Kada u celu priču ubacimo Easy-R menjač, interesantno, situacija postaje zanimljiva. Dakle, Easy-R ima 5 stepeni prenosa i svi su „kraći“ od varijante sa ručnim menjačem. Zbog kraćih brzina, deklarisane vrednosti ubrzanja za Easy-R Sandero sa TCe 90 motorom su nešto niža. Tako do 100 km/h na papiru stoji 11 sekundi naspram 11,3 sekundi. Dotični „papir“ je ipak mnogo daleko od realnosti, pa naše izmereno ubrzanje do 100 km/h iznosi 14,8 sekundi. Verovatno je neki „papirni“ super heroj je potreban za ubrzanje do onih 11 sekundi iz brošure. Naravno, i Sandero sa TCe90 motorom a ručnim menjačem je izmeren sporije od deklaracije, dakle 13,3 sekunde, ali je to sekundu i po brže od Easy-R varijante.
Drugi deo merenja performansi je pokazao prednost kraćih brzina Easy-R menjača u odnosu na manuelni menjač. Ubrzanje od 60 do 90 km/h je primetno bolje, odnosno nešto malo bolje kod 80 do 120 ubrzanja. Upravo zbog toga Sandero sa ovim menjačem u tim trenucima deluje brže, jer zaista i jeste brži. Samo ponašanje menjača u vožnji je primetno drugačije u odnosu na „klasičan automatik“. U narednim pasusima pročitajte i zašto.
| Telemetrija | |
|---|---|
| Testirani model | Dacia Sandero TCe 90 EasyR |
| Datum merenja | 1.1.1970 |
| Vremenski uslovi pri testu | 9C Suvo |
| Tip i dimenzije pneumatika | Goodyear Excelence 185/65/15 |
| Ubrzanje | |
| 0-60kmč | 6.10s |
| 0-100kmč | 14.80s |
| 0-150kmč | 44.80s |
| 400m (vreme/izlazna brzina) | 19.80s / 117.80kmč |
| 1000m (vreme/izlazna brzina) | 35.60s / 148.00kmč |
| Međuubrzanje | |
| 60-90kmč | 3.90s |
| 80-120kmč | 9.80s |
| Kočenje | |
| 60-0kmč (vreme/kočioni put) | 2.10s / 15.70m |
| 100-0kmč (vreme/kočioni put) | 3.30s / 41.10m |
| Napomena: Sva merenja se vrše po tri puta uzastopno, a uzima se samo najbolji rezultat. | |
Easy-R je u stvari robotizovani manuelni menjač pa je njegova prednost u dosta manjoj težini nego što je to slučaj sa „pravim“ automatikom. Pored toga, cena Easy-R menjača je niža pa i to ide u prilog Dacia konceptu. Easy-R se po svojim performansama teško može porediti sa nekim standardnim automatskim menjačem. Ovo se najviše osećaja u „glatkoći“ promene stepena prenosa, jer se u nekim situacijama može primetiti lagano štucanje motora kod promena na niže (pri malim brzinama) ili sporosti pri promenama na više.
Ova sporost se ne ogleda samo u brzini same akcije promena stepena prenose, već i u momentu kada se to radi jer broj obrtaja motora stiže dosta visoko (ponekad i do 4000) pre nego što Easy-R reaguje. Ovo je stvar softvera, pa je menjač podešen tako da pruža neku sredinu, kako bi i performanse automobila bile nešto bolje. Rukovanje Easy-R menjačem je opet nešto drugačije od standardnog automatika, pa su dostupni R, N i D položaji. Nema parkinga, već se za to menjač postavlja u „neutral“ položaj i povlači ručna kočnica. Interesantno, na ručici menjača se vidi obeležen i „ručni M“ režim, i to sa pravilnim rasporedom (čitaj „trkačkim“ – plus ka sebi, minus od sebe, prim.ured.) za prebacivanje u višu ili nižu brzinu.
Svesni smo da većina vozača ovog automobila imaju bilo kakvu želju da budu u manuelnom režimu, niti da će ceniti „trkački“ raspored komandi u tom režimu, ali je veoma lepo što je Dacia ipak pružila ovu mogućnost. Da stvar bude malo zanimljivija, Easy-R se najbolje ponaša upravo u „M“ modu. Komande sluša bez pogovora, sem kada to fizički nije moguće zbog broja obrtaja motora, a promene između brzina mogu biti malo brže kada se nauči u kom momentu treba pustiti gas. Tada se može ubaciti i mala primesa sportske vožnje, pa ovakav Sandero ima prisutan i taj mikro element.
Kada pominjemo vožnju, karakteristike oslanja su iste kao i ranije. Dakle, napred McPherson varijanta sa trouglastim ramenima, a nazad malo naprednija varijanta torzione osovine. Ovakvo, bazično, konstruisano ogibljenje omogućava Sanderu da veoma dobro apsorbuje naše ruralne puteve, što je i bio cilj proizvođača kada je u pitanju oslanjanje. Upravljanje je prihvatljivo i u skladu sa ranijim utiscima.