Enterijer hečbek Sivika je prijatnije mesto za vozača nego što je to bio slučaj kod sedan verzije. Iako enterijeri dele veliki deo komponenti, sve to kompaktnije i kvalitetnije deluje kod hečbek varijante. Kada kažemo iste komponente mislimo info displej putnog računara, komande klime i radio/CD, dok se sama instrument tabla malo razlikuje. Naime kod hečbek varijante ispred volana su tri odvojena kružna pokazivača (broj obrtaja, goriva i temperature motora ), a pokazivač brzine je izdvojen iznad njih, kao što je to slučaj i kod limuzine.
Kod limuzine smo konstatovali da ceo taj deo enterijera deluje kao neko koncept vozilo od pre par godina, ali kod hečbeka sve to deluje dosta bolje i prijatnije za gledati. Jednostavno rečeno, liči na autoobil! Jedina stvar koja nam je zasmetala kod ovih pokazivača je plavo osvetljenje koje se pod čudnim uglom reflektuje na prednje staklo (što može biti problem u noćnim uslovima vožnje) pa se vozač mora malo privići na to. Ono što se takođe razlikuje u odnosu na limuzinu su krajnji otvori ventilacije koji su ovde kružnog oblika.
Sve ovo doprinosi onom utisku koji smo napomenuli, a to je da se u hečbeku vozač nekako prijatnije oseća, tačnije dobija se onaj osećaj da je automobil deo vozača, a ne puko prevozno sredstvo. Ergonomski je takođe sve za pohvalu, svaka komanda se lako aktivira bez neke potrebe za pomeranjem i izvijanjem iz vozačke pozicije. Sedišta za nijansu imaju naglašeniju bočnu potporu kod hečbeka, dok je kvalitet, isto kao kod limuzine na izuzetno visokom novou. Delovi od plastike su za nijansu boljeg kvaliteta nego kod limuzine, tako da minus koji smo zabeležili kod sedana ovde nije prisutan u tolikoj meri.
Volan i ručica menjača su isti kao kod limuzine, a ni kod ovog test automobila nisu bili obloženi kožom (Comfort paket opreme). Kada smo već pomenuli paket opreme, pitanju je osnovni paket i u njemu se dobija zaista mnogo toga, a jedina zamerka mu je to što nema obloge od kože na volanu i ručici menjača. Automatski klima uređaj se podrazumeva, kao i elektro pomični prozori i retrovizori i aluminijumske felne. Od sigurnosnih elemenata se kod Honde sve podrazumeva tako da se u osnovi dobija dosta toga: šest vazdušnih jastuka i sve moguće troslovne skraćenice (VSA, TCS, ABS, EBD, BAS, HSA). Ove činjenice, kao i sama konstrukcija vozila su devetoj generaciji Sivika obezbedili pet zvezdica na NCAP testu.
[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“137″ exclusions=“5731,5732,5733,5734,5735,5736,5737,5738,5739,5740,5741,5745,5746,5747,5748,5749,5750″ display_type=“photocrati-nextgen_pro_masonry“ size=“180″ padding=“10″ ngg_triggers_display=“always“ captions_enabled=“0″ captions_display_sharing=“1″ captions_display_title=“1″ captions_display_description=“1″ captions_animation=“slideup“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]
Što se mesta u unutrašnjosti tiče, prilično se lako dolazi do idealne vozačke pozicije. Na prednjim sedištima ima dosta mesta, pa ni vozači većih gabarita neće imati problema da se smeste. Na zadnjoj klupi mesta za noge ima, dok prostora za glavu malo fali zbog krova koji se spušta od srednjeg stuba ka kraju vozila. Srećom zadnja klupa je lepo profilisana i u nju se lepo „upadne“, pa će ovaj problem sa mestom za glavu imati samo viši putnici. Sa druge strane, za pohvalu je izuzetno široko otvaranje zadnjih vrata, pa sam ulazak i izlazak ne pada teško. Interesantan je i način preklapanja zadnjih sedišta pa se dosta lako pravi ravan tovarni prostor zapremine 1210L. Mesta za sitnice ima u velikom broju, a posebno valja pohvaliti ogroman prostor (ostavu) između prednjih sedišta u kojoj se nalaze i AUX i USB izlazi, kao i dodatna 12V utičnica.