NK TEST: Toyota Corolla 1.6 – čista logika

Vožnja

Sve ono pozitivno što stiže sa pouzdanim i dobro proverenim 1,6 litarskim benzincem ima i svoje naličje – potrošnja i buka. Uz pomoć, očigledno, dobre zvučne izolacije buka motora neće biti bitan faktor ukoliko broj obrtaja ne prelazi 3500 obrtaja što je ujedno i dovoljno da se postigne uobičajena putna brzina na autoputu.

Svakako da nedostatak snage na niskim obrtajima nije nešto što se može „maskirati“ tako da će potreba da se obrtajima zalazi u gornji deo skale biti izražena kada ste na magistralnim ili, još gore, brdskim deonicama gde ukoliko želite da prizovete svu deklarisanu konjicu – obrtaji moraju biti preko 5000. Istini za volju, hibirdni pogon je podjednako bučan, a katkad i bučniji kad su situacije poput obilaženja, dugačkih uspona ili nešo snažnijih ubrzanja u pitanju.

Zanimljivo, u redvnoj mešovitoj vožnji, potrošnja iznosi oko 8,5l što je oko 3l više od hibridno pogonjenog modela, tako da kroz relativno jednostavnu kalkulaciju možete sami izračunati da li se doplata od 6000€ za hibridni pogon isplati ili ne. Kažemo „relativno“ jednostavna kalkulacija, zato što zavisi da li vas i koliko košta finansiranje te razlike i nešto viši troškovi registracije zbog veće radne zapremine, dok sa druge strane imate nešto više troškove eksploatacije u vidu kočionih pločica koje se kod hibridnih modela jako retko menjaju jer većinu kočione sile zapravo preuzima HSD pogon na sebe.

Ukoliko ste češće na otvorenim putevima, razlika se prilično brzo smanjuje, mada i tu imamo „klauzulu“ koja kaže da to zavisi od tempa vožnje. Naše je mišljenje da većina vozača koji se odlučuju za 1,6 atmosferski motor voze vrlo kontrolisano, tako da se nećemo posebno osvrtati na ponašanje vozila prilikom agresivnije vožnje. Nova Corolla šasija i ogibljenje zapravo su toliko kompetentni da je potrebno biti izuzetno agresivan vozač, a posebno ukoliko je za pogon zadužen 1,6 benzinac, da automobil prestane da „sluša“ upravljač, ali čak i kada se tako nešto bude desilo – podupravljanje se vrlo lako kontroliše minimalnom korekcijom pedale gasa.

Ogibljenje je, kako smo već pisali u prethodna dva teksta posvećena Corolla modelima, izuzetno dobro procenjeno tako da je vožnja veoma udobna uprkos tome što Tojota u jačim paketima opreme isporučuje gume vrlo niskog profila. Čak ni kada odaberete najskuplji paket opreme koji sa sobom nosi 225/45 u 18“, vožnja je vrlo udobna i civilizovana do te mere da se prosto morate zapitati zašto drugi proizvođači nisu u stanju da ponude automobil koji se ovako dobro ponaša bez obzira da li vozite po vrlo lošem asfaltu ili je to pak neki krivudavi put gde ovo ogibljenje sa lakoćom obezbeđuje praćenje zadate putanje bez imalo naginjanja, a uz sjajnu udobnost. Udobnost sa 17″ točkovima koji su prisutni u Sol paketu opreme je još bolja, tako da po ovom pitanju Corolla verovatno i prednjači u ovom segmentu. Ono što možemo da kažemo da je jedini negativan utisak po pitanju ogibljenja je da je ono previše nisko, a posebno kada se u obzir uzme i relativno nizak donji deo prednjeg branika što će zakomplikovati svakodnevne aktivnosti u domenu parkiranja i savladavanja ivičnjaka.

Telemetrija

Merenja su dokazala da subjektivni osećaj ni ovog puta nije prevario, te da su ubrzanja i međuubrzanja apsolutno podređena ekonomičnosti te da čak i kada koristite oba pogonska sistema zajedno, HSD zaista nije raspoložen bilo koga da ostavi bez daha.

Kočioni sistem, sa druge strane, je izuzetan i omogućava ekspresno usporenje. Nismo sigurni koliko je zapravo uticalo prisustvo elektro motora na ove brojke, ali je sigurno da 225 široki pneumatici sigurno doprinose jako kratkom zaustavnom putu.