Istorija Lamborghinija – I deo

0
18725
Image

Legendarne ličnosti imaju i legendarne razgovore, a kada se takvi ljudi sretnu razmenjene reči znaju da promene svet. To je bio slučaj kada se bogati proizvođač traktora suočio sa Enzo Ferrarijem želeći da uloži primedbu na jedan od svojih automobila.

 

 

Automobili Ferrucio Lamborghini SpA.

 

Image
Ferrucio Lamborghini (April 28, 1916- Februar 20, 1993)

1962. Enzo je imao 64 godine, a njegov suparnik 46. Mlađi od njih je bio izuzetno harizmatičan i do uspeha je stigao krajem II svetskog rata. Njegovo ime je bilo Ferrucio Lamborghini, a njegovo interesovanje vezano za poljoprivredne mašine je s vremenom evoluiralo. Ferrucio je rođen na farmi i prvi susret sa motorima bio je tokom dečačkih dana na očevoj farmi. Tokom rata je služio u italijanskim vazdušnim snagama u delu koji je bio zadužen za održavanje mehanike. Vremenom je postao ekspert za dotrajale avio motore. Posle rata Italija je očajnički trebala traktore, a ideja da se kupe dotrajale vojne mašine i njihovi delovi iskoriste za proizvodnju poljoprivrednih mašina bila je jako lukrativna.

Ipak, ovo nije značilo da je Lamborghini više voleo traktore od automobila. Naprotiv, kao i svi italijanski znalci mehanike prva stvar koju je uradio nakon rata bila je konstrukcija sopstvenog automobila. Ferrucio je uzeo motor Fiata 500 i uvećao mu zapreminu na 750 cc, zatim dodao novu glavu motora koju je sam osmislio i izradio od bronze. Ovaj metal je zaslužan za ime automobila Testa d”Oro (zlatna glava), a mali trkač je bio dovoljno brz da privuče nekoli narudžbi. Sam Ferrucio je sa ovim automobilom nastupio na čuvenoj trci 1947 Mille Miglia. On i njegov suvozač su kompletirali 2/3 trke duge 1000 milja pre nego sto su se parkirali ispred jednog kafea: “Bilo je to sasvim dovoljno trkanja za mene” priznao je kasnije. “Ostali smo u kafeu i naručili bocu vina…

 

Image

 

Iako je odustao od aktivnog takmičenja brzi automobilu su ostali njegova strast zajedno sa avionskim motorima i dobrim vinom. Sa vremenom je njegova firma postala glavna snaga na italijanskom tržištu poljoprivredne mehanizacije. Zato je Ferrucio odlučio da je vreme da odbaci proizvodnju traktora sa korištenim avionskim motorima i da konstruiše svoj sopstveni. Rezultat je bio vidljiv 1948. godine kada je predstavljen Lamborghini Trattori, unikatna mašina koja je nosila sliku razjarenog bika inspirisanu Ferruciovim horoskopskim znakom – Taurus.

Do kraja 1950. Lamborghini je proširio posao sa traktorima sa pećima na tečno gorivo i uređajima za ventilaciju, pa je vremena za strasti bilo veoma malo.

Nastanak: Automobili Ferrucio Lamborghini SpA.

To je i bilo vreme kada je Ferrucio otišao u Modenu da lično uloži reklamaciju Enzo Ferrariju, jer kvačilo na njegovom automobilu nije zadovoljavajuće. Ferrucio je već imao u svom posedu nekoliko Cavallino rampante i mogao je da ostane srećan mušterija Ferrarija da je Enzo reagovao drugačije. U to vreme Lamborghinijeva neograničena strast je išla u smeru vise orjentisanom ka nebu, jer se posvetio konstrukciji prototipova helikoptera, a istovremeno je tražio mogućnost da dobije od vlade licencu kako bi ih proizvodio u komercijalne svrhe.

Enzo je na prigovor Lamborghinija odbacio njegove tvrdnje dodavši: “Šta proizvođač traktora zna o super automobilima? Idi nazad na svoju farmu i ostavi super automobile meni!“.

