NK TEST: Mazda MX-5 G160

0
843

Miata se vraća osnovama. Novi model po ključnim karakteristikama nalikuje prvoj, 25 godina staroj, generaciji – manji je, lakši i agilniji. Sve ono što je potrebno za pravi sportski automobil namenjen uživanju vozača. Uprkos tome, Miata četvrte generacije je dupke puna opremom i nudi više putničkog prostora. Pokušaćemo da odgovorimo na očigledna pitanja – da li je to tačno i ako jeste, kako su to uspeli?

Mazda je već pokazala da „modni“ trendovi u auto industriji ne moraju biti neophodno jedini ispravan način – SKYACTIV pogonski agregati nisu ispratili trend smanjenja zapremine i „turbiranja“, pa i pored toga nude izuzetnu ekonomiju i sjajne performanse u svakodnevnoj vožnji.

Sa Miatom se ponavlja priča – umesto da se povećavaju gabariti, pa da se onda ti veći gabariti kompenzuju snažnijim motorima, odluka je donešena da se ide ka originalnom, dobitnom, receptu: izuzetno lagana karoserija, pogon na zadnoj osovini i jednostavan pogonski agregat male zapremine.

Nove tehnologije, lakši materijali, ali i odlučna Mazda uprava da iz automobila izbaci sve nepotrebno, je dala rezultat – smanjena je masa i dimenzije automobila, dok je putnički prostor povećan. Nova generacija pogonskih agregata je lakša, a ekonomičnija tako da je nova Miata ponovo spremna da vozačima ponudi sportski automobil za prilično pristupačnu količinu novca, čak i za pojmove sve malobrojnije srednje klase.

Četvrta generacija Miate donosi impresivan spisak unapređenja u odnosu na prethodni model, mada ta unapređenja nisu u onom smeru u kojem bi se to moglo očekivati kada su u pitanju klasični putnički automobili. Sportski karakter Miate je unapređen smanjenjem mase i dimenzija, kao i unapređivanjem voznih performansi izbacivanjem svih manje bitnih elemenata u potrazi sa čistom esencijom sportskog automobila.

I pored toga što smo u našoj kratkoj, blog, formi bili prosto oduševljeni onime što MX-5 nudi, osećamo potrebu da odmah na početku teksta istaknemo nešto što bi trebalo da bude očigledno. Miata je sportski dvosed kabriolet. Dakle, nema zadnje klupe i skoro da nema prtljažnika. To je ujedno i razlog zašto u ovom tekstu neće biti standardnih sagledavanja praktičnih mogućnosti automobila – naprosto, nema ih.

Šta se desilo sa roUdsterima?

Kad već uvodimo termin roudster da kažemo da on nosi značenje mali sportski dvosed kabriolet, a da se kao sinonim koristi i termin „spajder“.

Manjak potražnje za roudsterima se dobrim delom može pripisati istom razlogu kojem pripisujemo i većinu drugih promena u našim životima – ekonomskoj krizi. Da, nedostatak novca i slabljenje srednje klase koja je mahom bila ciljna grupa za kupovinu jeftinih roudstera sigurno imaju učešća u padu potražnje za ovim tipom automobila.

Međutim, činjenica je i da su se potrebe kupaca promenile. Kupci u moderno vreme daleko teže prihvataju bilo kakvu vrstu kompromisa, a sportski automobili su upravo to – veliki kompromis. Broj kupaca koji su mogli sebi da priušte samo razumno cenovno pozicioniran roadster kao drugi ili treći autmobil u garaži se brzo smanjio, pa se i prodaja ovakvih automobila dramatično smanjila.

Sportski kabrioleti, kao tradicionalni lek protiv muške krize srednjih godina, su takođe postali nepotrebni i zamenjeni su visoko performantnim SUV vozilima koja su omogućila novoj generaciji sredovečnih muškaraca da se bave ekstremnim sportovima ili nekom od varijanti višeboja, a da pri tome ti automobili nudi sasvim solidne performanse na autoputu.

