TEST: Toyota Auris 1,4 D-4D

Auris, Toyotin adut u C segmentu automobila, se u prodaji na našem tržištu nalazi od aprila meseca, pa sa pravom možemo reći da je testirani automobil prava ekskluziva.

 

Toyota nam je, kada smo se dogovarali, ponudila Auris sa tri različita motora (i verovatno nivoa opreme) i to: 1,6l VVTi benzinac i dizelaši zapremine 1,4 i 2,0l. Naš izbor je bio najslabiji 1,4 dizel, a odmah i da objasnimo logiku takvog izbora. Benzinski motor zapremine 1,6 litara, iako nominalne snage 124ks, bi morao verovatno dobro da se pomuči da povuče 1300kg težak Auris, što nam se ne čini u skladu sa imidžom Toyota automobila.

Sa druge strane 2,0 litarski dizel sa 125KS, smo imali prilike da probamo u Avensisu, koji bi skoro sigurno nosio sasvim solidnu cenovnu premiju i verovatno nas performansama udaljio od pravilnog sagledavanja ovog, potpuno novog, automobila. Dodatno, čini nam se, da kupci Toyote uglavnom biraju rezonski pa nam se ovaj motor činio kao najlogičniji izbor za prosečnog srpskog kupca. Ukoliko niste do sada imali prilike da vozite neki drugi Toyotin model, pročitajte naše testove Toyote Aygo i Toyote Avensis.

 

Dizajn automobila

Auris nastupa u klasi automobila gde vlada najžešća konkurencija – segment kompaktnih automobila gde ima ulogu da zameni nesuđenu desetu generaciju hečbek Corolla-e. Na prvi pogled, Auris je veoma visok i prilično širok automobil, a to ćete skoro sigurno osetiti već nakon prvih odveženih metara.

 

 

Japanci su naravno svesni da su monovolumen vozila sve popularnija, pa je osnovni oblik automobila baš kao i kod Civica dobio izgled koji podseća na MPV poput modela Verso. Prednji kraj automobila nam deluje kao onima koji su imali mogučnost da ga vide, dosta sličan Yarisu.

Na slikama ispod možete videti koje su razlike između Aurisa i ostalih Toyotinih automobila (prethodna generacija Corolle, Avensis i Yaris).

 

 

 

Enterijer i ergonomija

Drugo značajnije zapažanje jeste da i pored činjenice da je Toyota najavljivala Auris kao automobil, koji je dizajniran „iznutra ka spolja“, enterijer ne ostavlja previše upečatljiv utisak, dok im je za eksterijer svakako ponestalo snage.

 

 

Šalu na stranu, od Toyota-e nismo ni očekivali da menja recept koji se pokazao kao više nego uspešan. Napraviti automobil koji odgovara većini možda ne zvuči preteško, ali je činjenica da trenutno ne postoji proizvođač kome je pošlo za rukom da proda preko 30 miliona primeraka jednog modela. Istina, jeste da je Corolla najveći uspeh ipak postigla van Evrope, pa je Toyota pokušala malo da razdrma evropske kupce sa Aurisom, a opet, čini nam se, u granicama svojih principa. Toyota jeste dizajn poverila mladim i talentovanim dizajnerima u svom ED2 dizajn studiju na jugu Francuske, ali smo sigurni da su im granice slobode izražavanja jasno unapred zacrtane.

Možda su u toj nameri i preterali pa su, navodno, čelnici Toyote po predstavljanju novog Civica vratili Auris na doradu svojim dizajnerima. Gledajući rezultat ne možemo se oteti utisku da je smeliji dizajn enterijera pokušaj da se održi kakav-takav priključak sa novim modnim trendovima, koje ipak diktiraju drugi.

 

 

Fokalna tačka je svakako dizajn centralne konzole koja se poput mosta proteže između vozača i suvozača. Bojimo se da se tu spisak inovacija završava, pa je ostatak enterijera u skladu sa konzervativnim pristupom Toyote, što nikako ne smatramo nedostatkom.

