NK TEST: Suzuki Swift posle 25000km

Nakon 25000 pređenih kilometara tokom proteklih 18 meseci, došlo je vreme da sumiramo utiske o Suzuki Swiftu. Pored toga, saznajte kako radi postprodajna mreža Suzukija u Srbiji.

 

Tokom proteklog perioda, sa Swiftom smo imali i dva duža putovanja, koja su ekspresno dodala oko 5000km na sumu pređenih kilometara, pa otud i nešto veća kilometraža u odnosu na one koju većina vlasnika gradskih automobila i prelazi. Ukoliko niste pročitali prvi deo teksta, u kome detaljno analiziramo Swift – pročitajte ga odmah !

 

 

 

Nakon 18 meseci na „cajgeru“ se nalazi cifra od preko 25000 kilometara, što, da ponovimo, opet nije na nivou pređenih kilometara na test automobilima automobilskih časopisa, ali može da pruži sasvim realnu sliku kako se automobil pokazao nakon prve godine eksploatacije na domaćim drumovima.

 

 

 

Postroj, menjač i motor

Suzuki je definitivno napravio jedan solidan automobil, koji posle skoro godinu dana teške eksploatacije u urbanim, beogradskim, uslovima i dalje ne pokazuje niti jednu ozbiljnu slabost. Manjih sitnica svakako ima.

 

 

 

Kao što smo i očekivali, menjač je posle početnog perioda prestao da pravi probleme prilikom odabira hoda unatrag (rikverc). Menjač je veoma precizan i pravo je uživanje igrati se njime kada ste na magistralnim ili brdskim putevima. Ukoliko treba da povučemo paralelu, kada govorimo o lakoći i preciznosti menjača, sem nepristojno skupih i daleko sportski fokusiranijih Hondi (Civic Type R i Honda S2000), nismo imali bolji menjač na raspolaganju.

Sa druge strane, kvačilo koje „hvata“ veoma visoko je nešto na šta se nikako ne navikavamo. Eto, čak i posle pređenih 25000 km i dalje zameramo na kvačilu. Upravo dok završavamo pisanje ovog teksta, na testu nam je Toyota Yaris, čije je kvačilo sve ono čemu inženjeri Suzukija trebaju da streme.

Kvačilo, takođe, povremeno škripi prilikom pritiskanja/otpuštanja. Ništa dramatično, na redovnom servisu napomenite da imate opisani problem, tako da će taj problem biti rešen običnim podmazivanjem. Ukoliko se problem ponovo pojavi, ponovite istu proceduru prilikom naredne posete servisu i nadajte se da će škripa prestati.

 

 

Swiftov, bazni, motor radne zapremine 1,3 litra sa 92KS je pravi biser. Iako nije pravi sportista, daleko je od lenjog. Čim obrtaji pređu 3000, zvuk počinje da se menja, izduvni sistem i menjač daju svoj doprinos kompletnom zvučnom ugođaju, tako da vozači Swifta moraju veoma disciplinovano da se odupru porivu da pritisnu pedalu gasa i poslušaju kako mašina radi.

Disciplina je preko potrebna, s obzirom da su menjački odnosi tako postavljeni da druga brzina omogućava postizanje brzine od skoro 100kmč, dok u trećoj stižete do 140kmč. Ukoliko volite žustru vožnju, to ćete morati i da platite, zato što Swift troši prilično goriva kada se skazaljka obrtomera nalazi iznad 4000 obrtaja.

Izduvni sistem, tačnije samo jedna njegova komponenta – zadnji lonac, će odmah na nakon prvih pređenih kilometara promeniti boju. Nema razloga za zabrinutost, inicijalna promena boje je jedino što će se dogoditi, tako da i nakon 25000 pređenih km, lonac izgleda identično kao što je izgleda i nakon prvih 1000km.

