Jarmo Lehtinen
Jarmo-a smo "uhvatili" dok smo čekali na intervju sa Mikkom. I pored velikog broja prisutnih medija, Jarmo je bio poprilično zanemaren tako nije bilo nikakvih problema da sa njime razmenimo par rečenica i da ga pitamo o poslu suvozača. Pre nego počnemo sa njegovim kratkim intervjuom, evo nekih informacija o njemu:
Finac, Jarmo Lehtinen je rođen 1969. godine. NJegovu karijeru reli suvozača je počeo 1988. godine asistirajući njegovom prijatelju Jarri Mikkoli. Nakon toga je bio suvozač za Marka Ramanena u Reli Šampionatu Finske, a svoj WRC debi je imao 1997. godine na Reli Finska. 1999. godine sa Ramanenon nastupa u Reli Šampionatu Britanije. Od 2002. godine je bio suvozač škodinom fabričkom vozaču Toni Gardemeister-u, a u to doba počinje intezivna saradnja sa perspektivnim Mikko Hirvonenon, sa kojime vozi od 2003. godine.
NK: Jarmo, nisi previše tražen od medija? Suvozači su kao fudbalski golmani – kad se pobeđuje, lako ih je zaboraviti, ali kada se gubi lako je svaliti krivicu na njih?
JR: Ha, ha. To je tačno. Ja sam u reliju dugo vremena i meni medijska pažnja zaista nije potrebna. Ja sam tu da pomognem Mikki, tako da ako je on srećan – i ja sam.
NK: Čuli smo da vaša posada ne koristi sistem komununikacije zasnovan na brojevima (Uobičajeno je da se stepenom prenosa opisuje koliko je brza krivina – pet znači da se krivina prolazi petim stepenom prenosa, a prefiks "plus" ili "minus" znači da treba biti nešto sporiji u tom stepenu prenosa, odnosno brži). Kako to funkcioniše s obzirom da imate mnogo različitih tipova krivina?
JR: Da, mi za komunikaciju koristimo finski jezik, a jedine brojne oznake koje koristimo su one kojima opisujemo razdaljinu. Ako na primer imamo srednje brzu krivinu, ja ću reći "kei mene" ukoliko je krivina brža od srednjeg, odnosno ukoliko se krivina "otvara". Kod neke druge posade ta krivina bi bila označena sa "4+", a kad bih preveo to na engleski to bi značilo "medium go" (srednja kreni).
NK: Kako se pripremate za relije na kojima niste bili?
JR: Za Reli Bugarska se pripremamo 6 meseci pre relija. Imamo dogovor sa WRC da nam (svim timovima) organizatori dostave kompletan itinerer sedam meseci pre samog relija. U ovom trenutku naše kolege iz tima su na licu mesta (u Bugarskoj) i oni će nam poslati još preciznije podatke o reliju. Posle 11 godina u vrhunskom reliju, mogu manje-više da na osnovu tih podataka procenim šta nas otprilike čeka – vezano za vezu, put do servisa, ograničenja u saobraćaju, vremenskim kontrolama i sličnim stvarima. Na osnovu mapa takođe možemo dosta toga da saznamo. Naravno za nove relije je uvek teže i dosta toga ne možemo pretpostaviti, ali se možemo bolje pripremiti da obratimo pažnju na pojedine segmente. Što se tiče Reli Srbija, aktivno smo tražili koji segmenti deonica su vrlo slični onima u Bugarskoj, kako bi te segmente relija što bolje iskoristili u sklopu priprema za predstojeći WRC Bugarska.
Za nove relije, takođe, dolazim i nešto ranije. Standardno "izviđanje" iliti "recce" kreće u utorak ujutro, a ja ću biti tamo već u nedelju ujutro da prikupim što je više moguće informacija. Zabranjeno mi je da prolazim etapom, ali mogu da se vozim okolo da vidim kako teče saobraćaj, da vidim gde je servis, gde je hotel i da planiram unapred sve što je potrebno.
Kada su u pitanju reliji koji su voženi ranije, onda moram da uporedim prethodni i novi itinerer da vidim koje su razlike i da se prilagodim tome. Recimo WRC Finska će biti skoro identičan prošlogodišnjem s tom razlikom da će samo jedna etapa biti nova, a i polovina te etape je vožena…recimo 2006. godine. Ja ću pogledati stare zabeleške (iliti "radar") i to će biti dovoljno da pokrijemo skoro celu dužinu relija i, samim tim, nam treba manje vremena za pripremu.
NK: Dakle, imate veliku arhivu?
JR: Ha, ha. Da, imam vrlo veliku arhivu.
NK: Kao suvozač, kakve su vaše dužnosti kada završite etapu? Da li vozite reli automobi?
