu. Naravno, u skladu sa politikom kuće, mladi Komljenović je odlučio da vozi u opskurnoj A6 klasi u kojoj se tradicionalno nalaze vozači Interspeed i Balkan posada, kako bi sa što manje truda pokupili titulu u klasi, bez želje da se direktno suprotstave domaćem šampionu, Vladi Petroviću.
Na internacionalnim relijima je ova posada vozila u A8 klasi, koju po FIA propozicijama nije moguće bodovati, a dodatno vozila u toj klasi startuju 5 minuta nakon starta poslednjeg takmičara sa startne liste. Dakle, kompletan asortiman Interspeed "imena" poput Jasminke Komljenović, Čedomira Brkića, DŽeninksa, Veterinara nije imao priliku da vozi razne Evo 6, Evo 7, Octavia 4×4 ili Fabia 1,4 reli automobile, koji su činili znatan deo domaćeg reli voznog parka. Vozači iz Balkana su se i dalje prijavljivali sa raznim Lanciama i Integrama, ali u većini slučajeva se na startu pojavljivao samo predsednik kluba – Dragan Simić Simke.
Organizacija je, po običaju, svedena na postavljanje sudija. Organizacija takmičenja nije samo postavljanje sudija i mernih instrumenta, a ni naplaćivanje startarina i licenci. Organizacija obuhvata medijsku promociju, najave, organizaciju sponzora, kao i pripremanje same trke. Ni slučajno nekome nije palo na pamet da se putevi na brzincima zakrpe PRE, a i POSLE relija. Gospodo, tim putevima, koji su bili u lošem stanju i pre relija, neko treba da se vozi na reliju, a i tokom preostalih 363 dana godišnje! Ko još na to misli, kad se 500kg mesa obrće na ražnju. Srbija… Posle su nam drugi krivi… Sportski Auto Moto Savez Srbije (skraćeno SAMSS) figurira kao dežurni krivac za nedostavak bilo kakve medijske promocije bilo kakvog vida domaćeg sporta. Da ne pričamo da ljudima iz Saveza apsolutno nemaju nikakav organizovani nastup, kojim bi možda prvukli neke ozbiljne sponzore, koji bi nekim nagradnim fondovima pomogli najbržim vozačima u, ako ne svim takmičarima, ono bar vozačima u N1 klasi. Sponzor šampionata u 2006. je bio DDOR NOVI SAD, pa je moguće da mi nismo u pravu, a da su vozači na kraju sezone dobili izdašne nagrade?
U privatnoj režiji, kao i obično, veliki broj valjevaca, užičana, beograđana i ostalih (nemojte zameriti ako vaš grad nismo naveli) je uglavnom pripremao Jugiće u klasi N1. Todor Stamenković je, nezvanično, najavljivao E30 M3, međutim taj projekat je očigledno bio previše skup za izvedbu, pa je na asfalt opet izvežen Pežo 106 u klasi A5. U klasi N3 je postalo malo življe i to sa razlogom. Pored Srđana Bude Višnjića i Srđana Petrovića, pojavio se i stari znanac, Vladimir Dika Zečević sa Pežoom 206 RC. Ova klasa omogućava respektabilne performanse uz relativno umerenu cenu održavanja, a u veštim rukama ti automobili lako mogu da pretenduju i na pobedu u generalnom plasmanu. Jedina prepreka vozačima iz N3 klase na putu do pobede u generalnom plasmanu je veoma brzi Vladan Petrović, koji je od 2006. postao OMV sponzorisan vozač u, najsnažnijoj, N4 klasi.
Da počenemo sa pregledom sezone…