Utisci u vožnji
Cascada u gradskim uslovima pred vozača postavlja dosta teškoća. Kada je podignut platneni krov, preglednost je veoma loša zbog činjenice da pokretni krov ima veoma široke pojaseve tamo gde bi trebalo da se nalaze C i D stubovi, a A stubovi su podjednako masivni. Ukoliko je krov spušten, preglednost je, naravno, dramatično bolja.
Dugačka karoserija i međuosovinsko rastojanje u kombinaciji sa malim otklonom masivnih 18″ točkova kao rezultat imaju veliki prečnik poluokretanja. Kad kažemo veliki, mislimo na VELIKI prečnik – četiri kolovozne trake će biti nedovoljne da napravite polukružno okretanje iako budete koristili spoljne trake u oba pravca. U praksi to znači da je elegantnije obići kvart nego pred brojnim učesnicima u saobraćaju pokušavati polukružno okretanje u 12 tačaka. Ukoliko vam je, pride, spušten i krov prilikom tog pokušaja možete svom imidžu naneti nepopravljivu štetu. Upozorili smo vas.
Zanimljivo je da, i pored velike težine, Cascada sa dosta lakoće upija neravnine, a ono što i osetite do vas više stiže kao zvučni signal kada ogibljenje prihvati udarac, a ne kao vibracija kroz sedište. Imajući u vidu da je Opel sigurno morao da pravi kompromis da bi ovako težak automobil učinio koliko-toliko upravljivim udobnost je više nego dobra.
U gradskim uslovima vožnje, pored već navedenih problema sa teškim manevrisanjem, oseća i težina automobila koju dizel agregat uz solidnu dozu napora pokreće. U kombinaciji sa automatskim menjačem koji unosi određenu tromost u sam proces ubranja, činjenica da 2.0 CDTi tek preko 2000 obrtaja proizvodi dovoljno snage tj. obrtnog momenta znači da se od Cascada modela ne trebaju očekivati eksplozivna ubrzanja. U uslovima redovne gradske vožnje, ukoliko tečno vozite, potrošnja se kreće oko 9l dok iole žustrija vožnja tu brojku penje na okruglih 10l dizel goriva na 100 pređenih kilometara.
Na magistrali se dizel agregat daleko bolje ponaša zbog manje stani-kreni situacija tako da u tim uslovima potrošnja pada blizu deklarisanoj potrošnji za vangradsku vožnju, mada mi nismo uspeli da na duže staze održimo magičnih 5l potrošnje koliko god nežni sa gasom bili. Magistralne deonice su još bolje prihvaćene od Cascada ogibljenja, tako da van grada ovom automobilu zaista nemamo ništa da prigovorimo uključujući i tišinu u kabini (napominjemo da je test automobil nije imao opcionu zvučnu izolaciju koja će vas koštati dodatnih 370€). Ležerna vožnja magistralom u potpunosti odgovara temperamentu dizel agregata uparenog sa automatskim menjačem koji nema potrebe da žustro menja stepene prenosa i da brzo odgovara na zahteve vozača.
Kada izađete na autoput jasno je da Cascada zapravo vapi za ovakvim tipom puteva i da sa lakoćom možete prevaliti dugačke relacije do vašeg omiljenog izletišta/odmarališta vozeći visokim putnim brzinama baš kao da ste za volanom neke limuzine iz D segmenta. Držanje tempa od 130-150kmč će vas držati opet oko 8l potrošnje.
Zanimljivo, Cascada je tokom nekoliko dana testa naterala autora da dijametralno promeni svoje mišljenje o tome šta bi bio idealni pogonski motor za ovaj automobil. Po prvom sedanju i pokretanju vozila težina je bila u prvom planu imajući u vidu kako nevoljno je snažni dizel motor pogonio vozilo.
Da, automatski menjač sigurno nije pomagao u svemu tome, ali nakon vožnje u gradskim gužvama i na otvorenom magistralnom pravcu – mišljenje je bilo da benzinski agregati zaista nemaju šta da traže u ovakvom automobilu i da je pravi izbor baš dizel i to upravo u kombinaciji sa autmatskim menjačem. Cascada je odavala šmek automobila koji treba voziti tečno i lagano, te da je prava mašina da se lagano krećete tokom letnjih povečerja od kafića do restorana, bez mnogo dramaturgije.