 

 

Suzuki je odlučio da na 1,3 litarskom agregatu u Swiftu ne ugrađuje VVT sistem, tako da je kriva obrtnog momenta prilično nepovoljna – na papiru. U praksi, motor veoma korektno vuče i na niskom broju obrtaja (ispod 2000 obrtaja). Ovu osobinu smo bespoštedno koristili tokom letošnje posete Boki Kotorskoj, kada je putna brzina varirala od 40-60kmč. Četvrti stepen prenosa omogućava da sasvim korektno držite taj tempo, a da pri tome trošite minimalnu količinu goriva (za 150km pređenih po Bokokotorskom zalivu, prosečna potrošnja se kretala oko 4l/100km!).

Prosečna potrošnja na 1200km dugačkom putu Beograd-Kotor-Beograd je iznosila 5,9 litara/100km uz intezivno korišćenje klima uređaja i veoma dobar tempo. Potrošnja na putovanju od 3500km, koje smo vozili autoputevima Italije i Nemačke sa brzinama koje nisu bile ispod 120kmč je iznosila 5,7l na 100km.

 

 

 

 

Da sumiramo, Swift može jako malo da troši – ukoliko su u pitanju otvoreni putevi. Napominjemo da zbog veoma loše aerodinamike brzine preko 150kmč nisu uopšte isplative, tako da Swift na 150kmč (što je otprilike maksimalna legalna brzina na stranim autoputevima) prosečno troši oko 10l na 100km. Pored povećane potrošnje, visoke putne brzine donose i ogromnu buku, koja je, opet, rezultat visokog krova i uspravnog vetrobranskog stakla.

 

 

 

Potrošnja u gradskoj gužvi je dosta viša i daleko više zavisi od saobraćajnih uslova nego od stila vožnje. Tokom proteklih zimskih meseci, kada je beogradski saobraćaj bio u totalnom kolapsu, prosečna potrošnja je bila oko 10l na 100 pređenih kilometara. Treba napomenuti da je put od 7km trajao preko jednog časa, tako da jedino što zaista funkcioniše u tako ekstremnim saobraćajnim uslovima je ugradnja plinskog uređaja. Kad smo već kod plinskog uređaja, ugradnja plinske instalacije za modele sa 1,3 litarskim motorom košta od 800 do 1000 EUR, u zavisnosti od izabranog tipa i zapremine rezervoara. Ugradnja se vrši u ovlašćenom servisu, tako da je 4-godišnja garancija i dalje važeća.

Ogibljenje je, kao što smo već i pisali o tome, prilično dobro izbalansirano. Omogućava prilično žustru vožnju, a da se pri tome ne gubi mnogo na komforu. Za automobil sa kratkim međuosovinskim rastojanjem, Swift nudi solidnu udobnost.

 

 

 

Kočioni sistem ima izraženu tendenciju škripanja i to kakvog škripanja! Veoma visoke frekvencije, koje nastaju prilikom skidanja površinskog sloja sa kočionih diskova i pločica se često javlja, a pogotovu nakon što je automobil stajao na vlažnom vremenu. Osim te škripe, kočioni sistem zaslužuje sve pohvale i na osnovu merenja performansi vršenih pre početka zime, Swift ima jedan od najboljih kočioni sistema, među automobilima koje smo imali prilike da merimo. Detaljne rezultate merenja performansi ćemo objaviti u narednom tekstu, kao i razlike u performansama sa zimskim i letnjim pneumaticima.

Vozne karakteristike koliko god bile dobre, one ne mogu da nadoknade OČAJNE karakteristike Goodyear Eagle NCT5 guma, koje i pored veoma visoke cene, prosto pozivaju na saobraćajnu nesreću. Gume su deklarisane kao letnje, međutim one se ne ponašaju dobro ni u jednom jedinom slučaju. Tokom jeseni i proleća potrebno je biti veoma oprezan na vlažnom kolovozu pošto nam se u par navrata desilo da i pri veoma niskim brzinama i pored ABS-a jedva uspemo da zaustavimo vozilo. Tokom zime vožnja na ovim gumama je čista lutrija, a tokom leta svako skretanje, ubrzavanje ili kočenje biće propraćeno glasnom škripom.

 

 

 

Preporučujemo da odmah kupite najjeftinije Tigar pneumatike i predupredite eventualne probleme u koje će vas, pre ili kasnije, ove očajne gume dovesti.

