Juke je jedan od najkontraverznijih automobila koji se pojavio na tržištu u proteklih nekoliko godina, a taj status je zaslužio zbog jedinstvenog dizajna. Od 2010. godine, kada je Nissan predstavio prvu generaciju Juke modela, moda se nešto promenila, i to u Juke pravcu, pa je sada takav dizajn daleko bliži mejnstrimu.
Juke je najprodavaniji Nissan posle modela Qashqai na zapadno-evropskim tržištima, sa dosta dobrim prodajnim ciframa u Engleskoj na primer. Ipak, i pored tog šireg prihvatanja, Juke je jedan od onih automobila koji vam se dopada kao trendi, fensi aksesorija vašem imidžu ili ga otpisujete uz dodavanje atributa „ružno“.
Kao i uvek, shvatanje i procena lepote je u nadležnosti onog ko gleda u taj automobil, pa smo se mi na testu skoncentrisali da ustanovimo kakvi su „automobilske“ vrednosti ovog automobila.
Nissan je, očigledno, zadovoljan dizajnom i nije hteo da, i kada je došao momenat za restiliziciju, pravi značajnije izmene na ovom aspektu automobila. Prednji branik, maska i LED farovi su elementi koji su izmenjeni, a slična je situacija i kada je zadnji deo vozila u pitanju – novi branik i nova zadnja svetla, koja sada koriste LED tehnologiju.
I sa ovim korekcijama će novi Juke se malo teže razlikuje od starog. Od spoljnih dodataka koji su postali opcija na novoj verziji su stakleni „šiber“ krov, kao i novi „paket“ boja koje se mogu odabrati.
Enterijer je takođe dobio osveženje, a to zapravo znači uvođenje Nissan Connect „infotejment“ sistema. Prtljažnik je kod modela sa pogonom na prednjoj osovini povećan za celih 40%, tako da će sada biti moguće odložiti još jednu torbu kada krenete na izlet.
Ono što nije promenjeno je prostranost kabinskog prosotra, tako da Juke i dalje izgleda kao da je prostraniji nego što zaista i jeste.
Na testu smo imali maksimalno opremljeni model, sa paketom Tekna, mada čak i kada zanemarimo dodatke koji stižu sa jačim paketima, enterijer možemo okarakterisati kao prijatan. Tome su doprinosili i žuti elementi koji su deo opcionog paketa za ulepšavanje vozila. Kome ovaj opcioni estetski element „ne leži“, svakako može zahtevati klasično crni enterijer, a pri tome i uštedeti malo novca.
Novi trocilindrični 1,2 litarski turbo benzinac proizvodi dovoljno snage da obezbedi agilnu vožnju. 6-brzinski menjač je sasvim solidan, pa ga nije teško lepo koristiti, a i turbo motor nudi dovoljno obrtnog momenta da se vozač ne mora baš svaki čas hvatati za menjač.
U vožnji, Juke se ponaša apsolutno isto kao mali putnički automobil, što znači da nema nikakvog osećaja da se nalazite u mini SUV-u. Oslanjanje je zarad toga podešeno malo tvrđe, pa se dosta neravnina lepo oseti u kabini, slično sa poslednjom verzijom Renault Clio koju smo vozili.
Za uzvrat, dobijate precizno upravljanje i malo ljuljanja pri agresivnijoj vožnji, pa smo ukupno bili prijatno iznenađeni. Koliko će to biti bitan faktor za prosečnog kupca Juke modela, ali je ipak značajno se Juke lepo „vozi“ za oni koji žele takav ugođaj. Prosečna potrošnja na testu je bila 7,1 litara, gde je većina kilometara pređena u gradskim uslovima – ali bez vožnje u „špicevima“.
Juke sa 1.2 DIG-T motorom i Tekna opremo košta 18.850€, dok je testirani model sa još nekoliko opcionih dodataka imao cenu od blizu 20.000€. Ove cene ne zvuče baš primamljivo za prosečnog kupca, ali Juke i nije namenjen ovoj kategoriji kupaca. U pitanju je slična filozofija koju ima Mini, odnosno da Juke nije jeftin gradski auto, već je to modna izjava, pa je u skladu sa time i formirana cena.