Proaktivna poslovna politika 1990-tih

Ranih 90-tih godina je počeo period ponovnog uzdizanja Merecedes Benz-a pomoću njegove nove politike adaptiranja radikalno promenjenom tržištu na kojem je nastupao. Zahtevi kupaca su postali veoma raznoliki i to drastično više nego u prošlosti, pa je Upravni Odbor hrabrom odlukom pretvorio MB u jednu veoma dinamičnu marku koja je nudila vozila u svim kategorijama. Iako su bezbrojne odluke takvog tipa postojale u prošlosti MB, odluka da se MB pretvori u firmu koja svoju politiku zasniva na željama kupaca i to je kritična tačka u dotadašnjem poslovanju koja je imala dalekosežne posledice.
Sva koncept vozila koja su usledila se mogu smatrati rezultatom takve poslovne politike i uz nekoliko izuzetaka, skoro sva koncept vozila su prešla u komercijalne proizvode što je dalja potvrda ispravne odluke u pravo vreme. Primeri su svakako A klasa, SLK i M klasa – proizvodi koji su imali značajan uticaj na tržište i pružili kupcima baš ono što su želeli.
Jedna od bitnih karakteristika MB koncept vozila je činjenica da su oni iako koncept vozila veoma bliski realnim potrebama tržišta.. Govor na predstavljanju Vision GST modela 2002. godine koji je održao profesor Jürgen Hubbert, bivši član Upravnog Odbora DailmerChrysler-a koji je bio zadužen za predstavljanje marke Mercedes Benz je glasio: “Koncept vozila su uvek bila više od običnih ‘sajamskih automobila’ za Mercedes Benz. Mi ih razvijamo kako bi testirali nove koncepte i tehnologije, kako bi stupili u dijalog sa kupcima i kako bi odmerili reakcije tržišta na ideje koje to koncept vozilo predstavlja. Kako što možete da primetite u bliskoj prošlosti prelazak iz vizije u stvarnost, odnosno komercijalni proizvod, je veoma brz.“

Koncept vozila Mercedes Benz-a

EXT-92: Komercijalno vozilo sutrašnjice

Tehnički podaci
• Aerodinamični, jednovolumenski dizajn
• Radar za detekciju prepreka i merenje razdaljine – DISTRONIC, koji je predstavljen u Mercedes-Benz S klasi (W 220)
• Sedište vozača je centralno
• Nov koncept instrumentacije i kontrola
• Retrovizori su zamenjani video kamerama i monitorima
• Farovi na bazi gasa – predstavljeni u Mercedes-Benz S klasi (W 140)
• LED stop svetla predstavljena 2003. u Mercedes-Benz SLR McLaren (C 199)
• LED migavci predstavljeni 2003. u Mercedes-Benz SLR McLaren (C 199)
• Ključevi zamenjeni karticom – predstavljeno u 1999. u Mercedes-Benz S klasi (W 220)
• Elektrozatamnjenje stakala – predstavljeno 2002. u Maybach (W 240)

Cilj svakog Mercedesa je da promoviše individualnost u vidu mogućnosti kretanja i pod time se ne misli samo na automobile već i na komercijalna vozila (teretna). Ponekad, kao što je slučaj sa EXT-92 modelom koji je predstavljen na Frankfurtskom sajmu (IAA) 1992. Mercedes ide dalje od pukog drumskog transporta. EXT-92 je dizajniran kao deo Mercedesove vizije budućnosti transportnih vozila. Ideja je bila da se integrišu različiti načini transporta – autotranstpora, železničkog i vazdušnog tako što bi se prednosti svakog od tih vidova transporta našle na jednom mestu – u EXT-92. Time bi se izašlo u susret povećanim zahtevima za transportom robe uz istovremeno smanjenje opasnosti na putevima. Naravno, Mercedes Benz je kao priznati proizvođač komercijalnih vozila prišao problemu integrisanog transporta na očigledno potpuno nov način.

