Motor
Kompaktni 1.5 dCI motor sa 85 KS imali smo priliku da isprobamo u modelu Sandero 1.5 dCi. Iako na papiru cifre ne deluju impresivno, peformanse koje automobil realno pruža svakako jesu. Kada kažemo performanse ne govorimo, bar ne u konkretnom slučaju, samo o brojkama, već upotrebljivosti istih, kao i o ekonomičnosti u svim režimima rada motora.
1.5 dCi je moderan motor sa common rail sistemom ubrizgavanja goriva druge generacije. Jedna od glavnih prednosti ovih motora je ekonomičnost, jer kombinovna potrošnja deklarisana je na 4.5, odnosno 4.7 lit/100 km za jaču verziju. Motor je težak svega 127 kg, a u slabijoj varijanti isporučuje 50kW (70KS) pri 4,000 ob/min, dok je zahvaljujući turbo punjaču male inercije 85% maks.obrtnog momenta od 160 Nm dostupno u rasponu od 1500 do 3500 ob/min.
Jača verzija, koja se našla na našem testu, isporučuje 63kW (85KS) pri 3,750 ob/min. Turbina pod većim pritiskom od 0,4 bara obezbeđuje lepih 200 Nm pri 1900 ob/min, dok je 90% dostupno već od 1500 ob/min.
Zahvaljujući emisiji od samo 120g CO2 po km, ovaj motor spada u familiju eco² motora. Motori sa ovom oznakom moraju zadovoljiti sledeće kriterijume:
CO2 emisija mora biti manja od 140 g/km CO2, moraju biti proizvedeni u skladu sa ISO 140001 standardom, te biti prozvedeni od materijala koji se mogu reciklirati ili su nastali u odgovarajućem procentu procesom reciklaže.
Solidan obrtni momenat, dostupan jednostavno rečeno na vrhu papučice gasa, odnosno na niskim obrtajima, obezbeđuje relaksiranu i ekonomičnu vožnju. Što je najbitnije, čak i u uslovima jako opterećnog vozila, dosta veći obrtni momenat u odnosu na benzinca iste snage, neće doneti osetan pad performansi.
Utisci tokom test vožnje
Grad
Vožnja u gradskim uslovima postavila je opet pitanje svrhe karavan verzije. Svakako bi rekli da je vreme tegljenja tovara u putničkim karavanima radi snadbevanja malih radnji i prodavnica uglavnom stvar prošlosti. Venovi svih vrsta, kao vozila prilagođena za prevoz tovara, davno su preuzeli tu ulogu kod većine ozbiljnih trgovaca i dostavljača.
U gradu višak tovarnog prostora nalazi svoj smisao u onim ne tako retkim prilikama mesečnih nabavki, ali i povremenih selidbi ili prevoza kabastih stvari. Ipak, znatno veći automobil, koji ograničava mogućnost za lako parkiranje i snalaženje u saobraćaju teško može da bude dobro rešenje bez povremenih izlazaka van grada.
Naravno, daleko od toga da je vožnja GrandTour verzije problematična. Jak servo, mekano kvačilo i menjač, odlično ogibljenje i solidna preglednost predstavljaju odličnu kombinaciju, koja će vam maksimalno olakšati život u gradu.
Magistrala
Dok u gradu razliku u dužini vozila primećujete uglavnom kada želite da parkirate Clio GrandTour, na otvorenom putu razlike postaju dosta jasnije. Clio 1.2 TCE je dosta agilniji i stabilniji automobil. Nije u pitanju samo duža karoserija karavana, već i nešto mekše ogibljenje, koje će se prilikom oštrijih ulazaka u krivine manifestovati primetnim uvijanjem karoserije. Ovde govorimo o nešto oštrijoj vožnji bez većeg opterećenja, pa u slučaju da je vozilo solidno natovareno možete očekivati još snažniju tendenciju naginjanja vozila.
Sa druge strane jaka servo asistencija nije ništa više ili manje informativna od TCE verzije, ali su upozorenja koja šalje automobil dosta jasnija. Iako je automobil nešto lakši ne možemo reći da je udobniji, jer je i u nešto sportskijoj TCE varijanti Clio bio sinonim za odsustvo glavobolje kada su u pitanju naši putevi. Rekli bi da ovu osobinu najviše mogu da cene ili za njom najviše pate oni koji imaju priliku svakodnevno eskivirati kratere, ispupčenja, udubljenja, trotoare, šahtove, slivnike i ostale prepreke na našim putevima.
Auto Put
Na auto putu do izražaja dolazi na prvom mestu ekonomičnost, dobra izolacija putničkog prostora i odlično ogibljenje. Naravno, sve ovo važi u granicama normalne ekspolatacije ovog automobila, kojoj je namenjen. Sa dCi verzijom smo prešli oko 200 km auto putem, od toga pola u prilično teškim uslovima kiše, koja obično podrazumeva i duboke kolotrage ispunjene vodom.
U opisanim uslovima Clio karavan uliva spokoj vozaču, a barem nama vožnja nije ostavila vidne tragove umora. Potrošnja je pri uobičajenom putnoj brzini od 120 km/sat varirala u zavisnosti od uslova i temperature. U idealnim uslovima sa tri putnika nije prelazila granicu od 5,2 litra, dok se u povratku po kiši kretala u rasponu od 5,7- 6 litara.
Kao i kod hečbek verzije, mislimo da bi tempomat predstavljao značajnu olakšicu pri dužim putovanjima auto putem.
Performanse
U klasičnom sprintu benzinska TCE verzija se pokazala bržom, ali cifre o međuubrzanjima govore drugačije. Iako je TCE jako elastičan, zahvaljujući turbini, opet je vidan zaostatak u odnosu na dCi. Kočioni put je sličan onom koji je postigla Berlina i pored veće težine vozila. Osećaj koji daju kočnice vozaču je dobar.
Jedinu primedbu imali smo kod doziranja kočnice pri malim brzina u gradu. Na prvi dodir pedala je malo tvrđa, a malo jači stisak znači zakucavanje u mestu. Kraći period navikavanja bi trebao rešiti problem.
Iako teži i veći, na našem testu Clio GrandTour je postigao rezultate jednake, pa i bolje u odnosu na Sandero sa identičnim motorom. Vibracije motora koje su se kod Rumuna prenosile na komandnu tablu, ukoliko snažnije dodate gas pri niskim obrtajima, a pre aktiviranja turbine, kod Clio-a su se manifestovale samo ružnim i rezonantnim, ali prigušenim zvukom. Ovo naravno samo potvrđuje da kupac za više novca ipak dobija kvalitetnije izrađen automobil.
