Operacija u vidu restilizacija se gotovo ekskluzivno odnose na spoljašnji izgled, i to uz realno, veoma male korekcije, baš kao što je to slučaj sa Corsom, ali i svim modelima u klasi koje smo u poslednje vreme testirali. Pozitivna stvar ovde je što je Corsa D od samog starta imala moderan izgled koji i nakon šest godina proizvodnje nije baš mnogo ostario.
Dakle, za dobar spoljašnji izgled i nije bilo potrebe nešto mnogo da se radi, ispod haube su izvršena određena unapređena ali ništa dramatično, pa se po ovim pitanjima nije imalo mnogo šta novo reći. U sličnom stilu se može nadovezati i enterijer priča, ali uz jednu veliku razliku: on nije promenjen, pa se o tome paradoksalno ima nešto više reći.
Iako se bore ne vide na spoljnom izgledu, starost Corse D se definitivno vidi kada se sedne za volan. Enterijer i komande imaju Astra H / Vectra C „zaostavštinu“, što se danas teško može okarakterisati kao pozitivno. Nije da je ovaj deo Astra H/Vectra C modela bio toliko loš (isto tako – sigurno nije bio mnogo dobar), ali jednostavno ceo enterijer ostavlja „stari“ utisak. Tako na primer kada su u prodajnom salonu iz Astre ili Insginije pređe u Corsu, apsolutno je jasno da Corsa jednostavno „ne pripada“ aktuelnoj generaciji Opel automobila. Svi ostali modeli imaju veoma jasno vidljiv Insignia DNK po pitanju unutrašnjosti (volan, instrument tabla, kontrole itd), dok je jedino Corsa D ostala sa starom izgledom i kvalitetom enterijera.
Dizajn instrument table, volana i kontrola ispod njega je direktno nasledstvo iz Astre H. U redu, nije to mnogo strašno osim što opet imate efekat zastarelosti, pa se najveća mana može uputiti na račun pokazivača pravca i brisača. Ove kontrole su po „prekidač“ sistemu, dakle ručica se odmah vraća u početni položaj a funkcija automatskog gašenja nakon skretanja ne radi uvek kako treba, pa to pravi nepotrebne i frustrirajuće situacije u vožnji.
Kroz dodatne kontrole na volanu (za audio uređaj i telefon), kao i prikadač za aktiviranje svetala i maglenki, Opel je primenom novijih elemenata pokušao da bar malo osveži izgled enterijera, o tome još malo doprinosi crna „piano“ plastika na centralnoj konzoli i beli prstenovi oko ventilacionih otvora. Dodatne opreme u ovom paketu opreme nema mnogo, pa je uz pomenute kontroler na volanu tu su još tempomat, električni podizači prednjih stakala i električni retrovizori.
Klima uređaj je prisutan, standardni manuleni sistem, ali radi svoj posao, tako da po ovom pitanju nema nekih zamerki. Ono što zameramo da najviše „fali“ u testiranom paketu opreme je stvar koja bi danas trebala biti banalna, a odnosi se na izbor audio uređaja. U pitanju je osnovni CD30 koji nema ni mogućnost puštanja mp3 fajlova – dakle samo klasičan CD uređaj. Kako nema ni USB opcije, smatramo ovo veoma zastarelim rešenjem koji u jednom novom automobilu danas ne bi trebao da se nađe.
Kako je u pitanju „trovratna“ verzija, Corsa nudi standanardnu količinu prostora u kabini. Dakle, za vozača i suvozača ima dosta prostora, dok su putnici ma zadnjoj glupi primorani da se „stisnu“. Realno, zadnja klupa u modelu Corsa i nije namenjena za odrasle osobe, već za dečija sedišta koja se preko ISOFIX-a lako montiraju.
Prostor za prtljag je u okvirima standarda klase (285l), ali se obaranjem zadnjih sedišta može povećati na 1050l u slučaju da treba prevesti neki malo veći teret.