EXT-92 (Euro Experimental Truck – Evropski Eksperimentalni Kamion) koncept je dizajniran imajući prvenstveno u vidu Evropske dugoprugaške rute. Dizajn je veoma atraktivan i imao je uvidu prvenstveno sigurnost i aerodinamiku. Koeficijent otpora je bio daleko manji nego kod konvencionalnih kamiona, tačnije Cd u vrednosti 0,35 je bio veoma blizak velikom broju automobila. Kada ovaj kamion ide pravo specijalni sistem je privlačio prikolicu bliže kabini smanjujući taj razmak na samo 10cm kako bi minimizovao turbulencije, a iz istog razloga je automatski podizao spojlere (deflektore) na zadnjem kraju prilkolice čime je postignut fantastična aerodinamčka efikasnost i samim tim umanjena potrošnja i količina štetnih emisija.

Stilski ovo vozilo je reinterpretacija Mercedes Benz dizajnerske politike. Jednovolumenska karoserija sa točkovima unutar karoserije ima svoje prednosti i za ostale učesnike u saobraćaju obzirom da tako zaklonjeni točkovi ne mogu praviti smetnju ostalim učesnicima kada je put mokar. Iza Mercedesove zvezde na sredini kabine se krije još jedan sigurnosni uređaj – radarski sistem za detekciju prepreka koji u kombinacijia sa uređajem za merenje daljine može da upozori vozača na prepreke na koje nailazi što može biti jako korisno u uslovima smanjene vidljivosti.

Da bi se otvorila dvodelna vrata, vozač koristi karticu koja zamenjuje standardni ključ. Tri stepenika omugućavaju ulazak u kabinu. Sedište je, takođe, lako dostupno i pozicionirano je na platformi na sredini kabine, a automatski se naginje na vratima u trenutku ulaska vozača u kabinu. Istovremeno se komandna tabla i volan pomeraju na gore kako bi se vozač lako smestio na sedište. Kada se vozač smesti njegova setovanja koja su zapamćena na kartici se postavljaju (podešavanje ventilacije, radio uređaja).

Ključna karakteristika EXT-92 je ergonomski dizajn
Volan se može podesiti prema želji vozača kao i kompletna komandna tabla. Centralno smešteno sedište sa izdignutom pozicijom omogućava veću sigurnost vozača u slučaju nezgode. Svi uređaji i kontrole su postavljeni prema frekeventnosti njihove upotrebe. Centralna konzola se sa obe strane strane završava 10” monitorima koji prikazuju šta se događa 360 stepeni oko vozila pored klasične upotrebe kao retrovizora što je moguće uz upotrebu šest video kamera koje su instalirane na svim tačkama kamiona kako bi se onemogućilo postojanje “mrtvih tačaka”.

U telu volana se nalazi poseban amortizer koji pored ublažavanja udarca u slučaju nezoge u sebi sadrži i vazdušni jastuk. Volan kao takav je opremljen multifunkcionalnim dugmićima i sa mogućnošću biranja stanica i podešavanja jačine zvuka pored osnovnih funkcija kao što su aktiviranje sirene i brisača. Multifunkcionalni dugmići omogućavaju vozaču da prikazuje razne podatke na centralnom displeju i da kontroliše velik broj funkcija u zavisnosti od operacije kojom se trenutno bavi. Parkirna (ručna) kočnica i menjač su smešteni zajedno u jednu polugu koja se nalazi na kućištu sedišta. U tom trenutku, vrhunski sistem za komunikaciju koji sadrži faks, telefon i CB radio je omogućavao vozaču da u svakom trenutku bude u kontaktu sa svojom kompanijom, drugim vozačima ili mušterijama.

Kako dugoprugaški kamioni istovremeno služe i kao prostor za život, kabina EXT-92 je tako dizajnirana da život u kabini učini maksimalno komfornim i olakša duga putovanja. Po specifikaciji je postojala mikrotalasna pećnica, frižider i zamrzivač, police i fioke za smeštaj ličnih stvari, kafemat, lavabo i dva stola na sklapanje. Veliki izbor polica, fioka i pregrada je bio prisutan kako bi se što lakše odložile lične stvari, a u slučaju potrebe 80cm široki krevet je mogao da se pretvori u trosed, dok se suvozačevo sedište moglo prebaciti u takav položaj da takođe predstavlja fotelje koja je imala mogćnost produžavanja u položaj koji omogućava odmor nogu uz mogućnost velikog broja podešavanja samog načina sedenja. Prozori kabine imaju mogućnost elektro kontrolisanog zatamnjivanja i to bilo automatski bilo ručno.