JR: Ne, ne u normalnim okolnostima. Vozim u specifičnim situacijama kada Mikko ide na neku konferenciju nakon relija ili je vozaču potreban odmor tokom vezne deonice ili tako nešto. U principu dešava se da moram da preparkiram automobil u servisnom parkištu (parc ferme) ili u servisu.
NK: Po reli pravilniku, suvozač može voziti. Znači da vi samo nemate priliku za tako nešto?
JR: Tim od suvozača zahteva redovne test vožnje WRC automobila. Znate, kvačilo je veoma teško za kontrolisati i lako ga je spaliti. Ono je vrlo skupo, tako da suvozači imaju redovne vežbe i kontrole, kako kada treba da pokrenu automobil ne oštete kvačilo.
NK: Kad smo kod veznih deonica. Znamo da reli posade moraju da poštuju pravila u saobraćaju. Kakva je situacija u praksi?
JR: Da, postoji taj problem. U poslednje vreme organizatori nam daju dovoljno vremena da nema potrebe za žurbom na "vezi". Po meni, vrlo je glupo ako je itinerer tako zgusnut da vas tera da ne poštujete pravila u saobraćaju, već da moramo jako brzo da vozimo da bi smo stigli u vremensku kontrolu bez kašnjenja. Zato mi radimo zajedno sa organizatorima da bi smo ispravili takav tip grešaka. Kada imamo sastanak, mi već u prošlogodišnjem "radaru" imamo zapisano da je neka "veza" bila tesna. Onda zamolimo organizatore da nam daju više vremena za tu relaciju kako bi smo izbegli situaciju da moramo da jurimo i na "vezi". Treba imati na umu mnogo stvari kada se računa vreme potrebno za "vezu". Kad izađemo iz servisa, moramo da prođemo obeležavanje guma, vremensku kontrolu. Sve to traje oko 5-6 minuta. Ako je prosečna planirana brzina 60kmč, a mi izgubimo 5-6 minuta, onda se ta prosečna brzina penje na 70-80kmč i to nam stvara problem da moramo da obilazimo u saobraćaju i da se nadamo da nema saobraćajne policije.
NK: Da li bi vam više odgovaraju duže deonice koje se ređe voze ili kraće deonice koje se više puta ponavljaju?
JR: Ovih dana imamo uglavnom duže deonice. U Portugalu smo imali prosečnu dužinu etape od 22km. Reli Finska ima neke duge deonice koje su veoma dugačke i voze se samo jednom. Meni se to ne dopada, iako sam Finac. Ja bih, lično, voleo da imamo kraće etape. U principu imamo uvek sličan broj kilometara na svakom WRC, ali je sada dozvoljeno da se to odveze za dva, tri ili četiri dana. Ovogodišnji reli Finska će biti vožen za dva dana.
Osnovni problem sa relijima je da lokacija jednostavno nekada ne dozvoljava da se dobro organizuje reli i FIA bi trebala da omogući relijima, kojima je potrebno, da mogu fleksibilnije da organizuju takmičenje. Odličan primer dobre organizacije i itinerera je Portugal, dok su Monte Karlo i Novi Zeland primeri gde bi mogućnost korišćenja dva servisna centra mnogo olakšala i organizatorima, učesnicima, ali i gledaocima. Takođe FIA mora da obezbedi da reliji koji su dobro organizovani ne počnu da koriste mogućnosti fleksibilne organizacije samo zato što im to pravila omogućavaju i da time pogoršaju stanje. Sa tim stvarima je uvek teško. Politika i novac kada se umešaju, uvek je jako teško da se izborite. Ja samo mogu da se nadam da će zdrav razum prevladati.
NK: Novi ljudi su na čelu FIA-e. Da li tu ima nekih promena?
JR: Da. Postoje znaci da će se promene desiti. Nažalost sve se to dešava previše sporo. A postoji mnogo hitnih stvari koje trebaju da se brzo promene.
NK: Koje su to hitne stvari?
JR: Novi timovi i proizvođači žele da uđu u takmičenje. Volkswagen želi da uđe, ali mi nemamo dugoročni plan tehničkih regulativa. A niko ne želi da uđe u projekat koji košta nekoliko desetina miliona EUR i da ne zna šta će se sutra promeniti. Dugoročnim planiranjem ćemo imati više novih timova, više jačih sponzora i povećati popularnost takmičenja.
Takođe, što se mene tiče, jako je bitno promeniti sportski pravilnik. Sadašnji pravilnik o startnom poretku je smešno. Ne razumem zašto ne mogu to da promene, a trenutno nikome aktuelna pravila ne odgovaraju. Totalna glupost.
NK: Hvala!