U Euro Sumaru je moguće poručiti 14″ čelične felne po ceni od 42EUR po komadu, na koje veoma povoljno možete montirati Tigar zimske pneumatike tako da se za stvarno jako malo novca možete propisno opremiti za zimske uslove. Naravno, ukoliko vaš budžet to dozvoljava, umesto Tigar pneumatika možete odabrati neke kvalitetnije (i verovatno skuplje).

 

 

 

Performanse

Kako ovaj tekst pišemo tokom zimskog perioda, nismo u prilici da sprovedemo standardni test merenja realnih performansi, ali možemo da kažemo da na osnovu nezvaničnih merenja, koja smo letos obavili prilikom poređenja sa Twingo GT modelom, Swift ima solidne sposobnosti da ubrza, ali ono što nas je impresioniralo su sjajne kočnice.

U odnosu na fabrički deklarisanih 11 sekundi za ubrzanje od 0 do 100km/h, uspeli smo da izmerimo 11,4 sekund, dok na priloženom grafiku možete videti merenje 0-100-0, koji je Swift uradio za 16,4 sekunde. Ovo vreme pokazuje da je i pored slabijeg ubrzanja od Twinga GT, sve to nadoknađeno na kočenju, tako je na ovom testu nadmašen Renoov adut i to na, možda i najbitnijem testu, kočenju.

Za naredni tekst o Swiftu ostavljamo detaljniju analizu rezultata postignutih na merenju realnih performansi.

 

 

Enterijer, oprema

Život sa bogatom opremom koja stiže u GS opremi je veoma lak. Tokom zime smo intezivno koristili grejače prednjih sedišta, koji su odlično radili svoj posao dok se motor ne zagreje i grejanje kabine počne da radi. Tokom ostalih godišnjih doba, automatski klima uređaj je sa lakoćom hladio unutrašnjost ili odmagljivao stakla. Ukoliko ste imali prilike da čitate srpsko izdanje Auto-Bilda u kome je pisano o Suzuki Swiftu nakon 30.000 pređenih kilometara, primetili ste da su autori tog teksta veoma loše ocenili keyless sistem. Mi sa druge strane, ne možemo biti zadovoljniji. Sistem radi apsolutno besprekorno i, kao i svi korisni sistemi, veoma brzo nam se uvukao pod kožu, tako da sada teško možemo da zamislimo vozilo bez takvog sistema.

Suzukijev keyless sistem je izuzetno dobro zamišljen, tako da vam neće poći za rukom da zaključate automobil ukoliko vam je ključ unutar automobila. Treba, pak, naučiti da će vam sistem otključati samo ona vrata na kojima pritsnete dugme (dugmad za otključavanje se nalaze na vozačkim, suvozačkim i vratima prtljažnika), tako da ćete morati da zatvorite ta vrata da bi ste mogli da otključate druga. Kad malo bolje razmislite nije uopšte loš sistem. Naravno, ukoliko prilikom otključavanja pritisnete dugme dva puta uzastopno, sistem će otključati sva vrata tako da u tom slučaju nema problema sa otključavanjem/zaključavanjem.

 

 

 

Vozačko sedište je posle dugačkog proputovanja kroz Nemačku i Italiju počelo da škripi što je veoma iritirajuće. Ostala sedišta su u boljem stanju, tako da škripu sedišta možemo pripisati slučajnosti. Swift nudi mnogo prostora za putnike, ali je prtljažni prostor veoma oskudan. Reč oskudan je možda preslaba – Swift skoro da ne nudi prtljažni prostor i o tome svakako treba voditi računa.

 

 

 

Ukoliko preklopite zadnja sedišta transportne mogućnosti malog automobila se dramatično povećavaju, tako da je moguće preneti i ozbiljne količine prtljaga, pod uslovom da prtljag nije previše kabast. Sistem preklapanja zadnjih sedišta je veoma praktičan i efikasan, tako da veoma brzo možete putnički automobil pretvoriti u kargo verziju i obratno.