Posebna tehnologija izrade farova na EXT-92 je razvijena posebno za ovo koncept vozilo. Stop svetla su napravljena od velikog broja LED dioda koje su formirale svetlo koje se pružalo duž zadnjeg dela kamiona. LED tehnologija je predstavljala osnovu za veoma kvalitetan sistem na zadnjem delu kamiona, a vozač je pomoću njega mogao i da upozori ili informiše saobraćaj koji se kretao iz njega o stanju koje se nalazi ispred njih. Prednja svetla su sadržala srednja, dugačka svetla, svetla za manevrisanje kao i svetla za maglu. Srednje svetlo je koristilo gasnu tehnologiju (danas poznatu kao xenon), dok su svetla za manevrisanje koja su osvetljavala kritične tačke ispred i iza vozila. Poput zadnjih svetala, prednji pokazivači pravca su takođe koristili LED tehnologiju.

Mercedes Benz EXT-92 je napravio pravu pometnju daleke 1992. godine i iako moderni kamioni nisu dostigli nivo tadađnjeg koncept kamiona, mnogi od sistema koji su tada premijerno predstaveljni se koriste na modernim automobilima i kamionima.

Promena imidža robne marke: kupe koncept

Tehnički podaci
• Novi prednji dizajn sa četiri fara – predstavljen 1995. u E klasi (W 210)
• Novi zadnji dizajn – predstavljen 2000. u C klasi (CL 203)
• Zatamnjeni stakleni krov – predstavljen 2002. u E klasi (W 211)
• Svetlo za osvetljenje pri ulasku u vozilo
• Prednja sedišta sa asimetričnim naslonima za glavu

1993. godine na salonu automobila u Ženevi Mercedes Benz je predstavio kupe koncept koji je označio novo težište Mercedes Benza. Dizajn ovog koncept vozila je bio samo nagoveštaj novog Mercedes Benz stila kojeg će imati kasniji modeli.

Kupe koncept je predstavio novi dizajn sa “četiri fara” koji će kasnije postati zaštitni znak ove marke. Dva para farova pri čemu su unutrašnji manji sa strane nove rešetke hladnjaka uz mišićave branike su odamah doneli velike debate publike. Da li je ovo mogao da bude imidž budućih Mercedesa?
Dizajneri su svakako mislili da može, a sa prezentacijom ovog koncepta data je mogućnost javnosti da učestvuje u modifikaciji pre nego se Mercedes odlučio na konačni izgleda. Pristalica prethodnog dizajna sa uglastim farovima je bilo, međutim većina je prihvatila novi dizajn – što je bio jasan znak da Mercedes odobri ovaj dizajn. Prvi model sa ovakvim dizajnom je jedan od najbitnijih za Mercedes u bližoj istoriji – E klasa koja se pojavila 1995.

Koncept automobil predstavljen u Ženevi je trebao da proveri kakvo je mišljenje javnosti o kupeu sa četiri mesta za sedenje? Odgovor na ovo pitanje je bio potpuno jasan, javnost je odgovorila velikim brojem zahteva da kupe automobil koji je bio kupe, a ima mesta za četiri odrasle osobe. Na to su morali da sačekaju do 1997. kada se ovaj koncept automobil pojavio u obliku Mercedesa CLK Coupe (C 208). Automobil je veoma ličio na koncept automobil iz Ženeve pokazujući kako je koncept auto praktično bio jako blizu modelu spremnom za proizvodnju. 1998. godine je lansirana i kabriolet verzija istog automobila pa je to postala praktično mala klasa unutar C klase.

