LM klase automobila
Gruba podela automobila koji nastupaju na Le Mans trci, ali i na GT i Le Mans takmičenjima, je na prototipove i na serijske automobila. Svaka od tih grupa automobila se deli na dve podgrupe pa otuda LM P1 i LM P2, kao i LM GT1 i LM GT2.
Klasa LMP je predstavljena 1995. godine kao zamena za automobile iz Grupe C, koji su dominirali trkačkim stazam od početka 80-tih godina. Slovo “C” je označavalo reč “Consumption” tj. potrošnju zato što su performanse tih automobila bile ograničene njihovom potrošnjom goriva. Sistem takvog ograničavanja performansi se zasnivao da rezervoaru goriva, koji je imao maksimalno 100 litara zapremine i makismalnom broju odlazaka u boks. Maksimalni broj odlazaka u boks je varirao od tip, tj. dužine trke: za 1000km trke broj odlazaka je bio do 5, dok za trke od 24 časa broj odlazaka u boks je bio 25. Zbog ovakvog ograničenja, ostala tehnička ograničenja su bila veoma fleksibilna, tj. aerodinamika i razvoj motora su praktično bili bez ikakvih limita. Iz tog razloga, automobili Grupe C su i dan danas daleko brži od većin sportskih automobila uključujući i moderne LMP prototipove. Primera radi, Sauber C9 Mercedes je postizao oko 400 kmč na Hunaudieres pravcu što je bio jedan od razloga za postavljanje dve šikane, kako bi se maksimalne brzine smanjile na koliko-toliko prihvatljivu meru. Prototipovi Grupe C se mogu povremeno videti na trkama starih sportskih automobila u historik klasama.
Međutim, ključ pobede na Le Mansu nije maksimalna brzina. Čak je uobičajeno da pobednički automobil i nema najveću maksimalnu brzinu na kvalifikacijama ili na trci. Ključni faktor za pobedu na Le Mansu je pouzdanost. Timovi, koji su pouzdanost doveli na visok nivo su, tradicionalno, uvek imali i dobre rezultate. Audi je sa svojim R8 i R10 prototipovima apsolutni gospodar Le Mans-a već dugi niz godina zahvaljujući veoma robusnoj šasiji sposobnoj da izdrži dosta kontaktata, koji su uobičajeni na ovakvom tipu takmičenja, i veoma pouzdanim motorima. Još jedan značajan faktor je modularnost automobila i sposobnost da se sklopovi mogu u razumno kratkom roku zameniti ukoliko je to potrebno. Od 2005. godine, ACO je zabranio menjanje menjača, pa je jedini način da se trka nastavi, popravka menjačkog sklopa, a ne menjanje istog.
U okviru LMP klase automobila postoje dve kategorije:
LMP1 prototipovi su veliki i, uslovno rečeno, teški (minimum 925kg – otud i prethodni naziv ove kategorije LMP900). Aktuelni prototipovi su bez krova, ali je po ACO proavilniku od 2010 obavezno korišćenje pokrivenih prototipova.
P1 klasa dozvoljava korišćenje benzinskih motora zapremine do 6000 ccm ukoliko je u pitanju atmosferski motor ili do 4000 ccm ukoliko je sistem za usis vazduha u motor mehanički (turbo ili kompresor). Ukoliko je u pitanju dizel gorivo, maksimalna zapremina je 5500 ccm uz moguće korišćenje turbo punjača ili kompresora. Broj cilindara nije ograničen. Ovaj tip vozila je najsnažniji i najbrži na svetu kada se govori o sportskim automobilima (izuzimamo jednosede). Svi pobednici Le Mans trke u generalnom plasmanu su vozili prototipove iz ove (ili adekvatne) klase izuzev 1979. godine kada je pobednik u generalnom plasmanu bio vozač automobila iz GT klase – Porsche 935. Porsche 935 je trkačka verzija tadašnjeg Porsche-a 930 (odnosno 911 turbo modela). Motori u ovoj klasi razvijaju oko 600KS.
FIA, ACO i IMSA – organizatori i zakonodavna tela za Le Mans, LMES, ALMS i FIA GT takmičenja su, kao što smo rekli, izmenili pravilnik o prototipovima P1 klase.
Počevši od sezone 2006, pravilnik je zahtevao konstrukciju novih šasija za P1 protoipove, koje su imale drugačije aerodinamičke osobine (manji aero pritisak) i dvostruku “grbu” iznad vozača, umesto jedne.
U sezoni 2005. konstruktori su mogli da učestvuju sa:
– prototipovima iz 2004. godine sa 50kg balasta i manjim restriktorima (Audi R8 i Rollcentre)
– prototipovi iz 2004. sa aerodinamikom za 2006. Ti modeli su se nazivali “hibridi” i koristili su ih timovi Pescarolo, Courage i Dome.
– prototipovi konstruisani po pravilniku za 2006, kojih te sezone nije bilo.
