NK TEST: Dacia Sandero Stepway Freedom dCi 90

Nekako ne možemo da se otmemo utisku koji imamo kod gotovo svih automobila prilikom preuzimanja, a to je određeni stav koji imamo po sedanju u automobil. Tako je bio slučaj i sa Sanderom, i onda, tokom testa, kako lagano gradimo kilometražu, zaista volimo da promenimo mišljenje jer onda shvatimo koliko su testiranja zasita bitna.

To smo već opisali na primeru udobnosti sedišta, a slična stvar nam se desila i kada je osećaj u vožnji u pitanju. Kada smo „snimili“ automobil u najavi smo pomislili da će, što zbog klirensa, što zbog tipa vešanja i same izrade, biti osetljiviji na nagle promene pravca i da će nam generalno stvarati nelagodu u vožnji. Možemo sa velikom sigurnošću da kažemo da ovo nije slučaj. Automobil vrlo lepo leži na putu i ne prenosi ljuljanje koje može doći od kolotraga ili drugog neravnog puta. Manevrisanje ne predstalja neki problem i generalno vozač vrlo brzo stekne poverenje u ovu Dačiju, a jedina stvar koja nam je malo zasmetala je osetljivost na bočni vetar.

Neravnine na putu vešanje solidno amortizuje, a jedino su poprečne prepreke (ležeći policajce) malo problematični. Naime, prisutan je osećaj da automobil blago odskoči, pa se usled toga javi blaga nelagoda, ali bez prevelikog uticaja na udobnost, tako da je preporučljivo da se nešto nežnije prelazi preko ovakvih prepreka.

U test primerku je bio dCi 90 agregat koji nam je dosta poznat iz Renoovih modela. Ovaj model je praktično jedan od dva dostupna za Stepway model. Drugi motor koji je dostupan je 0,9-litarski Tce benzinac sa isto toliko snage (90ks) koji smo imali prilike da probamo sa EasyR menjačem i klasičnom Sanderu. Generalno treba dobro razmisliti kada dođe do izbora motora jer je osetna razlika u ceni, ali i u ekpsploataciji, posebno gledano kroz registraciju.

Sa druge strane argument za kupovinu dizela može biti  potrošnja koja je deklarisana na 3,8l u poređenju sa deklarisanih 5,1l kod Tce agregata. Međutim realna eksploatacija je pokazala da je dCi trošio 5,9 l na 100 pređenih kilometara, dok je Tce tokom NK testa trošio okruglo 6l sa EasyR menjačem, tako da je i ovaj argument upitan! Naravno, dizel nudi veći obrtni moment i niži broj obrtaja pri kome on dolazi do izražaja, tako da sve to treba uzeti u obzir prilikom odabira agregata za Stepway.

Možda najveći utisak je lakoća vožnje gledano sa aspekta ubrzanja i baratanja menjačem. Petostepeni menjač se dosta dobro pokazao i ne ostavlja utisak „rasklimanog“ sklopa, takav osećaj je očigledno prošlost za Dačiju. Tu lakoću vožnje je malo remetio dosta težak servo upravljač koji je pružao neočekivano veliki otpor, a ovo je posebno izraženo u gradskim uslovima vožnje gde treba često manevrisati i menjati pravac. Verovatno su u Dačiji hteli da otežaju servo kako bi Stepway bio upravljiviji na otvrenom putu i potencijalnom silasku sa asfalta, a sve na uštrb lakoće gradske vožnje.

Imajući u vidu avantursitički duh koji dolazi uz Stepway negde se podrazumeva da će vlasnici ovog automobila povremeno silaziti sa asfalta. Ovde ne govorimo o naprednim offroad mogućnostima, već o silasku sa asfaltiranih površina na ruralne puteve, a sve to bez bojazni da ćemo ostaviti deo karoserije negde iza nas. Upravo to se dobija sa Stepway modelom, a povećani klirens i klasično vešanje (McPherson napred i torzija pozadi) nam omogućavaju da bez problema prelazimo preko neravnina na neasfaltiranim površinama. U ovome smo se i okušali i vrlo smo se prijatno iznenadili tako da ukoliko postoji potreba za ovakvim avanturama Stepway može biti veoma dobar izbor.