Posle testa sedan verzije Sivika, na test nam je stigla petovratna verzija popularnog japanca. Istina, hečbek verzija je predstavljena pre sedana, pa je test možda malo okasnio. Međutim u pitanju je test onoga što je Hondi falilo u prethodnoj generaciji Sivika. Reč je dizel agregatu razumne zapremine, da budemo precizni radi se o 1,6-litarskom i-DTEC agregatu.
Limuzinska verzija devete generacije Sivika ostala nam je u dobrom sećanju, posebno kada se u obzir uzmu mehanička svojstva automobila. Bilo je tu sitnijih zemerki, ali benzinski agregat je dosta dobro radio posao. Međutim, potražnja na tržištu naginje ka malolitražnim agregatima i to u dizel varijanti. Ovo je polje gde Honda nije imala konkurentan automobil tokom prethodne generacije Sivika, a ni prilikom lansiranja devete generacije situacija nije bila bolja. Da se podsetimo, Honda je od dizel agregata za osmu generaciju u ponudi imala samo 2,2-litarski i-CTDi komon rejl dizel sa 140ks. Motor iste zapremine uz određene izmene i 10ks više je ugrađivan u devetu generaciju i to je bio jedini dostupni dizel agregat do predstavljanja 1.6 i-DTEC motora.
Agregat tolike zapremine konkurencija stavlja u limuzine D segmenta, dok se za „razuman“ dizel u C segmentu smatra onaj koji ima zapreminu manju od 2 litre. Motor od 2,2 litre je jednostavno bio previše za Sivik, možda možemo reći i nepotreban trošak. Pogotovo ako se uzme u obzir konkurencija koja je nudila daleko skromniju motorizaciju, dok Honda nije ostavljala izbora poklonicima dizel mašina.
Kada kažemo trošak onda pre svega mislimo na sistem registracije, tačnije oporezivanja kod nas, gde se sve preko 2l radne zapremine smatra luksuzom. Upravo zbog toga motor koji se našao u test vozilu predstavlja pravi dragulj. Kako smo već probali limuzinsku karoseriju ovaj test ćemo bazirati na samom agregatu koji je glavna novina u ponudi Honde, ali ćemo se i osvrnuti na neke razlike u kvalitetu između sedana i hečbeka.