NK TEST: Renault Scenic dCi 160 Bose EDC

Ceo enterijer aktuelne Renoove game je polje gde je Reno izuzetno puno napredovao kada se gleda prethodna flota Renoovih vozila. Definitivno su otišli svetlosnu godinu ispred onoga što su bili, a to je možda najviše primetno u novom Scenicu. Da se razumemo, enterijer je manje viši isti kao i kod Megana, pa nismo zbog toga iznenađeni, već je napredak koji se vidi u odnosu na prethodnu generaciju ogroman.

Prethodna verzija je koristila centralno postavljenu digitalnu instrument tablu, a izuzetno nam je drago što Reno nije pokušao da ponovi ovakav eksperiment. Korišćena je klasična instrument tabla i centralna konzola koja je praktično u celosti preuzeta od Megana. Ovo, naravno u višim paketima opreme, podrazumeva veliki vertikalno postavljen displej R-Link2 sistema, i konfigurabilne pokazivače brzine, broja obrtaja itd, a sve na „normalnoj“ poziciji, ispred vozača.

Pre svega je prilikom ulaska u unutrašnji prostor novog Scenica primetna velika količina svetla, a ovo se dodatno podiže sa pomeranjem panormskog krova, kada se dobija osvetljenje kao u nekoj apoteci. Ponovo ćemo pomenuti A stub koji je podeljen konstrukcijski na dva dela karoserije i staklenu površinu između. Interesantan detalj, viđan i ranije, ali retko kao ovoliko velika površina. Upravo zbog ovoga, ali i zbog činjenice da se vetrobransko staklo završava prilično daleko od A stuba, u kabinu dolazi dosta svetla i vozač uopšte nema osećaj klaustrofobije.

Ni prostor vam ne dozvoljava da se osećate tako, barem na prednjim sedištima, gde u svim pravcima ima izuzetno puno mesta, pa će se tako i izuzetno visoki putnici smestiti bez ikakvih problema, dok se to ne može reći za putnike na zadnjoj klupi. Zadnja klupa podrazumeva pomeranje kako bi dobili na prtljažnom prostoru, ali čak i kada su u najoptimalnijem položaju za transport putnika, prostora fali i to za kolena. Prostora za glavu ima na pretek i tu neće apsolutno niko imati problema, ali prostor za kolena je definitivno problematičan.

Ovo je najviše zbog fabrički ugrađenih stočića koji su montirani na leđa prednjih sedišta i prava je šteta što oni nisu demontažni. Istina, oni se ne dobijaju u prva dva paketa opreme pa je onda dodatno opravdano pitanje zašto nisu lako demontažni. Oni mogu biti korisni kada se na zadnjoj klupi prevoze deca pa isti mogu poslužiti za neki multimedijlani sistem koji moderni roditelji koriste kako bi zaokupirali decu, ali prave veliki problem kada osoba prosečne visine pokuša da sedne na zadnju klupu. Pomenuti stočići su prilično masivni pa ostaje nejasno zašto ne postoji mogućnost njihovo skidanja i ponovnog postavljanja ukoliko se za to ukaže potreba.

Test primerak je imao gotovo sve dodatke, a reč je o BOSE paketu opreme sa još nekim dodatnim opcijama koje ga praktično izjednačuju sa Initiale Paris modelom koji predstavlja apsolutni vrh ponude kod pojedinih Renoovoh modela. Bose je praktično najviši paket opreme ako na računamo pomenuti Initiale Paris paket što dođe kao neka posebna edicija.

Test primerak je pored elemenata koji se dobijaju BOSE paketom imao i praktično sve ostale opcije i tako je skoro dostigao vrhunski paket opreme, Paris Initiale. Tako se, između ostalog podrazumeva i R-Link2 sistem, kao i zaista moćan BOSE sistem zvučnika sa R-Sound efektom. Kroz ovaj sistem se mogu kontrolisati mnogi podsistemi u vozilu, kao što smo i bili u prilici da probamo u dosta Renoa do sada, a najbitnija „igračka“ su masažna sedišta koja će biti od koristi na nekim dužim putovanjima. Sama sedišta u novom Scenicu i ne daju previše povoda za korišćenjem masažera jer su sedišta gotovo savršena. Interesantno je i to što se obaranje zadnje klupe može uraditi preko komandi sa R-Link sistema. Prostora za odlaganje sitnica ima na pretek, a posebno treba izdvojiti centralnu konzolu između vozača i suvozača koja je poput rupe bez dna. U nju zaista možete smestiti dosta stvari, punjače za telephone, držače za iste i još što šta. Ova konzola ima još jednu zanimljivost, a to je opcija pomeranja i to na struju. Naime, moguće je pomeriti konzolu skroz nazad i tako podeliti zadnju klupu na praktično dva odvojena sedišta. Interesantan detalj, ali pitanje je koja je poenta ovog rešenja?! Slično se može reći i za pretinac ispred suvozača koji se takođe otvara na struju, a realno je moguće da udari suvozača po kolenu u toj operaciji otvaranja, pa je zasita pitanje da li je potrebno da čak i to postane automatizovano na automobilu. Zadnju klupu je moguće konfigurisati vrlo lako, a obaranje iste je iz jednog poteza šo je vrlo pohvalno i predstavlja vrlo korisnu opciju. Ovim se postiže utovarna ivica dužine gotovo 1,7m, pa tako Scenic može poslužiti i za transport gabaritnih stvari.

[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“118″ exclusions=“4039,4040,4041,4042,4043,4044,4045,4046,4047,4048,4049,4050,4051,4052,4053,4054,4055,4056,4057,4058,4059,4060,4061,4062,4063,4064,4065,4066,4067,4068,4069,4070,4071,4072,4073,4074,4075,4076,4077,4078,4079,4080,4081,4082,4083,4084,4085,4086,4087,4088,4089,4090,4091,4092,4093,4099,4110,4111,4112,4113,4114,4116″ display_type=“photocrati-nextgen_pro_masonry“ size=“180″ padding=“10″ ngg_triggers_display=“always“ captions_enabled=“0″ captions_display_sharing=“1″ captions_display_title=“1″ captions_display_description=“1″ captions_animation=“slideup“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]