Mikica Vesnić – intervju

NK: Za početak da ukratko predstavimo Vesnić kompaniju. Čime se bavi Vesnić kompanija?
Mikica: Mi smo ovlašćeni serviser Škoda vozila, ali servisiramo sva vozila iz Wagen programa. Sportske automobile radimo ukoliko imamo vremena za tako nešto.

NK: Milune, odakle Vaše iskustvo vezano za pripremu i održavanje sportskih autombila? Da li ste išli u neku školu ili ste bili deo nekog sportskog tima?
Milun: Ja sam učio sam, a on (Mikica) je učio od mene.

NK: Mikice, vezano za tvoju trkačku karijeru, ti nisi vozio karting?
Mikica: Nikada.
Milun: Ja sam hteo da on bude fudbaler.
Mikica: 9 godina sam igrao.
Milun: Igrao je u Slobodi, a sa 18. godina je igrao u ligi protiv Partizana i Zvezde.
Mikica: Ali, ja sam znao šta ću da radim..

NK: Znači nije bilo pomoći?
Mikica: Smeh…

NK: Igraš i dalje fudbal?
Mikica: Igram rekreativno, ali samo preko zime.

NK:  A jesi li bio u nekoj školi za trkačke vozače?
Mikica: Nisam. Znaš kada bi pomoglo? Možda prve godine. Posle toga je prevaziđeš. Doduše, ima ljudi koji je ne prevaziđu nikada. Ima i toga.

NK: Prvi zvaničan nastup na trkama je bio u Pežou 205. Zašto baš taj automobil, zašto ne nešto slabije. Jugo, recimo?
Milun: To je bila moja ideja! Hteo sam da mu dam neki krš da mu se zgadi (trkanje, prim aut.)! Da odustane. Pežo je bio u pravom smislu bio krš.

NK: I pored toga, odlični rezultati prve, debitantske, sezone.
Milun: Da. Napravio je dobre rezultate, pa sam se ja odmah sledeće godine iskupio.

NK: Naredne godine je stigla prava stvar?
Milun: M3
Mikica: Te sezone sam bio šampion u toj klasi, a u toj klasi je vozilo još 6 bivših šampiona.

NK: Kakav je bio prelazak iz Pežoa 205 (prednja vuča), u M3 (zadnja vuča)?
Mikica: Težak, međutim kad si mlad sve nekako lakše ide. BMW M3 je imao mnogo, mnogo više snage. To je ovo (pokazujući rukom ka Vectra ST automobilu parkiranom pored nas). Taj automobil je imao 325KS iz 2,5 litara zapremine. I mnogo je lošije kočio i ležao od ovog (pokazujući na Opel Vectra ST), a na gas je mnogo bolje išao.

NK: Znači BMW je bio pravi auto za školovanje?
Mikica: Pravi auto za školu. Pravi. (smeh). Vozio sam te godine, kao i prethodne, krug, reli i brdo.

NK: Kakvi su ti utisci sa ovogodišnjeg Reli Srbija? Vožnja je bila impresivna u smislu da nije bilo nikakvih atraktivnih poteza već si bio veoma precizan i veoma brz.
Mikica: Nisam vozio za publiku, vozio sam za štopericu. Ja nikad i ne vozim za publiku pošto je vožnja za publiku uvek sporija.

NK: Malo skačemo sa teme na temu, ali kad smo već kod Reli Srbija – zašto Civic? Znamo da je unutra JAS Motorsport motor i oni iz te klase izvlače, verovatno, najviše snage. Ali šta su tvoji, odnosno vaši motivi da kupite baš taj automobil?
Mikica: Nisam više hteo da rentiram automobil. To nikad nije dobitak na duže staze. Hteo sam da kupim neki auto, sa kojim bih mogao da odvezem neku trku „preko“. Neki evropski šampionat. Taj Civic je bila realna priča, automobil nije preskup. Takav automobil košta nov oko 40-45 hiljada EUR, a ja sam sa automobilom N3 klase dobio pravi automobil za reli. Nije to auto za pobedu u generalnom plasmanu, ali se sa njime mogu postići dobri rezultati. Ja sam sa njime izašao na Reli Srbija, vozio i, što je najbitnije, pobedio u klasi. Iako reli nisam vozio 13 godina.

