Vozimo automobile, još radije vozimo motocikle. Ponekad, kad nam se ukaže prilika, vozimo i kamione. Ovog puta smo tokom nekoliko dana koristili vozilo koje nudi (skoro) teretne sposobnosti kamiona i mogućnost da se vozi sa "B" kategorijom.
Autor teksta je tokom proteklog vikenda menjao mesto prebivališta, a to je podrazumevalo beskonačno prenošenje stvari automobilom – sa jednog na drugi kraj grada. U susret mi je izašao Renault Nissan Srbija, koji je umesto Nissan Navare, koju sam tražio, ponudio kombi Master.
S obzirom da sam imao prilike da sednem u novi Master još na Beotruck salonu, znao sam da će biti dosta muke prilikom manevrisanja po uzanim i zagušenim uličicama na Dorćolu.
Ispred RN centrale nije bilo teško uočiti Mastera. Duži i viši za po nekoliko metara od svih ostalih vozila, Master nije mogao da prođe nezapaženo. Da je veliki, veliki je. Da će biti teško da se manevriše po uzanim i zakrčenim dorćolskim uličicama, biće.
Master je nosio kodnu oznaku Master F3500 L3 P3 H2. U pitanju je verzija sa produženim međuosovinskim rastojanjem (od L1 do L4), povišenim krovom (od H1 do H3) i sa nosivošću od 3,5t (od P1 do P5, gde je samo za model P5 potrebna C kategorija zbog nosivosti do 4,5t).
Za pogon je zadužena srednja varijanta od tri koje Renault nudi za novu generaciju Master modela – ona sa 125KS. Da podsetim, postoje tri varijante 2,3 litarskog četvorocilindričnog agregata koji u Master gami nudi 100, 125 ili 150KS.
Iako sam novi Master video na prošlogodišnjem BEOTRUCK salonu komercijalnih vozila i kamiona, tek nakon što sam u njemu proveo nekoliko dana sam počeo da cenim neke njegove osobine – pre svega OGROMAN teretni prostor. Naravno, to i treba očekivati od komercijalnog vozila, ali kada se uzme u obzir da redakcija NK nema priliku, a ni želju da vozi komercijalna vozila – onda je i jasno otkud toliki entuzijazam povodom teretnih vozila.
Moram da kažem da ovaj tekst nije zvanična recenzija Mastera, zato što nemamo neke repere šta je dobro, a šta loše kada se posmatraju komercijalna vozila. Tekst su zapravo zapažanja vozača putničkog vozila, koji je sticajem okolonosti nekoliko dana vozio poprilično veliko dostavno vozilo.
Penjanje (da, penjanje) u kabinu me je odmah vratilo u prošlost, kada sam kao vojnik tadašnje JA, koristio svaku priliku da neovlašćeno provozam TAM 110/150 iz voznog parka moje jedinice.
Penjete se u kabinu u kojoj je sve prilično spartansko – na prvi pogled. Ubrzo primećujem da je Master opremljen skoro svom opremom – manuelni klima uređaj, električno podešavanje retrovizora, elektro pomični prozori, parking senzori pozadi, limiter brzine, tempomat, audio sistem, Bluetooth… Prvo što sam pomislio – ova sedišta su previše tanka i, naizgled, neudobna da neko u njima provodi ceo radni dan. Međutim, upravo su sedišta bila pravo zadovoljsto – dokle god se sedi pravilno oslonjen. Mojih 190cm visine su tražili bar još koji cm hoda sedišta u nazad, ali nije bilo nelagodno voziti i ovako.
Komandna tabla i sve kontrole jasno govori da je u pitanju Renault proizvod. Upravljač, satelit za muziku, komande za tempomat i limiter brzine, menjač… Sve to nedvosmisleno govori – Renault.
Startujem motor, dizel agregat proizvodi očekivano "brektav" zvuk. Mekano kvačilo, mekan menjač na konzoli (ne na podu), jak servo na upravljaču… kao da vozilte Clio, a ne 6,2m dugačko i 2,6m visoko vozilo.
Izuzetno visoka vozačka pozicija, nalik onoj koji imaju vozači kamiona. Preglednost je savršena i sa visine gledate sve vozače putničkih vozila, bez obzira da li je to neki sportski automobili ili najveći SUV.
{youtube}qBCuDFXtPTI?qv=hd720|640|360{/youtube}
Master poseduje sistem za savetovanje odgovarajućeg stepena prenosa, a koji vam poručuje da koristite viši stepen već na 2000 obrtaja. U principu sam menjao stepene prenosa u opsegu od 2000 do 2200 obrtaja, tako da je prosečna potrošnja tokom 120 pređenih kilometara (nekoliko tura od po 20km kroz umerenu gradsku gužvu tokom subote i nedelje) bila ravno 9 litara na 100 pređenih km.
Master je pored standardnih zadnjih vrata imao klizna vrata sa obe strane, što je značajno olakšalo utovar i istovar. Zbog povišene i produžene karoserije ovaj model nudi 12,4 "kubika", tj. m3 tovarnog prostora. Više nego dovoljno.
Danak ogromnim gabaritima su vrlo limitirane mogućnosti manevrisanja po uskim uličicama u centru grada, kao i skoro nepostojeća mogućnost parkiranja. Nakon četiri dana probijanja kroz gužvu i parkiranja u jako uzanim prostorima osećaj za vožnju samo uz pomoć retrovizora se vratio. Koliko god dobro uspevao da vozim u nazad Mastera, toliko su bili bitni parking senzori, koji su zaista od presudne važnosti na ovakvom tipu vozila.
Zamerke? Poklonu se, kao što smo rekli na početku, ne nalaze zamerke. Zapravo postoji jedna, a to su spoljašnji retrovizori. Iako veoma veliki, nisu dobri u situacijama kada se uključujete u raskrsnice u kojima se putevi ne ukrštaju pod 90 stepeni. Zakošeni deo retrovizora na dnu spoljašnjih retrovizora je previše mali tako je stvarno jako teško videti da li vam dolazi neko sa boka, tako da bi daleko efikasnije rešenje bilo da se, kao kod kamiona, postavi konkavno staklo koje može da pokrije daleko veći prostor.
Master mi je, kao nekome ko ne provodi svakodnevno po nekoliko sati na dostavnim zadacima, ostavio utisak jako korektnog proizvoda, koji vozaču nudi ergonomiju puničkog automobila i ogroman teretni prostor.