Vozači automobila u velikim gradovima su se, verovatno, već odavno pomirli sa činjenicom da će im automobil posle nekoliko godina biti izgreban i izudaran svakodnevnim kontaktima na parkingu. Jednostavno, to je cena urbanog okoliša i ukoliko nemate garažno mesto, nemojte se previše uzbuditi ukoliko kada pođete na posao shvatite da vam je neko ogrebao ili ulubio automobil, ili polomio far ili stop svetlo. Tokom proteklih 15-tak meseci naš automobil je „zaradio“ nekoliko većih ogrebotina ključem, nekoliko ogrebotina od strane automobila čiji vozači su pokušali neuspešno da se parkiraju u blizini, kao i jedno razbijeno zadnje svetlo.

 

 

Zanimljivo je da je zadnje staklo, koje čini kompletnu jednu svetlosnu grupu koštalo celih 9000 dinara (u tom trenutku oko 120 EUR). Dakle, pazite kako se parkirate, delovi nisu jeftini.

Euro Sumar prodaja i servis

Možda i najbitnij aspekt posedovanja novog automobila je upravo postprodajni deo usluga. Zbog toga ćemo u ovom delu teksta detaljno analizirati brojne aspekte prodajno-servisne mreže kompanije Euro Sumar.

 

 

 

Kupci novog automobila, a pogotovu oni savesni, prilikom kupovine pitaju o servisnim intervalima i servisnim troškovima. Prodavci, kao prodavci, najčešće daju neobavezne odgovore na ta pitanja i ti odgovori su najčešće jedna od varijacija na temu jeftino i „lako ćemo“.

Slična situacija je bila i kada je autor ovoga teksta bio u prodajnom salonu Euro Sumar-a, prilikom kupovine vozila. Prodavac je izjavio da će redovni servisi biti oko 50 EUR, dok je servisni interval, po rečima prodavca, bio 15000 km. Veoma lepo i, nažalost, potpuno netačno! Naravno, pravi potez je otići u servis ili pozvati telefonom i pitati za cenu servisa, ali retko ko to zaista i čini.

Treba spomenuti da, prilikom kupovine automobila, u prodajnom salonu „Ekskalibur“ prodavac ne da nije imao predstavu šta zapravo Suzuki modeli nude od opreme, već su kod njih cene bile primetno veće i nisu spominjali ništa od popusta, koje je zvanični Suzuki uvoznik, Euro Sumar u tom trenutku nudio. Dakle, ukoliko uopšte razmišljate o Suzukiju, Ekskalibur je verovatno lošija i skuplja opcija, sudeći po tadašnjem iskustvu sa ovim prodavcem.

 

Da se vratimo na eksploataciju Swifta.

Spominjali smo u prethodnom delu teksta da možete poručiti čelične felne ukoliko planirate kupovinu zimskih guma, koje bi ste držali na posebnom setu felni. E, pa to nije tako lako uraditi.

Autor teksta je BEZUSPEŠNO pokušavao da poruči navedene felne u nekoliko navrata. Euro Sumar, zvanični diler i serviser za Suzuki, od oktobra meseca nije na lageru imao 4 čelične felne! Dakle, neopodno je da ih kreditirate tako što ćete dati novac unapred i sačekati da oni te felne i dopreme za 15-tak dana.

Ostaje pitanje da li zvanični diler ima na lageru išta drugo sem komponenti za redovni servis i da li svaki drugi deo zahteva čekanje od minimum dve nedelje, a ukoliko nemate sreće pa počnete da razmišljate o nabavci zimske opreme krajem novembra, možete da dobijete informaciju kakvu smo i mi dobili. Naime, ukoliko bi ste poručili deo krajem novembra, on bi u Euro Sumar stigao tek krajem Januara (zbog pravoslavnih i katoličkih praznika)! 

 

Nulti servis

Prvi, odnosno nulti, servis se radi nakon 2500 pređenih kilometara. Tokom tog perioda, u motoru se nalazi ulje sa posebnim aditivima kako bi se razrada motora i prikupljanje eventualnih nečistoća uspešno obavili. Prvi odlazak u Euro Sumar servis je otkrio i prve probleme. Radno vreme!