Elegancija eksterijera je nastavljena elegantnim interijerom kojeg su ispunjavala četiri posebna mesta za sedenje. Akcent je stavljen na tečnu formu pa je tako centralna konzola bila u komadu zajedno sa srednjim grebenom. Koža visokog kvaliteta, kvalitetni materijal za elemente interijera i drveni paneli su formirali veoma rafiniran i elegantan interijer. Istovremeno ergonomika je zadržana na visokom nivou na koji je Mercedes Benz već navikao kupce, što se moglo videti na novim asimetričnim naslonima za glavu na prednjim sedištima pod nazivom “Ergo Wings” (Ergo Krila) koja su bila veoma udobna, a nasloni su ramenima i bokovima pružali odličan bočni oslonac.

Koncept vozilo nije bilo samo izložbeni primerak već je u pitanju bio potpuno upotrebljiv automobil. Ispod haube se nalazi V8 motor zapremine 5,0l sa 320KS i obrtnim momentom od 470Nm na 3900 obrtaja što je odgovaralo kasnije predstavljenom modelu CLK 500. Auto je istovremeno bio i prilično praktičan sa svojim 485l prtljažnikom.

Redefinisanje kompakt klase: Vison A 93 i “Studija A”

Bitni tehnički detalji
• Sendvič pod – predstavljen 1998. u A klasi (W 168)
• ARTHUR (automatski radio komunikacioni sistem za detekciju problema u saobraćaju na autoputevima i gradovima) – predstavljen 1998 u S klasi (W 220) pod nazivom TELEAID
• Navigacioni sistem – predstavljen 1995. u S klasi (W 140)
• Trocilindrični motori – predstavljeni 1998. u Smart modelu
• Aluminijumska karoserija

“Ponovno izmišljanje automobila” je bio moto prihvaćen od strane Mercedes Benza kada je predstavio Vision A93 koncept automobil na Frankfurtskom sajmu automobila 1993. Kompaktno vozilo sa pogonom na prednjoj osovini kakvo je bilo Vision A 93 što je bila potpuna novost za Mercedes Benz i firma to nije krila. Reakcija je bila istovremena – da li ovaj auto treba da bude Mercedes? Na kraju salona, oko 80% posetilaca se izjasnilo pozitivno pa je isto koncept automobil sa manjim izmenama izložen godinu dana kasnije pod nazivom “Studija A” i od strane Američkog časopisa “Motor Week” proglašen za “Koncept automobil godine”. Upravni odbor je u tom trenutku već doneo odluku da se krene u serijsku proizvodnju. A klasa je zvanično predstavljena 1998. i pored inicijalnih problema postala je pravi uspeh kompanije. 2004. je predstavljena nove generacija A klase – W169.

Prateći ono što je zacrtalo NAFA koncept vozilo koje je predstavljeno daleke 1982. i razvojno vozilo F100 1991. Vision A 93 je predstavio brojne ideje koje su bile potpuno nove u automobilskoj industriji što uopšte nije za čuđenje znajući koliko su ambiciozni ciljevi postavili inženjera sami sebi kada su pravili specifikacije ovog koncepta. Specifikacije su podrazumevale atraktivan interijer, dimenzije subkompat klase automobila, veoma praktičan dizajn, visok standard sigurnosti, nisko zagađenje i efikasne motore.

Svi ovi ciljevi su ispunjeni sa A klasom koja je imala značajan uticaj na sve buduće automobile te klase, tj. obistinilo se ono što je predsednik Mercedes Benz odeljenja putničkih automobila Jürgen Hubbert rekao: “ Vision A 93 će redefinisati koncept kompaktnih automobila i dokazati da je moguće imati tradicionalne Mercedesove kvalitete kao što su sigurnost, komfor, pouzdanost u daleko manjem formatu nego što je do sada bilo uobičajeno kako bi se obezbedila lakša urbana vožnja.”
Jedinstveni izazovi kao što su želja da se Vision A93 učini malim, a istovremeno prostranim su tražili jedinstvena rešenja i upravo to su Mercedesovi inženjeri i primenili kada su izmislili “sendvič” pod. U Vision A 93 modelu su motor i menjač forimrali jedinstvenu celinu koja se dobrim delom nalazi ispod, a ne ispred putnika što je omogućilo da se maksimalno iskoristi unutrašnji prostor. Razmak između putnika sa prednje i zadnje klupe iznosi 82,5 cm što se do sada očekivalo od automobila iz više srednje klase dok je ovo vozilo dugačko samo 3,35m, a model A klase u serijskoj proizvodnji je 3,6m dugačak. Još jedna prednost “sendvič” poda je visoka pozicija za sedenje koja omogućava bolji pregled situacije u saobraćaju.

