Udarni noviteti, kada je u pitanju nova generacija Insignije, su upravo u unutrašnjosti vozila. Opel je modernizovao enterijer, koji je pored nove tehnologije dobio i kvalitetnije materijale, a u skladu sa tržišnim tendencijama – kupci u novom modelu dobijaju mnogo više opreme u svakom od raspoloživih paketa, kao što su i opcioni paketi značajno bogatiji i sadrže daleko moderniju tehnologiju nego ranije.
Naša zamerka, kada su u pitanju Opel automobili, je bila u tome što nam nije odgovarao veliki broj prekidača na upravljaču, komandnoj tabli, vratima i, manje-više, gde god vam je pogled padao iz vozačkog sedišta. Nova generacija Insignije je pokazala da Opel čuo ovu zamerku i da su pokušali da novim info-zabavnim sistemom koliko-toliko integrišu funkcionalnosti i olakškaju snalaženje i upravljanje sve većim brojem sistema u vozilu.
Smanjenje broja prekidača je primetno, ali kada je u pitanju maksimalno opremljeni automobil na konzoli i upravljaču je i dalje solidan broj tastera, tako da i pored evidentnog rada da se vozaču donekle olakša posao, vozač koji prvi put seda za volan nove, dobro opremljene, Insignije će kao i ranije biti okružen bezbrojnim tasterima.
Novost je svakako centralno postavljeni ekran osetljiv na dodir koji dominira novom konzolom. 8“ kolor ekran visoke rezolucije osetljiv na dodir bi trebalo da centralizuje mesto gde će vozač podešavati sisteme u vozilu, a Opel opciono nudi i alternativni način kontrole – tačped koji se opciono može poručiti i koji se nalazi ispod naslona za ruku, tako da će vozaču verovatno biti lakše da koristi taj način nego da se proteže do ekrana.
Tačped zahteva određeno navikavanje na način rada tako da će sigurno biti oprečnih mišljenja. Autoru se ovaj sistem ne dopada, ali posle malo privikavanja tačped je postao podjednako brz za pojedine operacije kao i direktno „bockanje“ po ekranu. Tačped podržava čak i prepoznavanje rukopisa, što nismo isprobali, kao i davanje komandi sa više prstiju što može biti zanimljivo onima koji ovakvo upravljanje već koriste na svojim mobilnim telefonima.
Kad smo kod površina osetljivih na dodir, pored ekrana i tačpeda tu je još jedan sistem koji koristi ovu tehnologiju – klima uređaj. Za svaku od dve zone klima uređaja umesto klasičnih kružnih prekidača, Opel koristi senzor. Kako opet ulazimo u zonu subjektivnog, ne možemo da tvrdimo da li je klasično rešenje bolje od ovog, ali za neke operacije kružni prekidač je neuporedivo bolji – želite brzo da prebacite na minimalnu temperaturu ili brzo da značajno promenite temperaturu.
[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“59″ exclusions=“1621,1622,1623,1624,1625,1626,1627,1628,1629,1630,1631,1632,1633,1634,1635,1636,1637,1638″ sortorder=“1621,1622,1623,1624,1625,1626,1627,1628,1629,1630,1631,1632,1633,1634,1635,1636,1637,1638,1639,1640,1641,1642,1643,1644,1645,1646,1647,1648,1649,1650,1651,1652,1653,1654,1655,1656,1657,1658,1659,1660,1661,1662″ display_type=“photocrati-nextgen_pro_masonry“ size=“180″ padding=“10″ ngg_triggers_display=“always“ captions_enabled=“0″ captions_display_sharing=“1″ captions_display_title=“1″ captions_display_description=“1″ captions_animation=“slideup“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]
Bezbednost: Aktivna, pasivna i svaka druga koja postoji…
Opel dosta radi na unapređenju svojih bezbedonosnih sistema, a testirani automobil je bio svojevrsna demonstraciona platforma šta sve Opel u ovom trenutku može da ponudi. Pomnim čitanjem specifikacije testiranog automobila otkrili smo tačno koji su sistem pratili šta radimo za volanom. Doduše, i pre nego što smo dobili specifikaciju, bilo je jasno da tih sistema ima zaista mnogo – sudeći po broju upozorenja koja smo tokom normalne gradske vožnje dobijali – te da smo promenili traku bez davanja signala (ako ćemo da budemo iskreni, to i jesmo uradili – ali samo zato što je u našoj traci bio krater zbog koga je pretila daleko veća opasnost), te da smo jako blizu vozilu ispred nas, te da nam je neko u slepom ili malo manje slepom uglu, da na parking mestu iza nas nema dovoljno mesta i što-šta drugo.
Adaptivni radarski tempomat ima tri režima rada i u zavisnosti da li ste odabrali da sistem gleda daleko, umereno ili nešto kraće ispred sebe, tako će se i ponašati. Reakcija sistema je prilično nagla, tako da kada je sistem uključen vrlo lako možete da se iznenadite zašto automobil naprasno koči, da bi tek nakon par sekundi shvatili da automobil koji je 500m ispred vas ima jako malu brzinu i tempomat je smanjio brzinu u skladu sa brzinom vozila ispred.
Isti sistem u gradskoj vožnji bez ikakve potrebe da išta uključujete ili podešavata obaveštava vozača da li je situacija u kojoj se nalazi potencijalno opasna na osnovu brzine kretanja vašeg vozila, brzine vozila ispred vas i kojom se brzinom razdaljina između ta dva vozila smanjuje. Detekcija vozila u slepim uglovima, a informaciju o tome pored svetlosnog upozorenja u spoljašnjim retrovizorima dobijate i na centralnom displeju.
Adaptivna bi-xenon svetla pored praćenja putanje kretanja automatski obaraju snop kada se približite vozilu u istoj traci ili ukoliko naiđe vozilo iz suprotnog pravca. Prisustvo automatskog paljenja svetala i automatskog uključivanja brisača se podrazumeva za ovu klasu vozila, baš kao što se podrazumevaju ABS, ESP, TC, BA, Hill Assist i slični sistemi koji svi aktivno učestvuju u saradnji sa nekim od kompleksnijih sistema koje smo u prethodnim pasusima i opisali.
Ukratko, sa ovako opremljenim automobilom morate biti svesni da će vam na sve strane neke od lampica blinkati u većoj ili manjoj meri. Vozačka nekultura, loša signalizacija i još gori kvalitet asfaltne podloge će u većoj ili manjoj meri ove sisteme konstantno držati na rubu ključanja, s obzirom da će svi senzori konstantno beležiti potencijalno problematične manevre – kako ostalih aktera u saobraćaju, a tako i samog vozača.