NK: I kako ti se čini, u odnosu na prošlu godinu (Mikica je 2007. vozio rentirani Mitsubishi Evo sa kojim je tokom prvog dana relija izleteo i odustao, prim. aut.)?
Mikica: U odnosu na prethodnu godinu, mentalna priprema je bila daleko važnija. Drugačija je bila filozofija. Vozio sam daleko sporije nego što sam to radio prošle godine, pa je opet na nekim mestima bilo veoma kritično. Ne možeš porediti kružne i reli trke. Na reliju je svaki prolazak drugačiji. Jednom prođeš i asfalt je čist, siv, dok je drugi put ta ista krivina prepuna šljunka. To ne možeš da predvidiš.

NK: Automobil (Civic) je delovao prilično nervozno na brzincima voženim po Zlatiboru?
Mikica: Problem je bio sa prednjim amortizerima. Oni nisu bili dobro podešeni, ali generalno automobil nije za kišno vreme. Ja kad sam kupovao auto, pitali su me šta voziš? Kažem recimo da ću voziti krug i brdo. Kažu ako imaš dobar grip i suvo je – onda Honda. Ako imaš i kišnog vremena – bolji ti je Klio. Ja rekoh – ajd onda Honda. Eto, seo sam prvi put u taj auto i dobro je bilo. Mislio sam da je došao na vreme, ali nije došao. Bilo bi bolje da je stigao još malo ranije, da se uvozam bolje.

NK: Kad je automobil stigao? Koliko pre relija?
Mikica: Oko mesec dana pre relija.

NK: Čuli smo da su ti bugarski takmičari na reliju pomogli sa kočionim balansom?
Mikica: Da, pomogli su mi. Dončev mi je pomogao.

NK: Zbog tih kočnica si zaradio 30 sekundi kazne, tokom prvog dana Reli Srbija?
Mikica: Da, zbog toga sam imao kaznu. Drugog dana sam išao daleko brže, čak sam bio brži na pojedinim brzincima od Vlade (Petrovića), ali sam u principu držao svoj tempo i nisam želeo da napinjem više, ne bi to išlo u dobrom pravcu. Uslovi su stvarno bili loši – veoma klizavo, kiša, magla. Mogao sam da idem brže, ali je pitanje šta bi bilo.

NK: Kako ti se čini Evolucija u odnosu na Hondu? Shvatamo da je jači auto i da ima 4 vuče, ali kako se tebi taj auto čini u odnosu na Hondu iz perspektive vozača i vozačkog stila?
Mikica: Naravno, daleko jači auto. I bolji je automobil, nema govora. Ali, drugačije se vozi. Lakše sam se adaptirao na Hondu, nego što sam se na Evoluciju. Sa Hondom sam se odmah uvozao, dok bi mi, na primer, sa Evolucijom trebao čitav jedan dugačak reli, kao što je Reli Srbija, pa tek onda bih mogao da kažem da je to to. Ali sa Hondom sam odradio odličan posao. Iako sam prvi put bio na tim gumama.

NK: Mi smo bili oduševljeni vožnjom, ne znam zašto si oprezan povodom kvalifikacije tvoje vožnje na Reli Srbija?
Mikica: Ne, ne, ne…. Ja kažem, ja sam prezadovoljan. Neko, znaš, ljudi kažu „šesti si završio“.

Milun: Mislim da su gume bile najveći promašaj. Bile su polovne, pa su i pored toga izdržale ceo reli i mogle su još jedan. Dok su oni (bugarske reli posade) menjali setove guma posle jednog kruga (tri vezana specijalna ispita su jedan krug).

Mikica: Nerealno je pričati uopšte o drugim vozačima. Bugarske posade imaju mnogo novca, imaju sve što je potrebno i mnogo dobro voze. Nema tu mnogo filozofije. Dakle, čak i da imaš sve to, opet ti fali mnogo iskustva koje oni imaju. Međutim, pričam sa Dunevim (vozač Clio S1600 automobila) – oni sa tim autom ne mogu da voze krug. Kaže mi da ne može da izvuče maksimum ni iz sebe ni iz automobila. Krug je drugačiji sport. Ja se više umorim za jednu kružnu trku nego za ceo Reli Srbija od dva dana.

NK: Krug zahteva hiruršku preciznost?
Mikica: Tačno to. U svakom momentu izvlačiš 100% i nema mesta za grešku. A na reliju se ne vozi tako.

NK: Reli je opušteniji?
Mikica: Nije baš da je opuštenije, ali na krugu mala greška, odeš široko i gotovo – svi su te prošli. Tamo (na reliju) ima svega. I pogrešiš i vadiš se. Druga filozofija totalno. Drugi pristup.

NK: Opet malo skačemo, hajde da čujemo nešto o odlasku u inostranstvo. Klio. Vozio si Clio V6 i u kupu Evrope i u nemačkom Clio kupu?
Mikica: Da, isti automobil se vozio u oba kupa.

