NK TEST: Renault Megane TCe 100

Trend smanjivanje radne zapreme motora je aktuelan kod svih proizvođača, ali je i pored toga prisutno i smanjivanje broja ponuđenih varijanti kada je u pitanju snaga motora. Renault nudi revidirani atmosferski 1,6 koji sada nosi oznaku SCe 110. Pored toga, tu su četvorocilindrični 1,2 litarski turbo sa direktnim ubrizgavanjem, a koji se odazivaju na TCe 100 i TCe 130. Sa dizel strane se nalaze 1,5 litarski dCi 110 i 1,6 litarski dCi 130. Svi motori se isporučuju u kombinaciji sa šestostepenim menjačima, a opcioni EDC automatski menjač je na raspolaganju u kombinaciji sa dCi 110 i sa TCe 130 motorima.

Na testu smo imali model pogonjen TCe 100 motorom, što znači 100 KS iz zapremine od 1,2 litra. U pitanju je sada već standardni Renault motor koji se koristi već izvesno vreme, koji se samo dorađuje po potrebi zadovoljena CO2 emisija. Dakle, četiri cilindra sa 16 VVT ventila u aluminijumskom bloku i direktnim ubrizgavanjem uz turbo punjač, sve zajedno sa lancem za koji Renault kaže da je „lifetime“ te da nema potrebe za ovim tipom održavanja.

Ovaj H5Ft motor je već u liniji sa onim što se nudi sa Nissan strane, a čak su neki od tih motora i sklopljeni u Japanu (Aichikikai). Sa povećanjem servisnog intervala, sve ovo za kupce znači manje troškove ekslopatacije što je uvek pozitivna stvar. Naravno, za one kupce koji gledaju ovakve detalje. Većina se ipak zadržava na dizajnu, vožnji i ceni, a mi smo dizajn prešli pa sada možemo na vožnju.

Već tokom prvog Megane testa, primetili smo da je oslanjanje podešeno mnogo više ka udobnosti, što se odražava na vozačku komponentu. Tako i ovaj Megane sa benzinskim motorom ispod haube ima tendenciju naginjanja pri nešto bržem prolasku kroz krivine. Prijanjanja ima dovoljno i za nijansu bržu vožnju, ali ne treba previše očekivati od platforme koja je jasno orijentisana ka tome da vozačima pruži pre svega udobnu i ležernu vožnju. Ukoliko želite više od ove karoserije, potrebno je da razmotrite neki od modela koji su prošli kroz tretman RenaultSport družine, a koji se odazivaju na GT i RS (koji još uvek nije ugledao svetlo dana, ali ga očekujemo početkom 2017). Ovako podešen Megane (McPherson napred, torzija pozadi) nudi visok nivou udobnosti, što pozitivni deluje na vraćanje stare reputacije oko francuskih vozila i prijatnoj vožnji koja se u nekom prošlom periodu pomalo izgubila. Tako možemo samo replicirati utisak stečen tokom prvih susreta sa novim Megane modelom.

Performanse motora su već poznate, tako da se tačno zna šta se može očekivati od slabije verzije 1,2 turbo motora. Obrtni moment je 175 Nm i skoro ceo je dostupan već na 1500 obrtaja, što će omogućiti vožnju veoma prijatnom, posebno u gradskim uslovima. Značajno bolji 6-brzinski ručni u odnosu na prethodnu generaciju se tada ne mora previše koristiti, ali moramo istaći da je menjač primetno bolji.

Što se rezultata merenja tiče, ukupne performanse su slične kao i kod Megane modela sa 1,5 dCi motorom. Očekivano, TCe 100 za delić sekundi bolji na „čistom“ ubrzanju iz mesta, dok je dCi već primetnije hitriji na međubrizanjima. U poređenju sa nekim sličnim konkurentskim motorima i karoserijama, TCe 100 se solidno drži. Na primer, performanse su tu negde u poređenju sa KIA Ceed SW modelom koji po deklaraciji ima 120 KS 1,0 Turbo motor (uz nešto veću masu i točkove).

Kada je merenja performanski kočenja u pitanju, interesantna je mala razlika između dve testirane Megane verzije. Rezultati kočenja su nešto bolji od TCe 100 modela, što je interesantno jer po specifikaciji obe verzija bi trebalo da imaju istu masu dok dCi ima veće diskove (280×24 naspram 269×22 mm). Gume su bile iste, kao i vremenski uslovi pa se je ova razlika verovatno zbog toga što dva testirana modela nemaju baš identičnu masu.