Ovaj princip postavljanja motora je omogučio modelu Vision A 93 da dostigne Mercedesov standard sigurnosti. Pri čeonom sudaru, motor je bivao gurnut dalje u pod automobila i time nije imao mogućnost da povredi nekoga od putnika. U drugim aspektima sigurnosti koncept je takođe bio na nivou Mercedesove sigurnosti kao što su vazdušni jastuci za vozača i suvozača, zatezači pojaseva, veliki štitnici od udara u prozorima i fabrički postavljeno sedište za decu na zadnjoj klupi.

Što se dizajna tiče, postojao je poseban izazov koji je proizilazio iz čudnih dimenzija vozila koje je bilo kratko i visoko, a pored toga je bilo bitno da taj mali auto ne bi trebalo da izgleda malo. Dizajneri su ipak uspeli da pronađu pravu meru pa su osmislili “integralni” izgled nalik kombijima sa šoferšajbnom koja je postavljena pod velikim uglom, visokim krovom i ravnim podom.
Jedna od veoma bitnih osobina Vision A 93 je to što je bio veoma ekološki kada se govori o motornoj grupi. Predstavljene su tri verzije: dva motora zapremine 1,2l – jedan benzinski sa 75KS i jedan dizel sa 60KS i oba su bila uparena sa automatskim CVT menjačima koji su dodatno povećavali iskorišćenje motora i smanjivali potrošnju goriva. Treći motor koji je predstavljen je bio električni motor snage 54KS čije su baterije omogućavale autonomiju od 150km u gradskoj vožnji.

Vision A 93 je takođe koristio aluminijum od čega je bila napravljen kostur karoserije čime je ušteđeno oko 70kg u odnosu na adekvatni čelični kostur, a kompletan Vision A 93 sa benzinskim motorom je bio 715kg težak, dok je sa dizel motorom ta težina bila 735kg. Električna verzija je imala oko 1000kg zbog velike težine baterija koje je morao da nosi.

Mali, ali ne i sićušan: MCC (Mikro Kompakt Vozilo)

Bitni tehnički detalji
• Novi koncept interijera sa dužinom vozila od samo 2,5m
• Motor i menjač u podu – predstavljen 1998. u Smart ForTwo

Centralna ideja Merecedes Benza je bila individualna mobilnost. Gottlieb Dailmer-u je to bila polazna ideja, a gledajući na drumski transport današnjice jasno je da je Daimler-ova ideja sprovedena u delo.Ono što je loša strana ideje je da mnogi gradovi danas imaju velike probleme sa veoma velikim brojem vozila što je tokom ranih 80-tih godina i navelo da napravi NAFA koncept koji je bio namenjen gradskom trnasportu i kratkim putovanjima. NAFA koncept je bio dugačak 2,5m i 1,5 širok i visok što je u tom trenutku bilo protivno svim tadašnjim Mercedesovim pravilima dizajna. NAFA je čak imala upravljanje na sva četiri točka što je omogućavalo još lakše parkiranje ovog malog vozila. Vrata su bila klizna što je dozovljavalo lak pristup unutrašnjosti. Pogon je bio na sva četiri točka, automatski menjač, klima uređaj, servo na volanu i zatezači pojaseva su bili takođe ugrađeni u NAFA koncept.

Iako je NAFA bila brzo zaboravljena od strane javnosti, Mercedes očigledno nije i ostao je jako zainteresovan za tu ideju i nastavio da je razrađuje. 1994. godine je predstavljen MCC – Mikro Koncept Vozilo. MCC je, jasno, imao svoje osnovne ideje preuzete iz NAFA koncepta. Veoma ekonomični motori, pogon na zadnjoj osovini sa automatskim menjačem, a vozilo je bilo opremljeno klima uređajem, servom na volanu i zatezačima pojaseva. Dizajneri su ovog puta koristili standardno upravljanje i vrata kako bi cenu automobila učinili nižom.