NK: Da li su finansije bile razlog što si 2001. u nemačkom Klio kupu nastupio samo tri puta?
Mikica: Samo finansijski. Nisam vozio testove, probe – ništa. Dođeš tamo i ajde, vozi.

Milun: Oni tamo (u Nemačkoj) nisu mogli da veruju da dolazimo direktno tamo da vozimo.

Mikica: Komentator je svaki put govorio na razglasu – „evo ga Vesnić, on je prešao 1600km da dođe na trku“. Komentator je uvek dolazio to da me pita. Koliko smo prešli da bi došli na trku. I nisu mogli da veruju.

Generalni plasman Renault Sport Clio V6 Trophy 2000 Nemačka

01 – Oschersleben, 02 – Siegerland, 03 – Zandvoort, 04 – Nürburgring, 05 – Salzburgring, 06 – Nürburgring, 07 – Hockenheim, 08 – Oschersleben

DMSB – Renault Sport Clio Trophy 2001 Nemačka

NK: Kakva je bila situacija sa finansiranjem za te Clio kupove? Zepter ti je bio sponzor?
Mikica: To nije toliko bitno. U svakom slučaju, nisam imao dovoljno sredstava za neke ozbiljne pripreme.

Milun: On (Mikica) nije na velikom broju trka znao da li staza skreće levo ili desno.

Mikica: Evo primer. Prve godine smo otišli na Le Mans, vozili smo kao uvodna trka za pravi Le Mans. Vozi se krug od 13,5km, a na kvalifikacijama se vozi samo tri kruga. I ja na kraju prvog kruga odem u boks. Promašio. Nisam znao kuda treba da idem. Neki čovek ispred mene imao problem valjda i ode desno, ja skrenem za njim – kad ono odoh u boks. I tako izgubim jedan krug, izađem vozim još jedan krug i tek onaj treći odvezem sa kakvim-takvim vremenom. I kvalifikujem se, čini mi se, kao 54. od nas 80-90, koliko nas je bilo. Završim trku kao 15-ti. Iz tog razloga su meni vremena bila mnogo, mnogo bolja u trci nego na kvalifikacijama, i mnogo sam više pozicije zauzimao nego na kvalifikacijama, pošto nisam znao kako izgleda većina staza na kojima sam tada vozio. Njima to ništa nije bilo jasno.

Rezultati trke nemačkog Clio kupa 2001. godine, kada je Mikica Vesnić zabeležio pobedu na trci voženoj na Salzburgringu.

DMSB – Renault Sport Clio Trophy 2001, Ergebnis Rennen 4 – Salzburgring (A)

Startovalo 16 takmičara, završilo 13. Dužina staze: 4,232 km – Dužina trke: 67,712 km – 16 krugova

NK: U to doba u nemačkom Klio kupu su vozila baš ozbiljna imena. Na primer Mark Baseng je vozio, u isto vreme kad si ti vozio. A on je sad prilično ozbiljan vozač u GT šampionatima.
Mikica: Da, bilo je mnogo poznatih imena. Jednom prilikom je Winkelhock (Thomas, prim. aut.) došao da se upozna. On je sve te vozače poznavao, samo sam mu ja bio nepoznat, pa je došao da se upoznamo. A ja na prvom nezvaničnom treningu prvi, a na kvalifikacijama 6. sa 0,2 sekunde iza prvog. A on se kvalifikovao kao 9. ili 10. – ne sećam se tačno.

NK: A koja je bila ideja izlaska u Evropu? Da ste uspeli da nađete sponzore, gde bi ti voleo da se nađeš za volanom?
Mikica: Turing šampionati. Kao što je sada WTCC, a nekada ETCC. To mi je bila želja.

NK: Kako uopšte izgleda taj svet tamo? Da li je bilo mogućnosti da se uspostavi kontakt i da se, eventualno, pronađu sponzori?
Mikica: Mi iz Srbije moramo doći sa sponzorima. Moraš da platiš da bi vozio. U Nemačkoj je drugačije. Ako si ti OK takmičar i ako praviš dobre rezultate, čak će i organizacija da ti pomaže da nađeš sponzora.

To je biznis i to sam rano naučio. U F1 je ušao Robert (Kubica) i više niko iz ovih područja nema šta da traži tamo. Zatvorili su ta tržišta. Jednostavno im ta tržišta nisu mnogo zanimljiva. Svaki od tih proizvođača iz F1 proda jako malo automobila na tim tržištima pa im nije zanimljivo da im je neko od vozača iz neke od tih zemalja.