Novi Reno Scenic nam je stigao na test, a prvo što nam pada na pamet je da je Reno pomalo skrenuo sa puta MPV vozila i okrenuo novi Scenic na neki crossover između MPV-a u SUV vozila. Da li je to dobro ili loše, prvi kilometri kažu sledeće.
Kada su MPV vozila u pitanju Reno je jedan od proizvođača koji igra vrlo hrabro na ovom polju i nudi nesvakidašnji dizajn sa svojom linijom Scenic vozila. Nova generacija Scenica je možda i više nego ikada pokušala da odigra na pomenutu kartu, a dizajneri Renoa su otišli korak dalje i ovo vozili pokušali da približe SUV segmentu koji je najbrže rastuči segment u auto industriji. Ovo najpre podrazumeva eksperimentisanje sa visinom vozila i samom robusnošću istog, a to se kod Scenica najviše ogleda u impozantnim točkovima. 20″ točkovi su definitivno prvo što posmatraču bode oči kod novog Scenica.
OK, sada sigurno pomislite „dobro, to je kod tih test verzija što imaju najviše opreme“, e pa ovde to nije slučaj. Pomenute točkove dobijate sve i da se odlučite za ulazni model! Ne, nije akcija u pitanju, već je to jedina dostupna dimenzija kada je novi Scenic u pitanju.
Ovde većini ljudi na pamet prvo pada šta se dešava sa udobnošću kada automobil ima takve točkove, pa je prirodno to i nama upravo to prvo palo na pamet. I odmah po prvim kilometrima smo konstatovali da neće biti previše ušuškano voziti se na ovim prilično specifičnim točkovima. Glavna stvar kod ove dimenzije (195/55/20) je to što je ogibljenje takvo da u paru sa ovim tokovima vozač oseti apsolutno svaku neravninu na putu. Tako su dobri putevi, koji su kod nas retkost poput crnog flaminga, obavezna stavka ako želite da uživate u vožnji Scenica. To smo i proverili na par novih deonica u gradu gde je stvarno prijatno voziti, dok je na većini standarnih ulica automobil prilično neudoban. Ono gde novom Scenicu ništa ne fali je definitivno dizajn. Ovde ne pričamo o izjavama tipa „sviđa mi se“ ili „ne sviđa mi se“, ovde govorimo o utisku koji ostavlja novi model. Test primerak je bio u veoma upečatljivoj boji koja je u kombinaciji sa lepo dizajniranim felnama, panoramskim krovom i enterijerom od bele kože, ostavljao veoma jasan utisak „napucanog“ automobila.
Ako se pređe preko upitne udobnosti automobila, gradska vožanja je predstavljala vrlo prijatno iskustvo, jer je preglednost napred fantastična. Ovo je najviše zasluga „dvodelnog“ A stuba koji je zapravo staklena površina, tako da je provlačenje kroz gradsku gužvu vrlo prijatno iskustvo i pored relativno velikih gabarita vozila. Za poboljšanje preglednosti nazad zadužena je armija senzora i kamera koji su u stanju da se preko park assist opcije sami uparkiraju.
Tokom testa smo se pretežno kretali po gradskoj gužvi i magistralnim putevima, a potrošnja na kraju testa je iznosila 7,1l na 100 kilometara. U svakom slučaju najveći adut ovog automobila je difinitivno taj avangardni dizajn kojim se definitivno ističe.