NK TEST: Lancia Ypsilon 1.2 Gold

Utisci u vožnji

Više puta smo naglasili da se ova dama u gradu oseća na svom terenu. Preglednost, performanse u gradu i potrošnja su na zavidnom nivou. Kratak prednji kraj automobila omogućava lako manevrisanje u gradskim gužvama, dok se jedini problem može javiti prilikom parkiranja hodom u nazad. Karakteristična boljka automobila kojima je dizajn u prvom planu.

Čist pogled pozadi nije preveliki problem, jednostavno tu gde je kraj zadnjeg stakla je i kraj automobila. Problem nastaje u jednom specifičnom slučaju kada se suvozačevo sedište pozicionira tako da se njegov naslon spoji sa zadnjim, „C“ stubom i zakloni veliki deo zadnjeg desnog stakla. U tom slučaju vozač mora „na slepo“ parkirati automobil. Pomenuti „C“ stub je prilično širok pa i on dodatno doprinosi stvaranju slepih uglova.

Kao i sve kod ovog automobila i udobnost je za gradske uslove vožnje i kratke relacije. Sedišta su tvrda taman onoliko koliko trebaju da budu, a što se tiče profilisanja samih sedišta i tu nemamo neke zamerke. Ovo ipak nije auto koji od vozača traži brži ulazak u krivinu pa da mu zameramo nedostatak bočne potpore u sedištu.

Performanse

Merenje performansi nove Lancie Ypsilon nas je pomalo razočaralo. Automobil jeste pravljen za gradske uslove vožnje i za manje putne brzine, ali mišeljenje je da bi neke performanse (pogotovo kočenje) morale biti bolje. Kombinacija neventilirajućih diskova napred i doboša nazad jednostavno nije mogla da zaustavi automobil pri brzini od 100 kmč za kraće od 45 metara. Gledano ponašanje rivala u klasi ovo je pomalo razočaravajući rezultat. Ubrzanja, elastičnost i maksimalna brzina su takvi da ne možemo previše zameriti, ali opet izmerene vrednosti govore da je to ipak moralo biti malo bolje. Pogotovo ako se uzmu u obzir idealniji uslovi testiranja (temperatura, odgovarajuće gume), nego oni sa kojim su se morali izboriti, recimo Rio i Yaris.