NK TEST: BMW M3 Competition Pack

Vruuum!

Otključavamo vrata, sedamo odmah u sedište koje je podešeno za nekoga mnogo nižeg. Kontakt i odmah pomeramo sedište daleko pozadi. Vrlo brzo pronalazimo idealnu poziciju za volanom. Brz pogled ka DKG menjaču i trunka razočarenja, ali već nakon pritiska na start/stop dugme sva osećanja bivaju zamenjena čistim oduševljenjem. Zatvoreni prostor i agresivni izduvni sistem M3 kao rezultat imaju neverovatno lep, trkački rezak, zvuk.

Sportska sedišta obuhvataju telo vozača bez problema, bez obzira da li imate 175cm/70kg ili 190cm/100kg. Ruka prirodno pada na DKG menjač, čija ručica samo malo viri iz centralnog grebena (da, prisutne su i komande na upravljaču, ali je autor večito u svađi sa njima, pa ih nerado koristi – što se može pritemiti i na video snimcima).

Za početak odabiramo automatski režim rada, a Drive Logic prebacujemo u jedan od manje agresivnih režima (Trenutni režim rada Drive Logic sistema je stalno prikazan na displeju između obrto i brzinometra).

Polako izlazimo sa parkinga, dok nervozni 1M iza nas kao da govori:“ajde, ajde, ajde“… Parče puta na kome nema saobraćaja, pritiskamo pedalu gasa do patosa i na trenutak zbunjujemo DKG kompjuter. Delić sekunde kasnije, kompjuter shvata šta smo želeli, menja iz petog u drugi stepen i…muzika počinje! Nažalost, pokazivač brzine prosto odskače do oko 100kmč tako da sada aktiviramo drugu bitnu komponentu automobila – kočnice. U pravo vreme, zato što nam se iz suprotnog pravca dolazi policijski Mercedes karavan E klase, a policajac i policajka iz patrolnog vozila sa zanimanjem gledaju u dva „ema“, koji su jedan drugom na braniku.

Odlučujemo da ne prizivamo nevolju vožnjom po lokalnim putevima, gde je izvesno da bi nas snage reda pre ili kasnije našle u manje ili više „kompromitujućem položaju“, te se okrećemo put autoputa. V8 nas opija svojim zvukom, tako da nismo mogli da odolimo delu autoputa na kome je elektronski sistem pokazivao da trenutno nema ograničenja brzine! Konačno, možemo da kažemo javno da smo vozili preko 140-150, a da nas neko ne opomene zbog toga.

Skazaljka brzinomera sa lakoćom ide od 140 do preko 200kmč, da bi do 240-250, koliko je bio naš maksimum, ubrzanje bilo nešto slabije izraženo – ali je i dalje nepristojno brzo, za svakoga ko nije pod nogom imao 400+ KS. 

Usporavamo do ograničenja i onda opet ubrzavamo do oko 200kmč – V8 „peva“ tako zavodljivo da ni ne obraćamo pažnju na činjenicu da količina goriva u rezervoaru rapidno pada, u tolikoj meri da je moguće golim okom gledati kako skazaljka ponire. Prosek u prvih 60-tak minuta vožnje je bio preko 20l, a u pojedinim momentima ta potrošnja je sasvim sigurno bila daleko viša.