Enterijer kod Toyota automobila je uvek specifičan, u kome se osećaju elementi japanske dizajnerske kulture. Kod većih modela se taj uticaj dosta smanjio, bar kod onih koji se prodaju na evropskom tržištu, kako bi se lakše konkurisalo modelima iz klase. No, kada je Aygo u pitanju, ostavljeno je nešto više prostora za određene specifičnosti.
Trik sa bojom centralne konzole i plastike oko otvora za ventilaciju jeste deo toga. Simpatično izgleda, nudi kupcu određenu mogućnost „personalizacije“ (odabir boje se poklapa sa detaljima na branicima) i ima funkciju da malo oživi klasično sivi enterijer.
Ono što malo više podseća na japanski dizajnerski pristup je dosta veliki broj „uglova i detalja“ na komandnoj i instrument tabli, kao i centralnoj konzoli. Tu dominira veliki ekran, sa sada standardnim setom multimedijalnih funkcija, uz bonus dodatak navigacionog sistema. Ovaj ekran prikazuje sliku sa kamere za asistenciju pri vožnji u nazad, sa tim da nema nikakvih „ucrtanih“ repera ili putanja, već je tu čista slika sa kamere, što je sasvim dovoljno za lepu pomoć pri parkirajnju. Odmah ispod ekrana se nalazi gusto sklopljen set kontrola za manuelni klima uređaj. Sami prekidači ne odaju utisak kvaliteta, naročito klizač aktiviranje recirkulacije vazduha u kabini. Logično, glavni detalj ovde je oblik i boja plastike oko tih elemenata.
Instrument tabla je zanimljivog dizajna, gde se u centralnom delu nalazi velika kazaljka brzinomera. Unutar toga se nalazi mali okrugli ekran koji prikazuje sve ostale informacije, tipa nivo goriva, spoljnu temperaturu, podatke sa putno računara i slično. U potpuno izdvojenom elementu sa leve strane, nalazi se skala broja obrtaja. Na prvi i drugi pogled, čudno izgleda i malo otežava praćenje ovog podatka, naročito za one koji su navikli da gledaju obrtaje stalno i da im ta informacija bude stalno „ispred nosa“.
Pored toga, kako je ovaj deo izdvojen i jako osvetljen, noći pravi refleksiju na staklu u nekim situacijama malo otežava pogled na levi retrovizor. Ipak, nije potrebno previše vremena za navikavanja, uz dodatnu činjenicu da su ukupne karakteristike automobila takve da se broj obrtaja i ne mora nešto pratiti. Ono što bi ipak hteli da ispratimo je temperatura rashladne tečnosti motora, ali na žalost, toga nema.
Sa desne strane, nalazi se nešto malo drugačiji odvojeni element, koji u svom centralnom delu prikazuje strelice u momentu kada ECU preporučuje promenu stepena prenosa. U gornjem i donjem „prozoru“, se nalaze lampice „upozorenja“, tipa nivo ulja i slično, ali je to nešto što nikada i ne želite da vidite.
Prostora na prednjim sedištima ima dovoljno, dok je pozadi očekivano malo prostora. Pozadi se mogu smestiti dve odrasle osobe, ali samo za kraće vožnje po gradu.
Još jedan očekivano mali deo automobila je prtljažnik, ali se zadnja sedišta lako spuštaju (50/50 podela), pa se na taj način i nešto malo veće može preneti.
Interesantno, vrata prtljažnika su identična kod svih srodnih Aygo modela. Nema metalnog panela, već su kompletno od stakla, sa donjim delom ofarbanim u crno kako bi se sakrio sadržaj prtljažnika.
{gallery}/media/jw_sigpro/users/0000000079/AygoEnt{/gallery}