U sezoni 2006. nije bilo dozvoljeno korišćenje modela iz 2004. sa balastom i manjim restriktorima. Hibridi su mogli i dalje da učestvuju, a pojavili su se modeli za 2006, kao što su Audi R10, Courage LC70 i Lola B06/10.
Ove sezone hibridi se ne mogu koristiti u evropskim takmičenjima i, baš kao i modeli iz 2004, oni će biti voženi u ALMS i JLMC (japanski LM šampionat), gde su takvi modeli i dalje legalni za vožnju.
LMP2
LMP2 prototipovi dele mnogo zajedničkih osobina sa LMP1 klasom. Minimalna težina je nešto manja, 775kg (nekada se ova klasa zvala LMP675, zbog minimalne težine od 675kg, ali je to pravilo izmenjeno).
Motori u ovoj klasi mogu biti isključivo benzinski zapremine do 3400ccm ukoliko je u pitanju atmosferski motor ili do 2000ccm ukoliko se koristi turbo punjač. Broj cilindara je ograničen na 8. Motori u ovoj klasi razvijaju oko 500KS.
Teorijski, manja minimalna težina omogućava da se umanji negativan uticaj slabijih motora, ali kako je iskustvo pokazalo, ovaj tip prototipova može parirati LMP1 prototipovima isključivo na veoma uskim i sporim stazama. Glavna boljka LMP2 prototipova je očaja pouzdanost, ali nedavnim pojavljivanjem fabričkih timova u ALMS, koji pripremaju LMP2 prototipove situacija se promenila u potpunosti.
Iako veoma moderno koncipirani, i LMP prototipovi su imali problema u prošlosti. Poznat je primer “letećih” Mercedesa CLR, koji su 1999. usled problema sa aerodinamikom imali teške udese. Na trkama u ALMS takmičenju, Porsche 911 GT1 i BMW V12 LMR su takođe imali problema sa prijanjanjem prednjeg dela automobila. Izmenama pravilnika o aerodinamici na prototipovima, a posebno ukidanjem potpuno ravnog poda, čini se da su nezogde prouzrokovane naglim promenama aerodinamičkog pritiska postale prošlost.
Dizel kao budućnost prototipova
Dizel gorivo je u proteklom periodu postalo realan izbor, a Audi je uspeo da postane prvi proizvođač, koji je uspešno nastupio sa dizel pogonjenim prototipom. Pobede na 12 časova Sebringa 2006 i 2007 i na 24 časa Le Mans 2006 sa Audijem R10 TDI su otvorile nove stranice u istoriji automobilskih takmičenja. Ove godine na LMES (evropski pandam ALMS takmičenju) trkama Peugeot apsolutno dominira sa svojim 908 HDi protipovima.
Peugeot je svoj 908 projektovao po preporuci ACO-a, tako da je u pitanju pokriveni prototip (od 2010, kao što smo rekli, će svi protoipovim morati da poseduju krov). Nova generacija LMP1 prototipova će imati i manje spojlere, koji će umanjiti aero pritisak i time smanjiti prosečnu brzinu prototipova. Sa druge strane, ACO ne najavljuje radikalne izmene pravilnika za P2 klasu i nazire se namera da u P1 kategoriji učestvuju samo fabrički timovi, dok bi se privatnici takmičli u P2 klasi.
GT klase
Grand Tourer ili, što bi Italijani rekli, Gran Tourismo automobili su sportski kupe automobili, namenjeni nešto dužim putovanjima. Ti automobili se pripremaju od strane fabričkih ili privatnih firmi za sportska takmičenja. Definicija GT automobila namenjenih sportskim takmičenjima GT automobil se definiše kao automobil sa ili bez krova, koji nema više od jednih vrata sa svake strane automobila i minimalno dva sedišta sa obe strane automobila. Automobil mora biti potpuno legalan za učestvovanje u civilnom saobraćaju.
GT klasa automobila se deli na dve grupe: GT1 ili Grand Touring Cars i na GT2 ili Series Grand Touring Cars. Svaka kategorija se bazira na serijskim automobilima, koji moraju biti proizvedeni u seriji od minimum 25 komada. Svi automobili se značajno modifikuju u odnosu na serijske modele kako bi mogli učestvovati na trkama, a kod GT1 klase je dozvoljeno korišćenje egzotičnih materijala, većih aerodinamičkih komponenti, snažnijih kočionih sistema i širih guma.
Automobili GT1 klase imaju motore sa oko 600-650KS, a njihova minimalna težina je 1125kg. Ovi modeli se odlikuju značajnim downforce silama koje proizvode ogromni spojleri dozovoljeni za ove tipove vozila.
Modeli iz GT2 klase imaju motore sa oko 450-500KS, a njihova minimalna težina je 1125kg. Automobili iz GT2 klase pored manje snage imaju i manje downforce sile od automobila u GT1 klasi, te ovi automobili predstavljaju ozbiljniju konkurenciju GT1 modelima samo na uskim i krivudavim stazama.