NK TEST: Volkswagen e-Golf

U vožnji

Prvog dana apsolutni hit je bilo besomučno dodavanje gasa sa semafora gde bi se automobil sa takvom silom pokretao napred da su čak i motociklisti (i to ne svako, već supermoto drugari koji su notorno oštri na gasu) bili zbunjeni ubrzanjem. Naravno, koristili smo opseg 0-50 gde bi po postizanju urbanog ograničenja prelazili u štedni režim. Kako je vreme odmicalo, oštro dodavanje gasa je bivalo sve ređe, a gledanje u bord kompjuter i broj kilometara koji nam je preostao je postalo sve češće.

I upravo to gledanje u raspoloživu autonomiju je obeležilo ovu test vožnju. Naprosto, nemogućnost da brzo i lako dopunite „gorivo“ vas neumitno tera ka tome da svoj stil vožnje maksimalno promenite kako bi elektro pogon mogao da dostigne deklarisanu autonomiju.

Autor je u jednom trenutku na bord kompjuteru imao ocenu od 88% za ekonomičnost vožnje što je, da prevedemo, značilo da smo vozili izuzetno sporo i, po svemu sudeći, prilično nervirali ostale učesnike u saobraćaju.

Vozački gledano, automobil je vrlo udoban, za nijansu udobniji od benzinskog modela kojeg smo imali na testu i primetno udobniji od R-Line opremljenog modela kojeg smo vozili na promociji. Težina automobila se teško može osetiti, pretpostavljamo zbog izuzetno niskog težišta, tako da tek prilikom izuzetno ofanzivne vožnje kreće tendencija podupravljanja koja je tipična za vozila sa prednjom vučom.

No, uprkos težini, e-Golf je prilično agilan i vrlo dobro krije svoju težinu tako da nekih ozbiljnijih zamerki nemamo, a ukoliko ga uporedimo sa hibridima u pitanju je vrlo agilan automobil ni nalik onome što bi ste očekivali od ekološki orijentisanog vozila.

[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“74″ exclusions=“4117,4118,4119,4120,4121,4122,4123,4124,4125,4126,4127,4128,4129,4130,4131,4132,4133,4134,4135,4136,4137,4138,4139,4140,4141,4142,4143,4144,4145,4146,4151,4152,4153,4154,4155,4156,4157,4158,4159,4160,4161,4162″ display_type=“photocrati-nextgen_pro_masonry“ size=“180″ padding=“10″ ngg_triggers_display=“always“ captions_enabled=“0″ captions_display_sharing=“1″ captions_display_title=“1″ captions_display_description=“1″ captions_animation=“slideup“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]

Nakon vožnje

Znate kad ujutro krenete na posao i shvatite da vam je mobilni telefon prazan? Za razliku od telefona kojeg možete napuniti u kolima ili kada dođete na posao, električni automobil zahteva mnogo duži period punjenja i cena zaboravnosti da automobil uveče stavite na punjač je mnogo skuplja – zahteva da imate drugi automobil.

Možda je situacija u razvijenijim državama bolja, ali u Srbiji tj. u Beogradu na koji smo se fokusirali tokom testa, nema mnogo mesta za punjenje automobila. Čak i da imate takvo mesto u blizini, to su punjači koji će e-Golf napuniti u potpunosti za 4-5 časova. Punjenje na kućnom punjaču (onaj punjač koji je stigao uz automobil) traje oko 16 časova i taj vid punjenja je zaista poslednja odstupnica.

Pored tački za punjenje u garaži „Obilićev venac“, postoji još nekoliko lokacija u gradu gde je moguće dopuniti bateriju. Uvoznici vozila koji u ponudi imaju električna vozila u svojim salonima imaju punjače (Volkswagen i BMW, a možda i neko drugi), a punjači postoje i kod centrale Societe Generale banke kod „Arene“. Van grada, odnosno za vozače koji su u tranzitu, tu su stanice kod stare naplatne rampe Bubanj potok.

Za svaki taj punjač je potrebno da imate odgovarajuću karticu kojom se punjenje pokreće. U javnoj garaži će punjenje pokrenuti radnici Parking Servisa, dok će punjače u okviru ovlašćenih servisa aktivirati zaposleni tih firmi.

Za punjače kao što je onaj koji poseduje Societe Generale potrebno je stupiti u kontakt sa nadležnima da vam se izda kartica (ukoliko ispunite određene uslove) što znači da ne možete automobil napuniti ukoliko prethodno niste obezbedili mogućnost za tako nešto.

Kada je punjenje baterija u pitanju, potrebno je i malo iskustva. Kada se automobil zaključa (daljinskim upravljačem ili na neki drugi način) zaključava se i strujni konektor. Konektor nije moguće izvaditi dok ne otključate vozilo. Isto tako, kada aktivirate punjenje punjač takođe zabravljuje konektor. Na ovaj način se sprečava da neko slučajno ili namerno zaustavi punjenje. U srpskoj varijanti to znači da je sprečena krađa kablova, što bi u našem okruženju verovatno brzo postala vrlo moderna disciplina.

Iskustvo je takođe pokazalo da kada ste zaključali kola i pokrenuli punjenje, svako naredno otključavanje automobila prekida punjenje, pa ukoliko želite da nakon toga nastavite punjenje potrebno je pritisnuti taster koji se nalazi pored strujnog konektora.

Telemetrija

Još na prvoj vožnji, nakon promocije aktuelnih modela, vožnja e-Golfa je pokazala da je elektro pogon više nego kompetentan. Bez ikakvih mernih uređaja, već samo na osećaj, smo primetili da automobil ide prilično žustro, kao i da postizanje trocifrenih brzina nije posebno dugotrajan proces, što smo donekle očekivali imajući prilično sumorna iskustva sa hibridima.

Praktična merenja su pokazala da je 1540kg težak e-Golf (bez vozača i spreman za vožnju) izuzetno brz u svim uslovima, ali je ono što apsolutno šokira energičnost kojom ubrzava sa malih brzina. U prilogu je grafik kojim prikazujemo koliko je e-Golf brži od klasičnog benzinskog modela (težina 1216kg) ili Seat Ateca 1.6 TDI (težina 1375kg) ili Audi Q5 2.0 TDI (težina 1845kg). Na grafiku se vidi da čak i 190KS/400Nm ne mogu da pariraju e-Golfu na startu (doduše samo do 20kmč), dok ostali modeli i pored dosta manje težine to ne uspevaju da urade u celom merenom opsegu.

Merene brojke na međuubrzanju su podjednako dobre, a posebno kada se poredi sa vozilima slične težine gde e-Golf sa lakoćom parira dizelima sa 150 i više KS.

Performanse na kočenju su bile korektne, čak i vrlo dobre ako imamo u vidu priličnu težnu vozila.