Lamborghinijeva sujeta je bila teško povređena i po povratku kući sam je rešio problem sa kvačilom koristeći kvačilo od traktora. Zatim je bacio temeljan pogled na motor automobila. Nakon što mu je vlada odbila izdati licencu za helikoptere odneo je svoje silne milione u grad Sant”Agata, nedaleko od Ferrarijevog Maranello-a i počeo gradnju fabrike koja je u to vreme bila pravo remek delo.

Lamborghinijevi zahtevi su bili prilično jasni i uski. Želeo je luksuzan i moćan GT automobil koji će postići 150 milja/sat na Autostrada del Sol (autoput ka suncu). Lamborghini je želeo da upotrebi sve ono sto su drugi naučili iz trkačkih takmičenja. Jednom italijanskom reporteru je rekao:

Ja sam prvi Japanac u italijanskoj istoriji. Nikada nisam osmislio ništa novo, uvek sam kopirao najbolje. Da bih konstruisao svoj motor pitao sam se prvo koji je najbolji? Odgovor je bio 12-cilindrični motor Ferrarija. Ipak, da bih ga učinio još boljim morao sam da promenim glavu motora. Zatim sam se pitao koje glave su najefikasnije? Odgovor: glave sa sve bregaste 4-cilindričnog Alfa Romea. To je bilo dovoljno da sve skupim zajedno u konstruišem najlepši motor na svetu“.

Dovođenje stručnjaka i prvi projekat

Pre nego što su se videli obrisi fabrike Lamborghini je potpisao ugovor sa jednim od vrhunskih konstruktora motora. Njegovo ime je bilo Giotto Bizzarini, a zanimljiva je bila činjenica da je baš u to vreme ovaj sjajni inženjer napustio Ferrari (Novembar 1961.)

U Maranellou je Giotto Bizzarini bio zadužen za dizajn moćnog 250 GTO, a nakon toga je radio na velikom broju manjih projekata poput ATS, ATA i Iso Rivolta. Bizzarini se složio da konstruiše Lamborghinijev prvi 12-cilindrični motor. Ferrucio je tražio 350 KS iz predloženih 3,5 litara zapremine V12 motora, a u ugovoru je bilo precizirano da Bizzarinijev konačni honorar bude uskraćen za tačno određenu sumu na svakih 10 KS manjka.

Ipak, motor nije imao manjka. Lamborghinijev tim koji je u svom sastavu imao i 24-godišnjeg Gian Paolo Dallara-u testirao je novi motor i utvrdio da ima od 360 do 370 KS pri 9000 ob/min iz 3,464 litra zapremine.Novi motor je imao 4 bregaste, kratak hod i dva velika poprečna ventila po cilindru. Konstrukcija motora bila je aluminijumska sa radilicom koju je osiguravalo sedam glavnih nosača i livenim aluminijumskim klipovima.

 

Image
Lamborghini 350GTV

 

Po završetku posla Bizzarini je uzeo svoj novac i otišao ostavljajuci Dallarau da pripremi motor za proizvodnju. Sam Dallara je angažovan na preporuku Bizzarinija, koga je ovaj inženjer znao još iz Ferrarija, gde je Dallara radio nakon što je završio tehničku školu.

I pored mladosti Dallara je nadgledao Lamborghinijev program od proizvodnje motora do dizajna šasije (koja će kasnije postati njegova jedina strast – njegove šasije će dva puta osvojiti Indianapolis). Dallara je imao Paolo Stanzanija za asistenta, čoveka koji će kasnije dizajnirati čuveni Countach.

1964. timu se pridružio i Ubaldo Sgarzi. Poslednji će ostati jedan od ključnih članova kompanije dug period vremena i preživeti veoma teške trenutke za Lamborghini, koji su nastali 70-tih godina.

Test vozač: Bob Wallace

Ferrucio je imao izuzetan tim inženjera za konstrukciju automobila snova, ali je takav automobil morao biti i testiran. Kao pravi čovek za ovaj posao angažovan je Novozelanđanin, Bob Wallace, koji nije mogao odbiti primamljivu ponudu. Wallace je postao šef test tima Lamborghinija, a u to vreme on je imao već prilično trkačko iskustvo u Ferrariju i Maseratiju nakupljeno nakon što je napustio Novi Zeland i preselio se u Italiju.

