Prvi utisci: Toyota C-HR

Situacije u kojima koncept model stvarno lični na automobil koji se pojavi na tržištu nisu previše česte, a Toyota C-HR upravo jedan od tih izuzetaka.

Tokom decenija, svi proizvođači automobila iz „zemlje izlazećeg sunca“ su se trudili da izgrade imidž na ultimativnoj pouzdanosti, praktičnosti i relativnoj niskoj ceni, što su i uspeli.

Onda se pojavio drugi problem, gde ih „mlađi“ kupci smatraju dosadnim ili „matorim prevozom“, pa nisu zainteresovani za takvu marku. Tokom poslednjih godina, kod gotovo svih proizvođača se može primetiti gotovo patološka želja da se odreknu imidža dosadnih automobila, te da na neki način privuku te mlade kupce koji su svi u „fanky, trandy, urban, facetube, tweetagram“ i sličnom fazonu.

Naravno, ekstremna popularnost „crossover SUV“ kategorije automobila je rezultovala tome da ovi eksperimenti za privlačenje pomenute publike moraju biti u ovom segmentu. Sve ostalo jednostavno nema šanse. Da, pored toga, karoserija mora još bar ličiti na kupe, što je sve ukupno pristojno težak zadatak.

Sama C-HR oznaka treba da znači „Coupe High Rider“, što prilično opisuje i osnovni izgled automobila. Glavni inženjer pri kreiranju modela C-HR (Hiroyuki Koba) je na raznim promocijama govorio kako je imao visoko postavljene standardne kada je u pitanju dizajn i kvalitet, pa je jasno na šta je potrošeno najviše vremena. Naravno, ovo se bez problema vidi na automobilu koji je pred nama.

Na kraju, finalni dizajn rezultat je odličan i automobil izgleda veoma moderno, agresivno i interesantno. Bez obzira kojoj grupi posmatrača ili kupaca spadate, teško da možete reći da Toyota C-HR ne izgleda bar veoma zanimljivo i drugačije. Po pitanju spoljašnjeg dizajna se definitivno uspelo u nameri, jer ovaj automobil pored atraktivnosti koju ima, ne izgleda kao ni jedna Toyota do sada.

Unutra je stvar nešto standardnija, ali ne previše. Primećuje se želja da enterijer bude u skladu sa celokupnim dizajnom, uz dodatnu eksploataciju dijamanta ili preciznije „romb“ oblika. Dakle, imamo dijamant oblik ubačen u materijal sedišta, u tapacirunge na vratima i krovu, u prekidačima, otvorima za ventilaciju i tako dalje. Veliki tablet ekran je jedan od glavnih detalja, koji se nalazi u „zakucanom“ položaju, ali je bar korektno uklopljen u kompletnu celinu instrument table.

Naravno, ostavljen je i prostor za čuveni Toyota digitalni časovnik, koji godinama svi mogući novinari pominju. Sada je to već postalo tradicionalno i nama više ne smeta. Čak bi smo bili razočarani da nije tu i na modelu kao što je C-HR.

Pored enterijera, Imidž koji pokušava se stvori, treba u određenoj meri da bude izražen i na performanse automobila. C-HR je izrađen na potpuno novoj platformi, uz dodatni napor da se utisak i osećaj u vožnji maksimalno optimizuje. Rezultat je stvarno odličan odnos između malo sportskog elementa u vidu malog ljuljanja karoserije i preciznosti upravljanja, sa nivoom udobnosti koji je opet više nego dobar. Pomiriti ove stvari nikada nije lako (mada u poslednje vreme proizvođači sve više uspevaju u tome), pa se C-HR može veoma pozitivno oceniti kada su ove veoma bitne stvari u pitanju.

Ono gde je situacija „tanja“ je izbor motora koji je u stvari gotovo nepostojeći. Dakle, imamo 1,2 Turbo motor (koji je bio u test primerku) i dobro poznati Toyota 1,8 Hybrid pogon. To je to. Oba motora imaju veoma sličnu snagu, a nama to ne deluje baš dovoljno za automobil koji izgleda tako dobro i ima solidnu šasiju, a uz to je namenjen mlađoj publici. Snaga od 115 KS je to što jeste, ali fin 6-brzinski manuelni menjač izvlači maksimum iz raspoloživog.

Testirani automobil je bio u „C-HIC“ paketu opreme, a u njemu se nalazi gotovo sve moguće od opreme koju očekujete od novog automobila. Od odličnih kompletnih LED svetala i 18“ točkova, preko JBL audio sistema i adaptivnog (radarskog) tepomata pa do navigacije, velikog ekrana i kamere za vožnju u nazad. Ima tu još dosta toga, tako da ovako opremljeni C-HR je kompletan paket.

Ono što je možda još zanimljivije, je nivo opreme koje Toyota „daje“ u nižim paketima. Za osnovnu cenu od 24 hiljade evra (sa 1,2 turbo motorom) idu i 17“ felne, isti 8“ „tablet“, šest zvučnika, kožni volan, automatska lima, bluetooth, automatsko zatamnjivanje retrovizora, podizači svih stakala, LED dnevna svetla, adaptivni tempomat, kamera za vožnju u nazad, automatski brisači, sistem za prepoznavanje znakova, HillStart asistencija, automatsko dugo svetlo i još neke tu „elektronike“.

Ukratko, ono što Toyota smatra „klot“ varijantom je u stvari vrlo dobro opremljen automobil, a to nikako nije čest slučaj kod nekih drugih poznatih proizvođača gde su i patosnice na spisku dodatne opreme koje se mora doplatiti. Sama cena je tu negde uporediva sa modelima koje C-HR i gađa. Ono što popravlja situaciju je bogata oprema, pa je osnovna verzija stvarno i sasvim realna opcija.