TEST: Honda Civic (FN2)

Osma generacija Civica donela je više nego hrabar dizajn, a u Hondi su smatrali da je isti adekvatan recept samo za probirljive evropljane. Bili smo među onima koji su se dugo opirali dizajnu novog modela, ali nije vredelo. Pročitajte naše utiske nakon, za nas, prekratkog druženja sa ovim atraktivnim automobilom

DIZAJN 

Biti lider na polju tehnologije izrade motora čini se da je u drugi plan potisnulo dizajn, a takav pristup nije davao rezultate na evropskom tržištu koje nije imalo sluha za kvalitete koje je nudila Honda. Čini nam se da je ovo i najsmeliji korak napred Honde na ovom polju, nakon prvog Civica koji je svetlo dana video još pre 35 godina.

Honda za američko i japansko tržište je dosta konzervativnijeg dizajna, a karoserija ovog modela je identična limuzinskoj varijanti koja se prodaje i na našem tržištu.

Međutim, napraviti automobil svetske klase i izboriti se na, sada već pretrpanom, tržištu kompakt klase očigledno je zahtevalo prilično velike kompromise. Sigurno je da će određeni broj kupaca ostati pri konvencionalnijim rešenjima za svakodnevni prevoz, ali oni ostali će bezrezervno zavoleti ovaj automobil. Kakve je kompromise po nama načinila Honda saznaćete u nastavku teksta.

Definisati izgled ovog automobila pri prvom pravom susretu kada držite ključeve, i to sasvim obične ključeva u eri kartica i čipova, u rukama je dosta teško. Ipak, kompletna slika vam ostavlja utisak mladalačkog, mišićavog kupea koji vešto sakriva svoje mane. Bez obzira što se A stubovi i vetrobran spuštaju ka farovima u stilu jednog monovolumena, to neće narušiti prvobitnu sliku. Jedan od retkih detalja koji nam je zasmetao i učinio suvišnim jeste stakleni deo između agresivnih prednjih farova, kao i onaj, veoma sličan, pozadi.

  PHOTO: PAVLE PEKOVIĆ

Veliki usisnik za vazduh između trougaonih farova za maglu dodatno naglašava preteći izgled Civica. Još atraktivniji je izdignuti zadnji kraj automobila sa parom trougaonih izduvnih cevi oko karakterističnog donjeg dela branika koji podseća na difuzor kod sportskih automobila.

U “letu” ćemo pomenuti prilično zanimljive ručke na prednjim vratima, dok zadnja krasi, već ne baš originalno „Da Silva“, rešenje sakrivenih ručki u zadnjem stubu automobila.

Vreme potrebno da uđemo u automobil trajalo je kratko koliko i opis eksterijera, a smeštanju na prednje sedište je otkrilo da je Honda najbolje ostavila za one koji imaju priliku da je poseduju. Iako ne spadamo ni u one krajnje konzervativne, ali ni one lude za egzibicijama enterijer Honde, a tu prvenstveno mislimo na tablu, nas je odmah „kupio“.

Honda je tokom decenija izgradila imidž proizvođača vrhunskih motora izuzetnih perfomansi, kao i kompaktnih automobila sa odličnim odnosom snage i težine.
Ne možemo reći da je Civic bio beskompromisan automobil poput jednog NSX ili S2000, ali su određeni elementi bili zaštitni znak ovog automobila. Recimo nezavisno ogibljenje napred i pozadi, koje je bilo standard još od prve generacije.