NK TEST: Kia Soul 1.6 CRDi

Utisci u vožnji

Jednostavno, kao i svim automobilima, ni „Soul-u" vožnja preko lošijih puteva punim rupa (99% puteva u Srbiji) nikako ne prija, jer se prelazak preko istih dosta oseća i u kabini, ali i na samom upravljaču. Sa druge strane, nešto tvrđe ogibljenje svoje pozitivne karakteristike pokazuje u krivinama kada „Soul" deluje mnogo stabilnije od onog što smo u startu očekivali. Pri vožnji na magistralnim putevima se pri brzini od oko 80 km/h bez problema može prolaziti kroz krivine bez potrebe za usporavanjem, gde „Soul" veoma dobro „drži" put i prati putanju zadatu od strane vozača. U ovim situacijama čak ni ESP sistem se nije aktivirao, tako da je po ovom pitanju „Soul" ostavio sasvim dobar utisak. Sam ESP se po želji može isključiti, ali smatramo da u automobilu ove kategorije to jednostavno nema nekog smisla, pa savetujemo da ESP stalno bude aktivan.

Kočnice su sasvim solidne, pa čak i možda za nijansu bolje od toga, jer se i nazad nalaze diskovi, dok su napred ventilirajući diskovi, pa bi tako zaustavne snage trebalo da ima dovoljno. Ono što generalno malo kvari sliku je izbor guma koji ne spadaju u red premium modela, pa cenimo da se ukupne vozne karakteristike mogu još dodatno poboljšati motiranjem kvalitetnijih pneumatika potpisanim od strane nekog od vodećih svetskih brandova. Sama KIA nudi varijantu sa 18" felnama i 225/45 Hankok All Season gumama, pa bi ovo pored lepšeg izgleda popravilo ležanje i skratilo kočioni put, ali bi sa druge strane to moralo da se plati još manje udobnom vožnjom. Zbog toga smatramo da je izbor kvalitetnije gume u standardnoj 205/55/16 dimenziji ukupno najbolja opcija.

{youtube}rOTtltzg0II?qv=hd720|640|360{/youtube}

Same kontrole su u skladu sa standardnom KIA ponudom, dakle dosta mekani pa ne pružaju baš dobar osećaj vozaču, što je posebno karakteristično za pedalu kočnice koja „hvata odmah" pa je potreban izvestan period adaptacije kako saputnici pri svakom kočenju ne bi pravili lagani naklon.

Kvačilo je takođe mekano, ali se na njega mnogo brže navikava. Menjač je u osnovi solidno precizan, ali je opet sa druge strane „malo čudan" pa je za ovo potreban određen period navikavanja kako se bi „promašivala" brzina, posebno u slučajevima kada se želi agresivniji start i brže promena stepena prenosa. Na kraju, sam volan je standardno lagan, ali pri tome je ipak precizan tako da je samo baratanje volanom dosta prijatno. Ovo posebno važi za gradsku vožnju, gde se sa „Soul-om" dosta lako manevriše, a malo tvrđe vešanje doprinosi dobroj stabilnosti pri brzim promenama pravca karakterističnim za gradsku vožnju.

Mali viši položaj u vožnji daje utisak vozaču da sedu u nekom manjem SUV vozilu, što omogućava da se „sa visine" posmatra većina ostalih učesnika u saobraćaju. Tako je preglednost ka napred veoma dobra, a i retrovizori su dovoljno veliki da pruže dovoljno informacija i pri tome smanji šanse da se neko „izgubi" u dosta velikim C stubovima. Ovo je ujedno i mana velike većine novih automobila, što automatski za sobom povlači i dosta lošu preglednost pri kretanju u nazad i parkiranju, pa se shodno tome obilato moraju koristiti retrovizori. Kako je pozadi „Soul" totalno ravan, parkiranje u nazad može predstavljati problem za slabije ili manje iskusne vozače, pa instalacija zadnjih parking senzora zvuči kako dobra opcija.

Telemetrija 

1.6 CRDi agregat u Soul-u je pokazao da i u praksi može da isporuči vrlo solidne performanse. Ubrzanje do 100kmč je korektno, dok su međuubrzanja vrlo dobra i rezultat su snažnog motora koji isporučuje dosta obrtnog momenta u svim radnim režimima i relativno kratkog petostepenog menjača. Iz tog razloga Soul ubrzava od 80 do 120kmč petim stepenom prenosa za oko 12s što je među boljim rezultatima.

Kočioni put je bio nešto duži nego što bi smo očekivali, a rezlog tome ćemo pripisati Nexen gmama, koje nam se čine kao najslabija karika u kočionom sistemu vozila.