Kriza je naravno pogodila i automobilske kompanije, tako da je većina modela koji su tokom prethodne dekade bili u ponudi, krajem 2000-tih prestali da se proizvode. Da podsetimo na tom spisku se nalaze Honda S2000, Toyota MR2, Fiat Barchetta, Opel Speedster i Opel GT, MG TF…

Zapravo od 2010, Miata je praktično poslednji „mohikanac“, ako zanemarimo primetno skuplje i luksuznije BMW Z4 i Porsche Boxster modele.

Mazda je po pitanju Miate izuzetno uporna, tako da je ovaj model jedan od retkih, namenski projektovanih, kabrioleta koji je konstantno u ponudi već dugo vremena. Činjenica da američko tržište prosto obožava ovaj automobil je sigurno pomoglo odluci menadžmenta da ne prekidaju proizvodnju ovog modela čak i tokom najveće finansijske recesije. Možemo samo da pretpostavimo da je ovakvoj odluci pomogla i činjenica da su iz aktuelne ponude izbačeni svi MPS modeli, kao i RX8.

Kad smo kod američkog tržišta, ono pored ostalog nudi i beskrajan niz paketa za tjuning, tako da je na raspolaganju širok spektar modifikacija, zaključno sa “ubacivanjem” V8 motora.

Istorija

Miata, tj. MX-5, ima 25 dugu istoriju. Ovaj automobil sasvim sigurno zaslužuje poseban tekst, ali dok taj tekst ne objavimo, evo ukratko kako se MX-5 menjao kroz vreme.

Prva generacija, kodna oznaka NA, se proizvodila od 1989. do 1997 i prodata je u preko 400.000 primeraka. Za pogon je bio zadužen 1,6 litarski četvorocilindraš sa 115KS/136Nm, dok je 1994. u ponudu uveden i 1,8 litarski sa 131KS/149Nm i opcionim zatvaračem diferencijala. Težina baznog modela je bila 940, dok je snažniji težio 990kg. Miata se isporučivala sa petostepenim manuelnim menjačem, dok je na nekim tržištima nuđena i sa automatskim menjačem.

Druga generacija, kodna oznaka NB, se pojavila na Sajmu automobila u Tokiju 1997, a proizvodila se sve do 2005. godine. Ovaj model se vizuelno razlikovao po tome što više nije imao pokretna prednja svetla. Po dužini, druga generacija je ostala identična prethodniku – 3,95m, ali je težina povećana – bazni model je težio 1000, dok su top modeli težili 1065kg. 1,6 litarski benzinac je pretrpeo manje izmene, dok je 1,8 varijanta dobila VVT tako da je snaga povećana na 140KS/157Nm. Serijski se isporučivao petostepeni manuelni, dok su posebne varijante predstavljene krajem 90-tih uvele u ponudu i šestostepeni manuelni.

Treća generacija, kodna oznaka NC, se pojavila 2005. i u proizvodnji je bila sve do 2015. godine. Treća generacija je po prvi put u ponudu motora uvela 2,0 litarski agregat dok je iz ponude izbačen 1,6 litarski. Povećanje snage motora je bilo neophodno imajući u vidu i povećanje mase i dimenzija automobila koji je sada bio dugačak nešto preko 4m, dok je težina skočila na minimalno 1110kg, dok su bolje opremljeni modeli imali čak 1255kg. MZR benzinski agregati su zamenili prethodne, tako da je 1,8 litarski motor proizvodio 126KS/67Nm, dok je 2.0 proizvodio 158KS/188Nm.

Snažniji motor se serijski isporučivao uparen sa šestostepenim manuelnim, dok je slabiji i dalje stizao u kombinaciji sa petostepenim manuelnim. Novitet je i šestostepeni automatski menjač koji je bio na spisku opcija. Treća genracija je obeležila 900.000 prodatih jedinica, a ovaj model je i obeležio 20. godina postojanja MX5 modela.

Četvrta generacija, kodna oznaka ND, je predstavljena na Sajmu automobila u Parizu 2014, a u proizvodnju je ušao krajem 2015. godine. Tokom ove, 2016, prikazan je model sa tvrdim krovom – MX5 RF.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here