Servis radi od 8-16 i NE RADI subotom!? Biće da je vlasnik ovog servisa još uvek u 70 ili 80-tim godinama proteklog veka, kada se radilo od 7-15 i svako je mogao da izađe na „par sati“ da obavi lične poslove. U današnje vreme, servis koji ne radi subotom i ne radi do 18 ili 19 časova je neupotrebljiv većini ljudi. Znači, za svaku intervenciju morate da tražite slobodne sate od vašeg poslodavca. Pozitivno je to što servis, iako sa samo 3 dizalice i još dva dodatna radna mesta, radi sasvim solidno pa nije problem ugovoriti neki termin koji vam odgovara.

 

 

 

Takođe, ova činjenica dosta govori o kvalitetu Suzuki automobila – njih naprosto nema u servisu. A i ako ih ima, većina njih ima ozbiljna oštećenja od off-road vožnji u kojima su njihovi vlasnici uživali. Naravno, treba uzeti u obzir i relativno mali broj prodatih Suzuki vozila, tako da, ukupno gledano, servis možete zakazati, u većini slučajeva, već za sutrašnji dan ukoliko vam nije problem da izađete sa posla u toku dana.

Na prvom servisu su zamenjeni filteri ulja i ulje, proverene ostale tečnosti i vršena vizuelna inspekcija vozila. Vizuelna inspekcija znači da ukoliko vam ne fali neka značajnija komponenta vozila, neće biti ništa ni preduzeto (recimo, neće biti primećen smanjeni pritisak u gumama).

U servisu se koristi isključivo originalno Motul ulje, a na prvom servisu je sipano 4l mineralnog Motul 4100 ulja. Mineralno 10w40 ulje po ceni od 775din po litru će trebati da se zameni nakon 7500 pređenih kilometara. Pored ulja, ostali troškovi su bili 520 din za filter ulja, zaptivni prsten 15 dinara i 1000 dinara za „ruke“ majstora. Takođe je doliveno malo antifriza, bez nadoknade. Kompletna operacija je trajala oko 20-tak minuta i koštala je 4600 dinara.

Bilans na 2500km:
filter ulja – 520dinara
ulje 1l – 775dinara x4
zaptivni prsten – 15 dinara
rad servisera, odnosno „ruke“ – 1000 dinara
Ukupno – 4635 dinara (u tom trenutku, po tadašnjem kursu nešto preko 60 EUR)

Po rečima šefa servisa (nakon nultog servisa), mušterije prilikom servisa na 10000 km mogu da biraju da li će stavljati u motor polusintetičko ulje na svakih 10000 ili sintetičko ulje na svakih 15000 km.

 

Prvi servis – 10.000km

Servis na 10000 km je otkrio da stvari nisu baš takve. Problem sa radnim vremenom je i dalje aktuelan, samo što ljudi iz Euro Sumara najavljuju proširenje servisa i gradnju limarsko-farbarskog segmenta. Očigledno, dosta novih vlasnika SX4 i Vitara se oseća previše moćno, pa otud i solidan broj oštećenih vozila u servisu, čiji su vlasnici čekali popravke i originalne delove. 

Za razliku od prethodne priče o izboru intervala i kvaliteta ulja, na prvom redovnom servisu je sada isti šef servisa, rekao da se koristi isključivo sintetičko ulje i da je interval servisa 10000km. Večite poluispravne informacije počinju da zamaraju, bez obrzira na razliku u ceni, koja nije zanemaraljiva, pogotovu ukoliko prelazite mnogo kilometara.

 

 

 

Cena servisa na 10000km je ravno 9000 dinara (oko 110E u tom trenutku), dakle daleko više od onoga što je prvobitno najavio prodavac (prilikom kupovine automobila) sa informacijom 30-40-50 EUR. Pored standardnih zamena, serviser je i podmazao kugle prednjih amortizera nakon što mu je rečeno da je prilikom posebnih situacija bilo moguće čuti lupanje. Serviser je tačno znao o čemu se radi i nakon podmazivanja, lupanje je nešto ređe, ali je i dalje povremeno prisutno.