 

 

Položaj menjača je „a la“ Fiat Panda tj. u visini volana i nalazi se na centralnoj konzoli – položaj na, koji se jako brzo navikente, što govori da je veoma prirodan i ergonomski lepo pozicioniran. S obzirom da je ergonomija adut kojim se hvali Toyota, na radno mesto vozača smo obratili posebnu pažnju. Sedi se prilično visoko, a ni obilje opcija za podešavanje vozačkog sedišta ne menja situaciju drastično. Ručica parkirne kočnice je pomalo neobično postavljenja, ali sa ciljem da bude što pristupačnija vozaču. Čini nam se da je namera odlična, ali realizacija za Toyotu iznenađujuće loša. Naime, osigurač parkirne kočnice deluje kao da je iz jednog kineskog automobil koji smo nedavno testirali. Pored jeftinog izgleda tu je i razočaravajuća klimavost koja otežava koršćenje iste.

 

 

Broj kaseta i pretinaca je zadovoljavajući i totalno nefunkcionalan. Ukoliko, npr, vaš suvozača u ruci nosi novčanik i mobilni telefon (ili neke druge sitnice sličnog tipa), sva je prilika da će ih i zadržati u ruci. Naime, ispred vozača se nalaze dve velike kasete, koje možda jesu pogodne za odlaganje fascikli i sličnih stvari, ali kada smo u nju stavili samo telefon, ovaj je toliko klizao i lupao unutar nje da smo ubrzo odustali od “odlaganja” telefona. Naravno, test vozilo je imalo prazne kasete, ali poenta je da nema niti jednog mesta gde se lako mogu odložiti takve stvari.

Ista je situacija i kod vozača. Jedino mesto gde bi ste eventualno mogli da ostavite tako neku sitnicu je pregrada koja se nalazi ispod menjača. I opet, dohvatiti nešto što se nalazi u toj pregradi uopšte nije potez, koji ćete izvesti prirodno kao kada bi ta pregrada bila tamo gde se nalazi kod automobila kod kojih je menjač pozicioniran na klasičnom mestu.

 

 

Sledi još jedan udarac u vidu nemogućnosti da koristite odmorište za lakat između sedišta. Razlog je verovatno to što kao da nije namenjen za tu funkciju. Rekli bi smo da se primarno radi o kaseti iz dva dela za odlaganje stvari – veliki minus, pogotovu kada se uzme u obzir da svi automobili ove klase nude ovakvu opciju, npr. kod Golfa možete naslon za ruku podešavati po visini. Možda će neko reći: ”dobro – naslona nema, pa šta?” Nažalost, po nama, naslon za ruku vozača je jedan od detalja, koji vozaču može dramatično olakšati vožnju i umanjiti napor pri dugačkim vožnjama i svakako smo svaki put kada smo sedali u Aurisa bespomoćno pokušavali da podlakticu desne ruke negde “udomimo”.

Dodatak, dopisano 2. avgusta 2007. godine: Gospođa Graovac, zadužena za veze sa javnošću Toyote, nam je skrenula pažnju da je naslon za ruku pozicioniran nisko sa namerom. Naime, Euro NCAP test negativno boduje elemente enterijera, koji vozaču olakšavaju da skloni ruku sa volana. Dakle, naslon za ruku i nije namenjen da posluži kao oslonac ruke u vožnji.

 

 

U gornjem delu kasete, koja se nalazi ispod desne ruke vozača, se nalazi prostor za montiranje pepeljare, dok je u donjem delu kasete povelik prostor koji možete iskoristiti za odlaganje dokumenata. I opet, ni kao kaseta, opet nema preteranu funkcionalnost. Nekako je previše povučena unazad pa ćete se zateći kako bespomoćno tražite rukom sitnice, koje ste odložili pokušavajući da zadržite pogled na putu.

Dakle, pregrade i kasete iako prisutne su daleko od onoga što bi smo želeli da imamo. Jedini svetao detalj u ovom segmentu automobila su držači za čaše koji se nalaze u uglovima komandne table (po jedan ispred vozača i suvozača).

 

 

Ono što bismo istakli kao jako pozitivno jeste osećaj prostora za ramena, glavu i noge, koji je izdašan kako za vozača i suvozača, tako i za putnike pozadi. Preglednost napred je odlična zahvaljujući trećem prozoru u A stubu, pa u raskrniscama nećete imati problema sa mrtvim uglom. Iako je pozicija vozača prilično visoko, okomita hauba će vam otežati procenu pri parkiranju. Kada je reč o zadnjem kraju situacija nije sjajna, ali je u odnosu na Civic Sport (koji se postavio kao reper za NIKAKVU preglednost kako bočno, tako i unazad) više nego zadovoljavajuća. Model koji smo testirali imao je senzore za parkiranje pa nam je sa te strane zadatak bio prilično olakšan.