Dvosed je idealan kada se vozi kroz grad zato što po statistici automobili u gradskoj vožnji voze samo 1,2 putnika. Dužina od 2,5m možda zvuči malo, ali u MCCu dva putnika mogu sasvim normalno da sede kao da su u većem automobilu, a postoji i mesto za prtljag. Do danas je MCC neprevaziđen po sigurnosti koju pruža svojim putnicima u svojoj klasi, pa čak i u klasi iznad. Ovo je postignuto pozicioniranjem motora i menjača u pod vozila po istom principu kao u A klasi.

MCC je veoma agilan i zabavan u vožnji, dizajnom se svakako isticao u masi. Mereces Benz je potpuno novim dizajnom eksterijera i veoma inovativnim interijerom napravio veoma provokativan proizvod. Predstavljene su dve verzije MCC na promociju u Štutgartu. “Eco Sprinter” model je imao električni motor sa 50KS koji je prednjačio u korišćenju materijala koji se mogu reciklirati, a u krovu su smeštene solarne ćelije je su obezbeđivale energiju za interijer vozila kada je bilo ugašeno.
Model “Eco Speedster” je imao uklonjivi krov koji je uz nekoliko lakih koraka mogao biti uklonjen čime se dobijao kabriolet. I kada je krov bio uklonjen, sigurnost je bila na nivou uz pomoć rol bara. Motor je bio trocilindrični benzinski.
Uspeh MCC vizije gradskog automobila, Mercedes Benz je vrlo brzo odlučio da napravi komercijalni proizvod i to je učinjeno već 1998. pod inicijalnim nazivom Smart Coupe da bi taj naziv kasnije bio promenjen u Smart ForTwo i od 1998. je proizvodnja došla do 600000 komada, a sa novim modelima roadstera, kupea i Smar ForFour modela očigledno budućnost tek predstoji.

Nove ideje za roadstere: SLK I i SLK II koncepti

Bitni tehnički detalji
• Vario krov – predstavljen 1996. u SLK (R 170)
• Kontorlna tabla od karbonskih vlakana

Još od 1950-tih godina slova “SL” su predstavljala poseban tip Mercedes Benz automobila: sportska “S” i lagana “L” su uglavnom stajala na roadster modelima. 1994. godine došlo je vreme da se predstavi nova verzija SL i to u vidu SLK koncepta koji je predstavljen u dve faze. Na Torinskom sajmu automobila 1994. se pojavio prvi koncept automobil koji je praktično bio potpuno spreman da se serijski proizvodi, jedino što je falilo je bio krov. Nekoliko meseci kasnije u Parizu na sajmu automobila se pojavio drugi SLK koncept automobil koji je imao novi “vario krov” tj. tvrdi krov koji se na pritisak dugmeta pomoću hidrauličnog sistema sklapao za svega 25 sekundi. Kada se SLK zvanično i pojavio 1996. (R 170) takav krov je bio potpuni hit tako da je još nekoliko proizvođača u vrlo kratkom roku napravilo automobile sa sličnim krovom.

SLK koncept je detalje u dizajnu preuzeo sa svog velikog brata, SL modela koji je imao svoje varijacije na temu elegancije i dinamike. Rezultat je bio dizajn koji je bio prilično futuristički, a istovremeno je poštovao sve Mercedes Benz tradicije. SLK je takođe imao rol barove iza prednjeg reda za sedenje što je rešenje koje je imao model 300 SLR iz daleke 1955.

SLK koncept je imao interijer prepun istaknutih, sjajnih metalnih površina što je sve izmenjeno u serijskom modelu SLK. Koncept je takođe imao kontrolnu tablu od karbonskih vlakana pa je onda davala utisak kao da praktično lebdi u kabini. Instumenti su bili oivičeni aluminijumom kao i brava za start. Aluminijumom je oivičena i deo centralne konzole u kojoj se nalazi menjač. Minimalizam i mala težina su bili centralne teme koje po definicije priliče sportskom automobilu, a tome su dodatno doprinosile pedale nonih komandi takođe napravljene od aluminijuma.