Bilans na 10000km je sledeci:

Delovi:
Filter ulja: 525 din
Ulje Motul 8100 (puna sintetika 5W40) – 4x 1098din
Filter vazduha: 887 din
Filter klime: 1180din
Potrosni materijal: 141 din

Rad:
Zamena ulja i filtera: 1410 din
Zamena filtera za vazduh: 141 din
Zamena filtera klime: 283 din

Ukupno – 8969 dinara (u tom trenutku, po tadašnjem kursu oko 110 EUR)

 

Servis na 20000km

Naredni servis, na 20.000km, je potvrdio činjenicu da u Euro Sumar servisu nema gužve i da se redovni servisi obavljaju korektno i kvalitetno. Tokom drugih 10000km vožnje počela je da škripi pedala kvačila, koju je serviser podmazao tako da je i ovaj sitan problem ekspresno rešen. Pored toga, podmazana su i vrata iza vozača, koja se jako malo koriste i to na samoinicijativu servisera. 

Delovi:
Ulje: 4l Motul 8100 5w40 = 4*1098 din
Filter ulja: 765din
Filter klime: 692din

Rad:
Zamena ulja: 1416 dinara
Zamena filtera klime: 283 dinara

Ukupno: 7550 dinara (10000km smo odvezli za samo nekoliko meseci tako da filter vazduha nije bilo potrebe menjati).

 

Euro Sumar servis – zaključak

Nakon dva servisa, Suzuki servisu bi smo dali sasvim solidnu ocenu.

Pozitivno je što cene potrošnih delova nisu preterano visoke, moguće je veoma brzo rezervisati termin za servis i serviseri su prilično kompetentni.

Negativni utisak ostaje zbog problema sa poručivanjem delova, potpuno netačnih ili delimično tačnih informacija, koje smo dobili kako od prodavca, a tako i od šefa servisa.

„Staro za novo“

Još jedan važan aspekt odnosa prema kupcima, koji našim uvoznicima i dalje nije na spisku prioriteta, je zamena starih za nova vozila. U razvijenim državama, ovo je veoma popularan način privlačenja novih kupaca. Iz tog razloga smo se raspitali koliko bi, po proceni Euro Sumara, vredeo godinu dana star Swift sa 20000km na kilometar satu.

Procena vozila je obavljena relativno brzo i ta procedura nije naplaćena (kao što je to neprijatna praksa u Opel servisima – o čemu bi trebalo uskoro i da pišemo), ali je zato procenjena vrednost automobila (sa jednim udubljenjem u vratima, da budemo iskreni) bila za 4600EUR manje nego cena novog vozila u tom trenutku! Ako uračunamo da je automobil kupljen za vreme akcije, pad vrednosti je bio ravno 4000EUR, odnosno tokom prve godine uvoznik je procenio da je automobil izgubio 30% vrednosti!

Ovakva situacija samo dokazuje da su domaći prodavci i dalje samo na papiru zabrinuti krizom, dok im ogromne marže omogućavaju da prilično solidno posluju i sa jako malo prodazih vozila. Pravi pokazatelj da je situacija veoma zabrinjavajuća, kada se priča o domaćem tržištu, je onaj trenutak kada prodavci budu bili spremni da otkupe stari automobil po realnoj ceni, možda čak i preko toga – samo da bi prodali nov automobil. Za sada, u Euro Sumaru, kada je u pitanju „staro za novo“ žele da zarade i na polovnom i na novom automobilu – podjednako.

 

 

Zaključak (nakon 25000km)

Uzimajući u obzir skorašnji pad cena Suzuki vozila, Swift se pokazao kao jedan veoma korektan izbor u pravom moru vozila subkompakt klase. Swift je izbor sa kojim ne rizikujete mnogo.

Naravno, Swift je daleko od idealnog. Vrlo plastičan enterijer, neekonomičan motor, neprijatno mali prtljažni prostor i još dosta sitnica su elementi koji Swift čine dobrim izborom samo u odnosu na količinu uloženog novca.

 

Swift Sport na trkačkoj stazi. Boja nije reprezentativna, ali sve ostalo jeste…

 

 

Tokom narednog perioda imaćemo priliku da uporedimo Swifta sa novom generacijom Toyote Yaris i Honde Jazz, tako da će kompletna slika sigurno biti upotpunjena.