Cene goriva u Srbiji nerealno su visoke. Najmanje tri su razloga, kako tvrde upućeni, za takvu situaciju: prvo (i osnovno), državna zahvatanja u ceni goriva su više od šezdeset odsto; drugo, rafinerijska prerada nafte je skuplja nego u rafinerijama u regionu; i treće, država je ove godine umesto iz svog džepa dala prometnicima goriva dinar iz džepa građana.
Prema uredbi o cenama derivata, potrebno je da protekne 30 dana kako bi se stekli uslovi za korekciju cene goriva, ako sirova nafta na svetskom tržištu poskupi (ili pojeftini) za najmanje 2,5 odsto. U Srbiji će, tako, Vlada tek oko 10. februara razmišljati o eventualnoj promeni cena. Ni tada, međutim, Ministarstvo finansija neće predložiti smanjenje akciza kojima puni budžet, a koje su veće od cene derivata nafte.
Smanjenjem akciza (pojeftinjenjem goriva) smanjili bi se mnogi drugi životni troškovi.
– Ako bismo imali cenu goriva od, recimo, 62 dinara, učešće derivata svega 22-23 dinara, sve ostalo uzima država. Od tih dvadesetak dinara ne možemo da skinemo još pet da bi gorivo pojeftinilo, ali od akcize može da se skine i da Vlada opet bude zadovoljna – kaže za „Blic“ Nebojša Atanacković, iz AD „Nafta“.
U Ministarstvu finansija, pak, tvrde da visina akciza nema mnogo veze sa cenom goriva jer je poslednje usklađivanje bilo u septembru (četvrti put u godini povećana, prim. aut.), a da će naredno biti tek u junu.
Jedan od razloga prošlogodišnje inflacije kod nas, u iznosu od tri odsto, tvrde ekonomisti, bio je, upravo, porast cene nafte na svetskom tržištu, ali i nerealno povećanje akciza u ceni goriva.
– Stav Vlade je da je to luksuzna roba koju bi trebalo oporezovati i na koju bi trebalo staviti velike akcize. One su i uvedene da bi se popunio budžet – kaže Vladana Hamović iz Instituta za tržišna istraživanja i dodaje da se u formiranju akciza nije vodilo računa da li se to uklapa sa platama i da li je realno, što, prema njenim rečima, pokazuje da u tom domenu nema konsekventne politike koja bi pratila dešavanja na našem i na svetskom tržištu.
To, međutim, nije jedini razlog ovako nerealno visoke cene goriva.
Rafinerijska prerada nafte košta izmedu 30 i 50 dolara po toni, u zavisnosti od cene nafte na svetskom tržištu. Kada je cena nafte na svetskoj pijaci visoka, rafinerijska prerada bi trebalo da bude jeftinija i obratno. I u jednom i u drugom slučaju je, međutim, bar duplo veća nego u regionu.
– Evo, recimo u Mađarskoj ili Bugarskoj je cena prerarade oko 20 dolara po toni. Oni na taj način dobijaju i nešto jeftiniji derivat – tvrdi Atanacković.
Kao treći razlog visoke cene je, ono što su i u Ministarstvu energetike i u Ministarstvu finansija već više puta pokušali da opovrgnu – nepoštovanje uredbe o cenama.
Poslednji put, 5. januara, kada je gorivo trebalo da pojeftini za više od dva dinara na osnovu pada cena sirove nafte tipa „ural“, to se nije desilo. Pojeftinili su za dinar u proseku. Ministarstva energetike, trgovine i finansija – pred Novu godinu su prometnicima naftnih derivata obećali povećanje maloprodajne marže za jedan dinar, na osnovu predviđenog pojeftinjenja zbog uvođenja poreza na dodatnu vrednost. Kako je gorivo, ipak, PDV-om moralo da pojeftini, oni su dinar prometnicima dali ne snizivši derivate onoliko koliko je uredbom (koju, doduše, ni prošle godine nisu poštovali) bilo predviđeno.
Ovih dana cena sirova nafte ponovo raste, to upućuje na zaključak da će cene goriva kod nas ostati visoke.
Cene BMB 95 u okruženju, izražene u Evrima:
Bosna i Hercegovina – 0.69
Makednija – 0.69
Bugarska – 0.69
Rumunija – 0.76
Srbija – 0.78
Slovenija – 0.84
Crna Gora – 0.88
Hrvatska – 0.90
Madjarska – 1.00
izvor: Blic