Međutim, kočnice rade fenomenalno i ulivaju dosta poverenja pa automobil kada vozite bržim tempom ne odaje utisak da teži bezmalo 2t. Široki pneumatici, progresivno dejstvo kočione komande i vrlo dobro rešeno ogibljenje žustrim vozačima omogućava da gabaritno vozilo sa dosta lakoće provlače kroz spletove krivina bez opasnosti da reakcija vozila zakasni usled gabarita.
Nakon par krugova po Košutnjaku, bilo je jasno da bi kompletan ugođaj tokom tih 15-tak kilometara vožnje po krivinama sigurno bilo još zanimljivije da je pod haubom 1.6 SIDI Turbo uparen sa manuelnim menjačem. Potrošnja bi sigurno nepristojna, ali bi kompletan utisak sigurno bio daleko bolji.
Narednog dana, vožnja autoputem je pokazala da automatik i dizel opet izbijaju na čelo kao najbolja pogonska kombinacija pre svega zvog lakoće vožnje koju ova kombinacija nudi.
I sada kada pišemo tekst, nismo sigurni šta je tačan odgovor zato što nismo bili u prilici da probamo šta nudi 1.6T u ovoj karoseriji. Ono što je sigurno, nudi značajno manju autonomiju i lošiju ekonomiju, dok je dobitak po pitanju vozačkog zadovoljstva dosta manji. Iz tog razloga, preporučujemo da vam CDTi agregati ipak budu prvi izbor iako se to možda ne očekuje kod kabrioleta.
Vetar u kosi?
U zavisnosti gde sedite, vetar u kosi može biti ili povetarac ili uragan „Sendi“. Naime, kabrioleti sa zadnjim redom sedišta nude idiličnu sliku vožnje sa otvorenim krovom, međutim u praksi putnici na zadnjoj klupi će na odredište stizati sa ozbiljnim neredom na glavi, a tome neće pomoći ni kačketi ni marame, koji su sva asistencija potrebna vozaču i suvozaču.
Pri brzinama većim od 60kmč sedenje na zadnjoj klupi postaje neprijatno do te mere da zaista ne možemo da preporučimo da svoje prijatelje vozite brže od ovoga. Ukoliko vam to baš i nisu prijatelji…onda ograničenja nema! Sve to i pored toga što smo na automobilu sve vreme imali opcioni zadnji deflektor (273€).
Platneni kroz se veoma brzo sklapa/rasklapa (19/17s), a tu proceduru je moguće obaviti i u pokretu sve do brzine od 50kmč. Mi nismo naišli na situaciju da nam je zatrebalo pokretanje krova u vožnji, ali ukoliko vam se ukaže potreba – tako nešto je omogućeno.
Dva položaja prednjeg deflektora
Ukoliko zanemarite putnike na zadnjoj klupi, vrtloženje vazduha počinje da bude neprijatno po vozača i suvozača pri 120 kmč. Ako planirate duže putovanje, preporuka je da montirate opcioni prednji deflektor (273€) koji isključuje da neko koristi zadnja sedišta (osim da ih pretvorite u prljažni prostor), ali zato odlično smanjuje turbulenciju i omogućava da vozite veoma brzo, a da pri tome nema mnogo smetnji u putničkoj kabini.
Levo: Pakovanje prednjeg deflektora
Opciona kožna sedišta koja su bila prisutna u test vozilu su pored fenomenalnog izgleda i ergonomije imala i jednu manu. Zbog toga što nismo sedeli u serijski opremljenom vozilu ne možemo da tvrdimo da li je situacija i sa serijskim sedištima, ali sa Nappa opcionim kožnim sedištima (3000€) postoji problem sa visinom sedišta tj. vozač ili suvozač koji su viši od 185cm će već biti veoma blizu gornje tačke vetrobrana pa ukoliko je krov spušten, njima će biti neprijatno zbog toga što vetar skoro pa direktno duva u gornji deo glave. Kada je krov spušten, prostora za glavu ima dovoljno zbog njegove konveksnosti.
Ukupno gledano, Cascada nudi veoma ugodnu vožnju kada je krov spušten, pod uslovom da su neki preduslovi zadovoljeni:
– ukoliko su putnici na zadnjoj klupi, brzina ne bi trebala biti veća od 60kmč,
– vozač ili suvozač ne bi trebalo da ima preko 185cm visine (bar je to slučaj sa opcionom kožnim sedištima).