I pored toga što smo bili psihološki pripremljeni na to da je Insignija težak automobil, na osnovu relativno svežeg iskustva u vožnji biturbo limuzine prošle godine, tromost je ono što je nas je ponovo izenadilo. U paketu sa tromošću stiže i solidna potrošnja goriva koja se u gradskim uslovima kretala oko 10l i pored toga što smo bili vrlo nežni „na gasu“. Dizel motor i pored solidnih 380Nm na overbustu jednostavno ne može lako da pokrene 2t težak automobil (po papirima 1850kg, ali smo mi stalno imali bar po jednog saputnika i nešto opreme u prtljažniku) i to se često može osetiti, ali i čuti i pored solidne akustične izolacije.
U gradu je korišćenje Sport režima donosilo primetno veću agilnost automobila, ali je i sa lakoćom povećalo potrošnju za 15-20% uz dodatni „penal“ vožnje sa nešto tvrđe trimovanim ogibljenjem. Dužina od 5m garantuje da će bar 30cm automobila biti van većine parking mesta. Manevrisanje je takođe prilično zahtevan posao, zato što pored masivnih dimenzija Insignija ima nešto oskudnije staklene površine tako da je ponekad zaista teško videti neku prepreku.
Magistralni pravci, baš kao i gradska vožnja zahtevaju Sport režim samo zbog brže reakcije menjača, dok sa druge strane Normal ili Tour režim daleko više pogoduju kada je u pitanju režim rada ogibljenja.
Na autoputu Country Tourer pokazuje svoj pravi temperament. 2.0 CDTi na autoputu pokazuje korektnih 7l pri 140, dok nešto realniji tempo od 160kmč košta samo 1l više. Opel je, sasvim jasno, projektovao Insigniu kao auto koji će dosta kilometara prelaziti upravo na ovom tipu puteva, tako da ne čudi da je automobil tih kako po pitanju buke motora, a tako i po pitanju opstrujavanja vazduha. Buka počinje da bude prisutna, mada daleko od toga da je zamarajuća, tek pri 160kmč, kada se motor vrti na 2500 obrtaja i aerodinamika više ne može da maskira dimenzije vozila i širinu pneumatika.
Insignia je dupke napunjena raznim bezbedonosnim sistemima koji se trude da olakšaju posao vozača, tako da duge etape autoputem u ovom automobilu zaista neće teško pasti ni vozaču ni putnicima. Ponekad ti sistemi umeju da budu i suvišni, pogotovu u gradskoj vožnji gde konstantno imate neku informaciju – da je neko u slepom uglu, da neko koči, da vi ne kočite na vreme i slično. Međutim, na autoputu svi ovi sistemi rade mnogo bolje što opet potvrđuje da je Insignia istinski dugoprugaš.
Terenske sposobnosti CT verzije nismo isprobali. Delom zbog toga što naša test politika nalaže da terenske sposobnosti ne proveravamo, ali je za 20mm viši klirens u odnosu na standardne Insignia modele taman dovoljan da možete malo lakše sići sa asfalta ili se lakše probiti na snegom zavejano parking mesto.
Što se tiče vožnje po asfaltnoj podlozi, tokom test perioda nije bilo padavina koje bi omogućile AWD sistemu da iskaže svoj potencijal. Prava šteta što nam CT nije bio na testu tokom skorašnjih snežnih padavina – to bi bio pravi način za proveru sposobnosti Opel 4×4 pogona.