 

{jwplayer}auris_nocna|640|480|#ffffff|false{/jwplayer} 

Video zapis prilikom noćne vožnje Toyotom Auris

Sedišta su udobna i nakon duže vožnje po gradu i par agresivnijih prolazaka kroz krivine nismo osećali zamor ili nedostatak bočnog oslonca. Prostor oko nožnih komandi je takođe za pohvalu, a tu je i više nego dovoljno prostora za odmor leve noge.

Auris u sklopu osnovne opreme sadrži senzore za automatsko uključivanje svetala što je novost. Do sada su proizvođači automobila ovu opciju isporučivali prilikom odabira nekog od skupljih nivoa opreme. Audio sistem u test vozilu je bio opremljen sa šest zvučnika i ne može se reći da je slab, ali se nikako ne može okvalifikovati kao snažan.

 

Motor i performanse

Motor je više nego korektan, čak možemo reći da je pun pogodak za prosečnog vozača. Izuzetno je elastičan i lepo vuče u opsegu 1800-3000 obrtaja, kada turbo punjač isporučuje maksimalni pritisak punjenja, pa je u tom opsegu raspoloživo 190 Nm.

 

Na snažniji pritisak pedale gasa, automobil veoma lako ubrzava što je veoma lepa osobina kada u gradu imate potrebu da se britkim ubzanjima probijate kroz gužvu.

 

 

Dizel motor sa malom radnom zapreminom, kao što možete i pretpostaviti, troši veoma malo goriva. Prosečna potrošnja na testu se kretala oko 6,7l, što je stvarno minimalna potrošnja, ako uzmete u obzir da niko od test vozača nije imao laku nogu na pedali gasa. U kombinaciji sa ovim motorom stiže i petostepeni manuelni menjač, koji je jedan od boljih menjača koje smo susreli u proteklom periodu. Čak bi smo mogli da kažemo da nam se čini daleko preciznijim od onoga, koji se nalazi u Avensisu.

 

 

Tvrdoća pedale kvačila, osećaj koji daje pedala kočnice, rukovanje ručicom menjača je za svaku pohvalu i navikavanje traje kratko. Preciznije, rekli bi da perioda navikavanja i nema jer su stručnjaci Toyota-e posao obavili vrhunski. Koliko ovo znači u gradu ne moramo ni da objašbnjavamo onima koji se na kraju radnog dana kroz “špic” vraćaju svojim kućama.

Mali dizel motor, kao i menjački odnosi su projektovani za gradsku i vožnju po magistralnim putevima. Na autoputu, Auris 1,4 nije najsrećniji izbor sa optimalnom putnom brzinom od oko 130-140, što znači da ćete voziti na oko 3000 obrtaja u petom stepenu prenosa, uz potrošnju u rangu 5-7 litara. Da odmah odgovorimo „zabrinutim“ čitaocima, koji ne odobravaju prekoračenje maksimalne brzine na našem autoputu, da su putne brzine na italijanskim, slovenačkim, francuskim, a posebno nemačkim autoputevima u rangu 160kmč. Dakle, ukoliko često vozite duže relacije autoputevima, snažniji dizeli motori su bolji izbor. U suprotnom, 1,4 je prosto savršen izbor za ovaj model.

 

Neverovatna činjenica jeste da su skoro 70% naših testova, koje smo imali prilike da obavimo, pratili veoma loši vremenski uslovi. Ni ovog puta nije bilo ništa drugačije. Od trenutka kada smo preuzeli automobil počela je da pada veoma jaka kiša, a narednog dana je pored kiše našu redovnu test rutu obavila gusta magla. Odlično! Automobili pokazuju svoje pravo lice baš kada su vozački uslovi najlošiji, pa smo sa zadovoljstvom odvezli Aurisa do vrha Avale, a potom isprobali kako se ponaša na putevima u okolini Beograda, koji su daleko od idealnog stanja.

 

Ogibljenje i komfor

Novi Auris je automobil sa potpuno novom platformom, ali i blago modifikovanim ogibljenjem koje bi trebalo pružiti mnogo više udobnosti putnicima. Toyota tvrdi da je ojačanjem poda automobila redukovana buka koja nastaje kretanjem vozila, ali i da je vrhunskom izolacijom kabine Auris postao najtiši automobil u klasi. Nismo u mogućnosti da u potpuno potkrepimo ove tvrdnje, ali iako jesu istinite moramo staviti primedbu da i pored toga dizel motor u ovom automobilu pri višim obrtajima deluje dosta bučno, baš kao što je buka veoma čujna i dok se motor ne ugreje.