Druga faza SLK koncepta je imala drugačiji interijer. U skladu sa Pariskom tradicijom, ključna tačka je bila elegancija sa dosta luksuznih kožnih detalja. Kako je plava boja u Francuskoj vezana za sportske automobile, tako je i SLK koncept bio mahom u plavoj boji. Glavni dizajner za SLK koncetp, Peter Pfeiffer, je rekao da Mercedes ne želi da bude nešto što nije tj. modni dizajner, već je SLK koncept ostao veran osnovnim idejama i pored luksuznog izgleda koncept vozila. Razlike u dizajnu karoserije drugog koncept vozila u odnosu na prethodno su bile minimalne i ono što je bilo uočljivo je izraženiji rol bar.
Mercedes Benz koncept vozila su ne samo u voznom stanju već su u stanju da demonstriraju visok nivo sigurnosnih sistema što je i SLK učinio. Veoma čvrsti okvir šoferšajbne, veoma čvrst rol bar i tvrda šasija su omogućavali maksimalnu pasivnu sigurnost. Aktivni sistemi zaštite su činili vazdušni jastuci za vozača i suvozača i zatezači pojaseva. Nalik svim Mercedesovim vozilima SLK je opremljen ABS sistemom.

SLK koncept je baziran na posebnoj platformi i koristio je petostepeni manuelni menjač koji je prenosio snagu četvorocilindričnog motora na zadnju osovinu. Nove petokrake aluminijumske felne su ispod sebe imale ventilirane disk kočnice i kočione čeljusti sa četiri klipa. SLK (R 170) se pojavio u prodaji 1006. i do rane 2004. je proizvedeno 308000 komada, a nova generacija je nastavila sa uspesima od 2004. pod nazivom R 171.

Pristupačani i prostran: FCC (Porodični Kineski Automobil)

Bitni tehnički detalji
• Sendvič pod – predstavljen 1998. u A klasi (W 168)

Na salonu autombila pod nazivom “Porodični Automobil” održan 1994. godine u Pekingu, Mercedes Benz je predstavio koncept vozilo posebno razvijeno za Kinesko tržište – FCC. FCC je imao mogućnost da može da se sklapa u velikom broju varijanti i bio je deo Mercedesove strategije za prodor na Kinesko tržište.

Osnovne osobine FCC koncepta su bile veliki unutrašnji prostor unutar kompaktne kaorserije uz visok nivo komfora i kvaliteta. FCC je bio fundamentalno različit od konvencionalnih automobila te klase. Karoserija, sa novim jednovolumenskim dizajnom, je veoma ličila na kombi što je imalo nekoliko direktnih prednosti u vidu toga da su svih pet putnika uživala u komforu nalik onome koji pružaju daleko veći automobili, a uprkos tome FCC je bio dugačak samo 3,56m i iziskivao je adekvatno malo mesta za parking i manevrisanje.

FCC je posedovao visok nivo sigurnosti što je bilo postignuto postavljanjem motora i menjača u pod. Dodatna sigurnost je postignuta vazdušnim jastucima, zatezačima pojasa i naslonima za glavu na svim sedištima. Usled visokog položaja za sedenje postignuta je i veća sigurnost u sluačju bočnog udara. FCC je posedovao moderan benzinski motor od 1,3l sa 55KS što je omogućavalo solidne performanse u gradskoj vožnji i teoretsku maksimalnu brzinu od 150 kmh i prosečnu potrošnju od 4l na 100km.

FCC je bilo moguće sklapati u većem broju varijanti: 5 sedišta i vrata, sedenje u tri reda sa sedam mesta za sedenje do pikap verzije sa 5 mesta za sedenje i prostorom za kabasti prtljag nazad pa do dvoseda sa značajnim prostorom za transport robe.

U sledećem tekstu ćemo predstaviti preostale koncept automobile koji su predstavljeni u periodu od 1994. pa do danas.