NK TEST: Toyota Avensis 1.6D

Revidirano ogibljenje je pomerilo ogibljenje u pravcu koji se nama dopada – ka udobnosti. I pored toga što je novi Avensis ponudio udobniju vožnju, vozači žustrijeg temperamenta će sigurno ceniti agilnost koju ovaj model nudi. Automobil je izuzetno raspoložen za nagle promene pravca, a ponašanje u nešto kompleksnijim situacijama je vrlo neutralno – sve to u razumnim okvirima. Generalno gledano, Avensis nudi osećaj kao da ste za volanom automobila koji je nešto manji, što je veliki plus kada gledamo vozne karakteristike. Da ga uporedimo sa standardnim reperima (i jednim od dobitnika nagrade NK Auto Godine u klasi limuzina) – Avensis je agilniji, oseća se lakšim za manevrisanje i „baratanje“.

U gradskoj vožnji ogibljenje ima dosta problema da maskira kompletan asortiman neravnina tako da je utisak koji Avensis ostavlja u gradu lošiji nego kada izađete van grada. U gradskim uslovima, kao što smo rekli u prethodnom pasusu, Avensis se čini da je u pitanju kompakt tako da parkiranje ili provlačenje po uzanim ulicama natrpanim automobilima parkiranim tamo-amo nije ni blizu opterećujuće koliko će to da bude kada ste u nekom od direktnih konkurenata koji će taj posao otežati bilo zbog dugog prednjeg dela ili zbog loše preglednosti. Kad smo kod preglednosti, da kažemo da je Avensis vrlo dobar po ovom pitanju i da tek u nekim specifičnim situacijama može da zasmeta srednji stub i suvozačko sedište, ali u većini slučajeva je prilično korektna vidljivost. Parking senzori, naravno, pomažu prilično kada su u pitanju klasične limuzine na koje vozačima treba malo više vremena da se naviknu.

Na magistralnim pravcima i autoputu ogibljenje odlično upija sve vrste neravnina, daleko bolje nego što smo očekivali nakon što smo odvezli stotinak kilometara po tipičnim beogradskim deonicama koje su naš uobičajeni „lakmus papir“ za procenu udobnosti. Malolitražni dizel motor je na ovim putevima u potpunosti dolazio do izražaja nudeći sasvim korektnu snagu za povremena obilaženja, a sve vreme trošeći nepristojno malo goriva. Relacija od Požege do Beograda je prosečno zahtevala ispod 5l goriva, a da pri tome nismo konstantno posmatrali trenutnu potrošnju kako bi postigli što manju potrošnju.

Na autoputu

Kompletno LED osvetljenje sada već postaje standard, s obzirom da je većina automobila u proteklih nekoliko meseci bila opremljena prednjim LED svetlima što je zaista kvalitativni skok za svakoga ko se do sada nije sretao sa ovom tehnologijom. Za kupce Avensis modela Toyota kompletno LED osvetljenje nudi od Style opreme, što ovaj paket opreme čini apsolutnim minimumom. Kupovina automobila u današnje vreme bez ove tehnologije nam se ne čini kao dobar izbor, a posebno ukoliko se ova tehologija nalazi u okviru nekog od razumnih nivoa opreme. U saradnji sa AFL sistemom, vožnja postaje dosta lakša, a uočavanje prepreka i potencijalnih problematičnih situacija u teškim uslovima vožnje više ne zahteva apsolutnu koncentraciju vozača. Naravno, ovo ne znači da ne morate biti skoncentrisani na vožnju, ali kada u sred serpentine kasno vidite veliki komad stene – bitno je da li ste ga videli nekoliko metara ranije.

Obilje aktivnih sistema za pomoć vozaču u normalnim i vanrednim uslovima je ono na čemu je Toyota, poput većine drugih proizvođača, naporno radila. U praksi većina vozača nije raspoložena za previše pomaganja, tako da često u razgovoru možemo da čujemo da vozači isključuju razne asistencije kako im ne bi remetile stil vožnje koji su usvojili.

