Otvaranja vrata i sedanje na vozačko mesto ostavljaju isti utisak i to u svakom smislu. Osnovni dizajn je i dalje isti, raspored sa dva ekrana na centralnoj konzoli je i dalje tu, položaj ručice menjača na istom mestu, instrument tabla ista, volan isti, raspored i lokacija tastera, i tako dalje. Razlika koja se može primetiti se odnosi samo na ekran osetljiv na dodir, ali samo u poređenju sa originalnom četvrtom generacijom. Restilizovana CR-V verzija ove generacija je još tada promenjena, pa je to i dalje aktuelno. Softver je malo drugačiji i moderniji, ali je on zahtevao još malo programerskog vremena.
Verzija koju smo testirali opremljena je NAVI sistemom, što znači maksimalna funkcionalnost infotaiment uređaja, ali je ovo jedan od najkonfuznijih sistema koji smo probali. Prolaz kroz menije i dolazak do željenih opcija nije intuitivan kao na nekim drugim sistemima, što zahteva nešto duže privikavanje nego što je to uobičajeno. Na primer, prilikom zadavanje adrese za navigaciju sistem nakon ukucanog grada (podeljenog po opštinama) traži da se prvo unese broj kuće ili zgrade, pa tek nakon toga naziv ulice. Radi, ali je malo čudno.
Od sličnih detalja, takođe malo nezgodnim se pokazao raspored sa tri ekrana. Dakle, pored „glavnog“ ekrana infotaiment sistema, odmah iznad njega je jedan manji standardni kolor ekran. Na njemu se prikazuju informacije vezane za aktuelnu potrošnju goriva, pređenu kilometražu, trenutni izbor muzike i slične informacije. Izbor muzike se takođe može videti na „glavnom“ ekranu, dok se (neki) podaci putnog računara vide na malom ekranu unutar instrument table.
Kada hoćete da promenite podatak na jednom od ova dva manja ekrana, u nekim situacijama se dobija rezultat na „srednjem“ a nekad „najmanjem“ ekranu. U periodu dok se vozač ne navikne, kada se na volanu pritisne taster za promenu informacije putnog računara dolazi do „jurenja po ekranima“ gde je željena informacija sada prikazana. Definitivno se ovde moglo još malo poraditi, ali Honda očigledno nije htela da svoje standardne stvari menja, jer je isti raspored bio i na prethodnim generacijam modela CR-V. Isto bi se mogli reći za natpise na nekim tasterima, pa se taster za aktiviranja tempomata i dalje zove „main“. Za nove Honda vozače, to može značiti pozivanje „glavnog menija“ ili tako nešto slično. Dakle, period navikavanja je neophodan ili ste prosto naviknuti na Honda vozila, što je u najvećem broju slučajeva i tačno.
Kada je prošao period upoznavanja sa komandama, primećujemo vrlo dobru ergonomiju. Sve tasteri i komande stoje na dobro odmerenim mestima i lako su dostupni. Upravo ovde se krije jedan od najjačih CR-V aduta. Ovo se odnosi na kvalitet enterijera, prostor i praktičnost koju ovaj automobil poseduje. Istina, model na testu je bio u slabijem paketu opreme (Elegance, jedan nivo preko osnovnog) koji podrazumeva tekstil sedišta i umetke od iste tkanine u tapacirima vrata, što na prvi pogled ne ostavlja dobar utisak. Ipak, kada se malo bolje zagleda, može se videti da su elementi enterijera od kvalitetnije plastike, sa finom završnom obradom čak i na manje vidnim mestima. Pored toga, kvalitet upotrebljenih materijala je isti i na zadnjoj klupi. Ovo nije baš uvek slučaj u ovoj klasi automobila, gde neki proizvođači imaju tendenciju da, na primer, zadnje tapacire vrata naprave od drugačijeg (jeftinijeg) materijala.
Kada smo na zadnjoj klupi, možemo preneti da tu ima mesta na pretek. Sa širinom od 1854 milimetra, CR-V je jedan od prostranijih modela u klasi po ovom pitanju. Na zadnjoj klupi bez problema ima prostora za tri odrasle osobe, a pod je ravan (čak i kod 4×4 verzija) što obezbeđuje veću komociju za „srednjeg“ putnika pozadi nego što je uobičajeno. Sa velikim vratima koja se otvaraju skoro pod uglom od 90 stepeni omogućen je lak pristup zadnjoj klupi, što je uvek značajno kada treba montirati dečija sedišta i decu „zapakovati“ u ista.
Velika praktičnost koju nudi CR-V ogleda se i po masivnom gepeku. Zapremina je skoro 600 litara, što uz „kockaste“ dimenzije omogućava visoku efikasnost raspoloživog prtljažnog prostora. Ako se još zadnja sedišta obore, prostor se bukvalno duplira pa CR-V možda da obavlja razne „teretne“ zadatke ili jednostavno da proguta veliki broj kofera veće porodice koje ide negde u „odmor avanturu“. Obaranje zadnjih sedišta se vrši automatski, prostim povlačenjem poluga sa svake strane, čime se lako može kontrolisati i koja strana (60/40 odnos) sedišta će biti spuštena. Kada je potrebno nešto veliko utovariti, polica se lako sklapa, a za nju je tada rezervisano posebno mesto na samoj ivici gepeka. Ovu su veoma korisni detalji koji svoju vrednost pokazuju tek nakon nešto duže eksploatacije automobila.
[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“123″ exclusions=“4553,4563,4570,4573,4574,4575,4576,4577,4578,4579,4580,4581,4582,4583,4584,4585,4586,4587,4588,4589,4593,4595,4596,4597,4598,4599,4601,4602,4603,4604,4605,4606,4607,4608,4609″ display_type=“photocrati-nextgen_pro_mosaic“ row_height=“180″ margins=“5″ last_row=“justify“ lazy_load_enable=“1″ lazy_load_initial=“35″ lazy_load_batch=“15″ ngg_proofing_display=“0″ captions_enabled=“0″ captions_display_sharing=“1″ captions_display_title=“1″ captions_display_description=“1″ captions_animation=“slideup“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]