NK TEST: Renault Captur dCi 110

Osnovna motorizacija za Captur je dobro poznati TCe 90, dok je jača opcija TCe 120 koji smo imali i tokom prvog test susreta. Dizel varijante su takođe standard iz Renault kuhinje, dCi 90 i dCi 110. EDC menjač koji je bio u paketu sa TCe 120 tokom prvog Captur testa je kod dizel motora u ponudi samo u slabijoj varijanti, što verovatno znači da ima nekih ograničenja po pitanju obrtnog momenta koji nudi dCi 110.

Upravo kombinacija ručnog 6-brzinskog menjača i dCi 110 agregata je zaslužna za dosta drugačiji karakter koji ima ovakav Captur. Motor ima snage koliko ima (110KS) i obrtni momenti moment je takav kakav jeste (260 Nm), ali Captur u vožnju ostavlja utisak nešto bržeg automobila. Zbog toga možemo reći da su performanse nešto bolje od solidnih, naročito kada je u pitanju dizel elastičnog, kada Captur dCi 110 može da iznenade i neke malo jače automobile. Pogled na tabelu sa rezultatima pokazuje šta ovaj motor u Captur karoseriji nudi.

Pored performansi, potrošnja je dijametralno mala. Vrednosti ispod 5 litara su realnost i nije ih teško ostvariti sa normalnom vožnjom, dok je blizu deklaracije mogu stići (prirodno) sa baš pažljivim pokretima desne noge. Ipak, sa ovako malom potrošnjom, nema razloga ustručavati se. Pored toga, promena na menjaču je jedan od prvih utisaka, pa pomenuti ručni 6-brzinac predstavlja daleko bolje rešenje nego ranije. U prethodnih generacijama, većina Renault menjača je imala izvesnu „kamionsku“ primesu, ali ovaj novi je značajno bolji. Hod je kraći, precizniji, ručica je mirnija, tako da ovaj menjač jeste daleko prijatniji za korišćenje i u određenoj meri podstiče na malo sportsku vožnju, kada vozač poželi tako nešto.

Oslanjanje koje ima Captur može da podrže ovakve tendencije, ali uz očekivane mane koje uz to idu. Dakle, platforma potiče sa modela Clio, što u dobroj meri diktira karakteristike automobila. Napred nalaze MacPherson noge, dok je pozadi Clio karavan – „programirana“ torzija sa posebno podešenim balans štanglama kako bi se smanjilo naginjanje s obzirom da je Captur 100mm viši i oko 100kg teži od Clio modela. Kako je Captur viši, oslanjanje se prosto moralo podići i ojačati, što je u učinjeno, ali sa diskutabilnim finalnim rezultatima.

Iako marketing odeljenje proizvođača tvrdi da je ovo oslanjanje posebno prilagođeno ovom modelu, te da nudi visok nivo udobnosti uz mogućnost dinamične vožnje, zapravo se ne dobija baš sve što je u brošuri obećano. Captur ima ogibljenje koje možemo okarakterisati kao nervozno, u smislu da automobil veoma žustro reaguje na neravnine. Zadnji deo dosta „tvrdo“ sarađuje sa neravninama na putu i to saopštava poskakivanjem. Odluka podizanja Clio oslanjanja „na veće visine“ kao rezultat ima amortizere i opruge koji jako teško „smiruju“ automobil nakon nailaska na neravninu, tako da nailazak na deo puta koji je delimično upao garantuje dosta nervozno ponašanje automobila.

Interesantno, ovo je daleko više izraženo pri manjim brzinama (do oko 50 km/h), dok kada se ide nešto brže, situacije postaje bolja. Tada Captur počinje da nudi deo obećane agilnosti u krivinama uz dinamičniju vožnju, čak u toj meri da smo bili malo pozitivno iznenađeni tim mogućnostima. Ipak, problematika je u tome što većina potencijalnih kupaca u ovom segmentu ima veći prioritet ka udobnosti, nego ka nekim malo boljim dinamičkim performansama.