Na nedavnom sajmu automobila u Frankfurtu predstavljena je nova Insignia, a mi upravo u tom momentu dobijamo priliku da testiramo, sada već staru, varijantu ovog modela.
Sticajem okolnosti Insignija nam nije došla na test nakon predstavljanja, ali nam je uvođenje novog pogonskog motora u ponudu omogućilo da u poslednjem trenutku ugrabimo Insigniju pre nego njen naslednik stigne i u domaće prodajne salone.
Istorijat
Iako bi možda čudno izgledalo, Opel je sa prodajom modela Insignia počeo još pre pola decenije. Sam početak prodaje predstavljao je veoma značajan momenat, i generalno veliku prekretnicu za Opel. Još pre "krize i propasti univerzuma" Opel je bio u nepovoljnoj finansijskoj situaciji, jer je prodaja određenih modela bila toliko loša, da se to teško moglo neutralisati dobrom prodajom nekih drugih modela. Primarni uzročnik slabih prodajnih rezultata je bila Vectra C, koja je od svog starta 2002. godine dosta brzo dobila veoma lošu reputaciju na vitalnim tržištima Velike Britanije i Nemačke. Razlog za sticanje takve reputacije je bio slabiji kvalitete određenih komponenti oslanjanja, koji su bili dosta osetljivi i podložni čestim potrebama za zamenu.
Takođe, prva generacija kompleksnijih elektronskih sistema se takođe pokazala problematičnom, prvenstveno zbog mase relativno sitnijih problema koji se učestalo pojavljuju i koje sve zajedno zadaju dosta frustracija i glavobolje vlasniku. Naravno, Opel je veoma brzo postao svestan većine načinjenih propusta, pa je Astra H kao prvi sledeći "udarni" model imao regulisanu većinu "gremlinskih problema", i sto važi i za prestilizovanu Vectru C koja se pojavila 2005. godine. Ova varijanta Vectre C predstavlja značajno bolji automobil, gde su gotovo svi problemi prve generacije regulisani, što je propraćenom i modernizacijom ponude dizel motora.
No, iako je "restyling" Vectra C postala značajno bolja, šteta koju je učinila prva generacije je bilo toliko velika, da se nije mogla popraviti pod imenom Vectra. Ovo je ujedno i primarni razlog zbog kojeg je Opel penzionisao ime Vectra posle samo tri generacije, i uveo potpuno novo ime.
Generalno gledano, model Vectra je bio šire uspešan samo u svoj prvoj generaciji koja se pojavila 1988. godine kao zamenu za Asconu. Istina, samo u kontinentalnoj Evropi je oznaka Vectra tada bila aktuelna iako je Opel u to vreme ulagao dosta velika finansijska sredstva u marketing. Na primer, na većini trka Formuli 1 su se mogle videti velike Opel reklame krajem 80tih i početkom 90tih godina, a čak je udarni 2.0 Turbo 4×4 model bio "vozilo bezbednosti" na nekim trkama tokom 1993. i 1994. godine.
Benzinski motori koji su u to vreme bili u ponudi su smatrani jednim od boljih u klasi, neki su dostigli čak i kultni status kod "tjunera", a neki su do skoro korišćeni u motosportu (na primer u australijskog Formuli 3). Pored motora, kompletan Vectra A paket je bio veoma dobar u odnosu na konkurentske modele u klasi, pa je zbog toga imao dobre tržišne rezultate. Na Engleskom tržištu ovaj automobil se prodavao pod standardnim Vauxhall brandom, ali pod imenom "Cavalier", pa je tek sa Vectra B generacijom čija je prodaja krenula 1995. godine bila poznata kao Vectra na celom području Evrope.
Opel je tek sa Vectra B generacijom krenuo u rešavanje primarnog problema svih automobila ovog proizvođača, a to se odnosi na slabu zaštitu karoserije od korozije. Taku je Vectra B bila znatno bolje zaštićena od prethodnika, uvodeći prvo delimičnu, a kasnije i kompletnu galvanizaciju. Ipak, kako se Opel potrudio da reši "rđave" probleme, ostatak automobila nije bio na dovoljno viskom nivou u poređenju sa konkurentskim modelima, bar ne na nivou na kojem je to bila Vectra A. Motori su bili nešto manje pouzdani, kao prve generacije EcoTec tehnologije, a u stvari su bili elektronski obuzdani već postojeći motori kako bi se ispunile aktuelne Euro norme. Vozna karakteristike takođe nisu dovoljno ispratile moderne zahteve, pa je tako Vectra B već polako počela da nagoveštava slabiju prodaju i popularnost kod vozača, što je definitivno zacementirano prvom generacijom Vectra C modela.
Opelu je bio potreban značajan rez i korak u napred, koji će se u određenoj meri distancirati od loše Vectra reputacije i koji će kupcima jasno ukazati da se radi o potpuno novom automobilu. Ovo je i učinjeno pa je 2008. godine, kada se Insignia pojavila na tržištu ovaj model odmah privukao dosta veliku pažnju automobilske javnosti, uz dobijanje nagrade Evropskog automobila 2009. godine. Insignia je prvi model nastao na GM Epsilon II platformi koja je donela značajna unapređenja u odnosu na, ne tako uspešnu Epsilon I platformu na kojoj je bila bazirana Vectra C. Promene su bile najveće na sistemu oslanjanja, ali su i ostali elementi doživeli značajne promene, sve u cilju jasnog povlačenja crte između prethodnih i novog modela. Finalni detalj u tom distanciranju od prethodnih modela je i promena u dizajnu Opel i Vauxhall logoa.
Tako 2008. godine, Insignia debituje na britanskom internacionalnom sajmu automobila, i to 23. jula, dakle samo par nedelja pred "krah univerzuma". No, i pored maksimalnog lošeg tajminga, Insignia se tokom ovih svih kriznih godina pokazala kao veoma uspešan model, pa je Opel u određenim periodima morao da uvodi i treću smenu u svoju fabriku u Rüsselsheim-u, kako bi mogao da podmiri aktuelnu tražnju.
Nakon pet godina proizvodnje, Insignia je na nedavno održanom sajmu automobila u Frankfurtu predstavljena u restilizovanoj varijanti, tačno na mestu gde je 2003. i 2005. godine bila prikazana kao Opel koncept. Unapređenja koja donosi restilizovana Insignia se odnose na nešto drugačiju spoljašnjost, dizajn enterijera i ponudu novih motora. Na žalost, za test ove nove verzije ćemo morati malo da sačekamo, ali ćemo se ovom prilikom bar detaljno upoznati sa originalnim Insignia modelom.