Za proizvodnju prve karoserije i šasije Lamborghini je angažovao Sargiottoa, malu fabriku karoserija u Torinu sa čuvenim dizajnerom Franco Scaglioneom. Scaglione je bio kreator Alfa Romeovog BAT-a dok je bio šef dizajn tima Bertonea.

Prvi projekat: Lamborghini 350 GT (1964-1967)

Dizajner Franco Scaglione dizajnirao je Lamborghini 350 GTV, prvi automobil koji je poneo ime Feruccio Lamborghinija, a sam Lamborghini otkrio je zašto se odlučio baš za ovog dizajnera: „Pa, početkom šezdesetih postojao je veliki broj dizajnera i stilista, pa je izbor bio zaista širok. Ipak, Scaglione je došao u moje mesto u velikom, sjajnom Mercedesu, lepo obučen i u društvu predivne asistentkinje od koje je prosto zastajao dah muškarcu. Rekao mi je da će moj automobil biti završen za jednu nedelju, pa sam se odlučio da mu poverim posao.

 

Image
Enterijer prototipa

 

Scaglione je dobio zadatak da dizajnira italijansku verziju Jaguara E-type, automobila koji je posedovao Ferrucio i za koji je tvrdio: „U pitanju je veoma atraktivan automobil i zaista volim da me vide u njemu“.

Rezultat je bio Lamborghini 350 GTV, prototip koji se pojavio na Salonu automobila 1963. godine, samo nekoliko meseci nakon zvaničnog otvaranja Automobili Ferrucio Lamborghini SpA.

 

Image

 

Novi automobil je izazvao veliku medijsku pažnju i to ne samo zbog činjenice da je bio još jedan izazivač Ferrarija. Pitanje je bilo da li je u pitanju ozbiljan oponent? Odgovor je mogao doći samo sa početkom proizvodnje, a Lamborghini je ubrzano radio na rešavanju tog pitanja. Iako je dizajn Scaglionea imao dobre strane u vidu prostranog kokpita pristojnih dimenzija prebrza montaža je rezultirala očajno uklopljenim panelima, a zadnji kraj je kritikovan kao nešto što je dizajnirano samo da bi se razlikovalo od ostalih. Što je još značajnije, Dallara i Lamborghini su bili svesni da dizajn Scaglionea neće biti moguće realizovati pa su pre završetka Salona automobila u Torinu organizovali sastanak sa Carlo Anderloni-jem, vlasnikom fabrike karoserija Touring, koja je stekla međunarodnu slavu kreacijom brojnih Alfa Romea.

Anderloni je pristao da redizajnira 350 poštujuci originalne proporcije, ali sa primarnim zadatkom da prilagodi automobil kako bi mogao ući u proizvodni proces. Posao je krenuo odmah, jer je Lamborghini želeo automobil na tržištu što pre. Samo 5 meseci kasnije, marta 1964. godine na Salonu automobila u Ženevi pojavio se 350 GT (bez oznake V) sa dosta elegantnijim izgledom.

Bizzarinijev motor je detjuniran sa 360 na 270 KS pri 6500 ob/min. Maksimalan obrtni momenat na prvim primercima 350 GT iznosio je 325 Nm pri 4000 ob/min. Šest dvostrukih Weber karburatora obezbeđivalo je gorivo za, u to vreme veoma, moćan motor, dok je jedan od ključnih elemenata prenosa snage bila nemačka 5-stepena ZF transmisija uparena sa britanskim Salisbury diferencijalom.

 

Image
Lamborghini 350GT

 

Nezavisno ogibljenje su činile ovalne opruge sa teleskopskim amortizerima, a na svim točkovima nalazili su se Girling diskovi. Proizvodnja je krenula polako sa samo 13 primeraka 350 GT proizvedenih 1964 godine. Ipak, ovih nekoliko Lamborghinija je bilo dovoljno da impresionira novinare širom sveta.