U skladu sa time, zanimljiv je položaj prekidača za isključivanje određenih sistema. Naime, sistem za upozoravanje za napuštanje kolovozne trake je postavljen na upravljač i to tako da ga je vrlo lako uključiti ili isključiti. Sa druge strane, sistem za automatsku detekciju udesa se nalazi daleko sa desne strane, ispod nivoa upravljača – pretpostavljamo da Toyota na ovaj način želi da istakne koji su sistemi bitniji za bezbednost vozača.

Automatska duga svetla smo tokom ovog testa intezivno koristili, s obzirom da smo po magistralnim pravcima prevalili oko 600km. I upravo na magistralnim pravcima automatska duga svetla imaju najviše i smisla, zato što beskonačno paljenje/gašenje dugih svetala posle nekog vremena postane toliko zamarajuće da vozači ili potpuno isključe duga ili ih ostave uključenim ne mareći za ostale učesnike u saobraćaju. Automatska duga svetla u praksi rade jako dobro i vrlo rano detektuju vozila ispred vas obarajući snop daleko pre nego će vozač ispred vas imati zamerku na vaša svetla.

Automatsko kočenje i detekcija mogućeg udesa rade prilično diskretno što nam se jako dopada, a posebno nam se dopada što sistem nije agresivan ni vizuelno ni zvučno – kao što je kod Opela gde ukoliko se prebrzo približite automobilu ispred očekuje vas prava diskoteka gde bukvalno svaki ekran blinka, a sistem histerično upozorava pištavim tonovima da ste previše blizu vozila ispred vas. Kod Toyote je to daleko elegantnije rešeno – bravo!

Sistem za detekciju znakova na našim putevima ne radi dobro. Jasno nam je da je u pitanju loša kalibracija softvera, te da nije isključeno da će uskoro i stići „apdejt“ softvera koji će taj problem rešiti. Međutim u ovom trenutku, taj sistem se na našim putevima jako slabo snalazi sa znakovima, a problem mu prave ograničenja sa specijalnim uslovima. Naime, na našim putevima obično nailazite na ograničenje brzine (primera radi 80), a 10-tak metara nakon toga često stoji drugo ograničenje koje se odnosi na specifične uslove – kada su snežne padavine, magla i slično. Toyota sistem će, nažalost, prikazivati to drugo ograničenje kao jedino validno, tako da je nama na preko 1500 pređenih kilometara u većini slučajeva stajalo 40 ili 60, dok su u praksi ograničenja bila potpuno drugačija.

Na izlasku iz Beograda, nakon izlaska na Ibarsku magistralu sistem je negde „pokupio“ ograničenje od 110 koje je držao narednih 30-tak kilometara iako smo prošli pored nekoliko drugih ograničenja koje očigledno u tom momentu sistem nije umeo da prepozna. U odbranu Toyota softverskog tima da kažemo da je sistem prepoznao specijalno ograničenje za vožnju po magli na mostu Gazela, tako da je to bio jedan od retkih momenata kada smo imali jasno ispisana dva ograničenja što je bila i ispravna situacija.

Vozila iz Renault/Nissan programa nisu imala ovih problema, čak ih je bilo jako teško zbuniti, tako da očekujemo da Toyota uskoro uradi nešto po pitanju softvera ovog sistema.

Telemetrija

Merenje performansi je prošlo u skladu sa onime što 1.6D nominalno nudi – 110KS zaista ne može da ponudi spektakularne performanse, a ubeđeni smo da ih niko nije ni očekivao. Ubrzanje od 12,4 sekunde do 100 je prilično skromno za današnje vreme, ali sa druge strane na raspolagnaju su korektna međuubrzanja koja u praksi daleko više znače. Kočioni put je u očekivanim okvirima imajući u vidu zimeske Nokian pneumatike i dvocifrenu temperaturu tokom merenja.