NK TEST: Nissan Micra 0.9 IG-T

U vožnji

Uprkos tome što je vrlo jasna i opipljiva veza sa Kliom, vožnja Mikre daje dosta drugačiji osećaj, a što je vrlo važno, utisak je dosta bolji – posebno kada se govori o vožnji, ali i o kvalitetu enterijera. Novi upravljač manjeg prečnika i zatupljenim donjim delom nudi, ponovo subjektivno, sportskiji osećaj i to je opet nešto što nam više prija iako Mikra nema ama baš nikakvih aspiracija na sportsku temu.

Ogibljenje je izuzetno dobro podešeno, možda jedno od boljih rešenja u ovom segmentu i opet primetno bolje nego kod francuskog rođaka. Automobil odlično upija neravnine kakve inače možete sresti na srpskim drumovima, a da pri tome nije mnogo izgubio na agilnosti. Ono gde je verovatno i najveća razlika u odnosu na Klio, Mikra daleko manje „tresne“ priliom prelaska preko ležećih policajaca ili neravnina sličnog profila. Postoji malo veća tendencija naginjanja, ali je po našem mišljenju to daleko poželjnija osobina za mali gradski auto nego činjenica da će podupravljanje biti nešto ranije izazvano što bi tvrđe ogibljenje omogućilo.

[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“157″ exclusions=“7225,7226,7227,7228,7229,7230,7231,7232,7233,7234,7235,7236,7237,7238,7239,7240,7241,7242,7243,7244,7245,7246,7247,7248,7249,7250,7251,7252,7253,7254,7255,7256,7257,7258,7259,7260,7261,7262,7263,7264,7265,7266,7267,7268,7269″ display_type=“photocrati-nextgen_pro_masonry“ size=“180″ padding=“10″ ngg_triggers_display=“always“ captions_enabled=“0″ captions_display_sharing=“1″ captions_display_title=“1″ captions_display_description=“1″ captions_animation=“slideup“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]Preglednost spreda je dobra, posebno zbog relativno tankih A stubova, a situacija se sve više pogoršava kako se pogled kreće ka zadnjem delu vozila gde u slepom uglu može biti svašta i svako, a da vi nemate apsolutno nikakvu naznaku. To je cena koju kupci u današnje vreme moraju platiti ukoliko žele karoseriju sa petora vrata u subkompaktu, a da nije potpuno „kutijastog“ oblika. Tu na scenu stupaju parking senzori, kamera za parkiranje i AVM sistem koji će taj problem delimično do potpuno neutralisati. No, činjenica je da uključivanje na Y raskrsnicama može biti vrlo nezgodno i da će biti potrebno dosta snalažljivosti (a i asistenicije suvozača, ukoliko je prisutan) da se bezbedno uključite u tok saobraćaja.

Novija revizija trocilindričnog turbo benzinca sa 900 „kubika“ zapremine nudi za nijansu više snage na nižim obrtajima nego prethodna generacija, ali i pored toga je odsustvo snage na niskim obrtajima i dalje veoma primetno što će u određenim situacijama zahtevati od vozača da da iskoristi vrlo niske stepene prenosa u situacijama u kojima bi ekvivalentni atmosferski motori zapremine 1,3-1,4 litra verovatno bili raspoloženi da taj posao obave bez dodatnog rada menjačem.

Srećom, petostepeni menjač je prilično dobar, tako da promene stepena prenosa ne bi trebale da budu težak posao.  

Potrošnja kod modela koji koriste 0,9 turbo agregat beležili prilično šarene brojke, tako da nismo bili sigurni da li će realna vožnja moći da ponudi ekonomiju koju deklariše katalog.

Magistralni putevi su, kao i uvek, tamo gde je vrlo lako postići nisku potrošnju tako da je 4l neka realistična brojka, dok u gradu potrošnja dosta odstupa od deklarisanih vrednosti – mi smo beležili oko 7l na šta je sigurno negativno uticalo i intezivno korišćenje klima uređaja tokom vrelih avgustovskih dana. Potrošnja na autoputu pri 130kmč je slična gradskoj – oko 7l.

Naš prosek tokom testa je iznosio više nego navedene vrednosti – 8l, ali je to bio rezultat dosta rada u mestu sa uključenim klima uređajem, a ne sindrom teške novinarske noge.

Telemetrija

Izmerene performanse su identične kataloškima, a do 100kmč smo čak bili i nešto brži nego što deklaracija tvrdi.

Kočioni put je dobar za ovu klasu vozila, dok je turbo motor zaslužan za prilično dobre brojke na međuubrzanjima.