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

Lamborghini 350 GT

MOTOR
Tip 60° V12
Smešten napred
DOHC
2 ventila po cilindru
Prečnik/Hod 77mm x 62mm
Zapremina 3,464cc
6 dvogrlih Weber karburatora 40 DCOE 2
Max snaga 270KS @ 7,000 ob/min
Max obrtni momenat 239 lbs/ft @ 4,000 ob/min
Kompresioni odnos 9.5:1

TRANSMISiIJA

Menjač ZF 5-brzina

PERFORMANSE

Maks. brzina 148.8 milja/sat

Mediji o prvom Lamborghiniju

Road&Track, preciznije američki novinar, Henry Mannely, etiketirao je ovaj automobil u svom tekstu marta 1965. godine kao:” najpoželjniji sport/GT koji je ikada vozio“. Čak i u rukama novinara iz različitih magazina brojke o performansama su bile impresivne. Za Road&Track 350 GT je ubrzavao do 100 km/sat za 6,1 sekundu, dok je Car&Driver izmerio maksimalnu brzinu od 156 mph, a ubrzanje do 100 km/sat za 6,4 sekunde.

Novinari magazina Car&Driver su se složili sa Mennely-jem i mnogim drugim da je vožnja ovog automobila pravi san tvrdeći da je Lamborghini mnogo manje zahtevan za vožnju nego Ferrari, štaviše, deluje kao da je upravljiviji, zaustavlja se, ubrzava i ulazi u krivine kao i poslednji Ferrari koji smo testirali.

Ovi izveštaji novinara su bili muzika za uši Ferrucio Lamborghinija, jer što je bilo više glavobolje za Ferrari, tim bolje! Proizvodnja se nakon pozitivnih kritika uvećala, ali ne do nivoa koji je Lamborghini priželjkivao (on je objavio planove za proizvodnju 500 automobila, a proizvedeno je najviše 25 mesečno). Proizvodnja automobila je trajala do 1967. kada su prozvedena poslednja 4 primerka, koji su zaokružili ukupan broj automobila na 120.

Lamborghini 400 GT (1965-1966)

Početkom 1965. godine proizvedena su 23 automobila sa izgledom identičnim modelu 350 GT, ali pogonjeni sa 4-litarskim Lamborghini motorom. Novi motor je imao duži hod klipa (povećan sa 77 na 82 mm) i zapreminu od 3929 cm3. Kompresija je povećan sa 9,5:1 na 10,2:1, a snaga motora na 320 Ks pri 6500 ob/min.

 

Image

 

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

Lamborghini 400 GT

MOTOR
Tip 60° V12
Smešten napred
DOHC
2 ventila po cilindru
Prečnik/Hod 82mm x 62mm
Zapremina 3,929cc
6 dvogrlih Weber karburatora 40 DCOE 2
Max snaga 320KS @ 6,500 ob/min
Max obrtni momenat 276 lbs/ft @ 4,500 ob/min
Kompresioni odnos 10.5:1

PERFORMANSE

Maks.brzina 148.8 milja/sat

Kao početak značajnog perioda kompanije iz Sant”Agate može se označiti upravo 1965. godina, kada su automobili ove kompanije privukli širu pažnju javnosti. Između oktobra ’65. i juna ’66. kompanija je predstavila veliki broj novih modela. Iako su automobili Neri-ja i Bonacini-ja poput 3500 GTZ sa Zagato karoserijom, 350 GTS Spyder i Monza 400 bili prototipovi njihovo pojavljivanje na salonu u Torinu 1965. godine imalo je značajan uticaj na istoriju kompanije i celokupne automobilske industrije.

 

Image
Lamborghini 350GTS Spider

 

Za dizajn šasije ovih prototipova zaslužan je ogroman entuzijazam dva mlada, strastvena inženjera, Dallara-e i Stanzanija. Poverenje koje im je ukazao Feruccio rezultiralo je još smelijim i naprednijim idejama. Sledeća ideja bazirana je na najboljim trkačim dvosedima tog perioda. Cilj je bio prilagoditi pravi trkački automobil civilnoj upotrebi. Projekat je nosio oznaku 400TP, a ovo koncept vozilo pokretao je 12-cilindrični motor zapremine 4 litra poreklom iz modela 400GT. Motor je bio smešten poprečno iza kokpita, a menjač i diferencijal su bili sjedinjeni sa motorom u jednu celinu.

1 COMMENT

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here