Popularnost automobila sa hibridnim pogonom je sve veća, a KIA sa svojim novim Niro modelom želi da odgovori tim zahtevima.

Za napada na „hibrid“ tržište KIA je spremila potpuno novi model. Niro je baziran na potpuno novoj i izolovanoj platformi od svih drugih KIA modela. To znači da Niro šasija nema nikakvih deljenih elemenata, delova i slično, te je sve napravljeno sa fokusom na hibridni učinak. Naravno, Niro je morao biti projektovan tako da pripada „crossover“ kategoriji jer je to za prodaju važnije od svih drugih stvari. Situacija je takva da kupce interesuje nešto samo ako je „crossover“ ili SUV u nazivu. Malo ili malo više kontradiktorno sa kompletnom idejom male potrošnje, emisija i sličnih stvari.

Interesantno, deluje da je KIA malo spustila dizajn na listi prioriteta koji je uvek bio na vrhu lestvice. Tako Niro ne izgleda baš tako dobro, jer je ceo dizajnerski stil „tigrovog nosa“ nekako ne leži ovom modelu. Ipak, ako prednji deo može da prođe, zadnji je baš nekako čudan i ne izgleda baš atraktivno. Sa bočnom siluetom koja je posve standardna, Niro nema neke elemente kojima bi privukao pažnju posmatrača i eventualnih vozača. Međutim, kada se vidi da Niro ima koeficijent otpora vazduha od samo 0,29 Cd, postaje jasno u kom pravcu je morao ići Niro dizajn.

Kao menjač, kod hibrida je CVT automatik postao standardno rešenje, ali se KIA odlučila za drugu varijantu. Tako je ovde upotrebljen novi 6DCT menjač, dakle „klasičan“ automatik sa duplim kvačilom. Ovaj menjač izbegava neprijatni CVT zvuk, što postavlja Niro u dobru poziciju kod potencijalnih kupaca.

U vožnji, Niro hibrid sistem ne nudi nikakve specijalne opcije. Na raspolaganju je „D“ i „S“ režim, dakle normalni i sport. Nema izbora koji će se pogon koristiti, to sve Niro radi sam. Baterije su kapaciteta 1,5 kWh, a softver konstantno vrši ulogu „balansera“ između pogona. U normalnom modu se Niro prebacuju u električni mod u prvo povoljnom momentu, dok u „sportu“ koristi elektro motor kao bi poboljšao performanse. Softver nikada neće dozvoliti da se baterije skroz isprazne, produžavajući tako životni vek istih. Ono što je bitno, krajnji rezultat je posve impresivan. Dakle, trudeći se da u gradu vozimo ekonomično, ostvarili smo potrošnju od samo 3,7 litara. Za automobil ovih dimenzija (dužina 4355mm) i masom od 1500 kg, ovo je stvarno frapantan rezultat. Sa druge strane, ubrzanje nikako nije loše. KIA nema zvaničan podatak za ubrzanje, ali smo mi izmerili 10,6 sekundi. Baš fino i dosta više od onoga što smo očekivali.

Ono što mora da se očekuje je da cena bilo kog hibrid modela bude nešto veća u odnosu na „standardno“ progonjene modele. Kako Niro ne postoji u bilo kojoj drugoj verziji, cenu nije moguće direktno uporediti. Uglavnom, Niro koji smo vozili je u EX Urban paketu opreme, što daje finalnu cenu od 27990 evra.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here