Prednje ogibljenje je tipa MacPherson sa L ramenima, dok je pozadi klasična torziona osovina, čiji glavni aduti ostaju kompaktnost i jednostavnost. Multilink je rezervisan samo za najjači 180 dizel, koji bi s obzirom na snagu trebao da trpi najveće opterećenje u krivinama. Pored toga najjači model ima stabilizacionu šipku pozadi. Dve vrste ogibljenja za isti automobil ne deluje kao jeftino rešenje, ali s obzirom da se radi o Toyoti nismo previše zabrinuti. Ogibljenje je podešeno tako da je vožnja prilično udobna, a da pri tome automobil veoma rado menja pravac, što znači da pristojna agilnost vozila nije žrtvovana.

 

 

Moramo priznati da nismo osetili na bubrezima nijednu rupu ili šine, što nam je kod Civica (kao najvećeg konkurenta) dosta smetalo. Pri tome napominjemo da ni Toyota-ina obuća u vidu Dunlop guma dimenzija 205/55 nije bila previše udobna.

 

Mekše ogibljenje znači nešto izraženije naginjanje u krivinama, ali tek pri žustrijoj vožnji. Generalno ponašanja automobila je bez obzira na visinu neutralno, a vozačeve komande Auris poslušno prati. U slučaju da preterate osetićete tipično podupravljanje, koje vas može zateći nespremne ako se previše oslonite na mogućnost ovog automobila, a dosta mekan upravljački sistem opremljen servo motorom sa progresivnim pojačanjem može doprineti da lako precenite sopstvene mogućnosti.

Dimenzije i praktičnost

U kombinaciji sa jednostavnom i pouzadnom konstrukcijom zadnje osovine dobijeno je dosta prostora za putnike na zadnjoj klupi.

 

 

Dodaćemo i da je inteligentnim pozicioniranjem izduvnih cevi eliminisan podni tunel, pa je pod automobila potpuno ravan što nam se izuzetno dopalo. Sem toga zadnje sedište nije profilisano pa može relativno komforno da ugosti tri putnika.

 

 

Preklapanjem zadnjeg sedišta, što je olakšano novim Easyflat sistemom, dobija se potpuno ravan utovarni prostor zapremine 761 lit. Standardna zapremina prtljažnika je 354 litra što nije baš rekord u klasi, ali je po našem mišljenju sasvim dovoljno za potrebe vlasnika ovakvog automobila.

 

Kabina obiluje sa prostorom za odlaganje sitnica, kasetama i policama. Čak se iznad unutrašnjeg ogledala nalazi mala kaseta za odlaganje stvari čija je nosivost precizno odmerenih 200 grama.

Sigurnost

Toyota ne bi bila Toyota kada se sa svakom novom generacijom ne bi potrudila da na nekom polju postavi standarde, pa tako po prvi put u C segmentu imamo automobil sa 9 vazdušnih jastuka kao standardni deo opreme (u Luna paketu opreme). Pored standardnih frontalnih i bočnih jastuka Auris u Luna opremi nudi jastuke za kolena vozača kao i vazdušne zavese napred i nazad. Neizbežan deo opreme su ABS, EDB (sistem za distribuciju sile kočenja), BA (sistem za pomoć pri kočenju) i kod bolje opremljenih modela VSC sistem stabilnosti vozila, kao i TC (kontrola proklizavanja pogonskih točkova).

 

Oprema i cena

Bazna oprema, Terra, sadrži sasvim solidan spektar opreme: vazdušni jastuci napred i bočno, ABS, BA, EBD, električno podizanje prednjih prozora, manuelni klima uređaj, putni računar, volan podesiv po visini i dubini, putni računar, CD MP3 audio sistem sa četiri zvučnika, elektro podesive retrovizore sa grejačima, centralno zaključavanje vrata, progresivni servo upravljač i automatsko paljenje farova.

Na testu smo imali Auris sa 5 vrata u Luna opremi, što je podrazumevalo dodatne vazdušne jastuke, automatski dvozonski klima uređaj, audio uređaj sa šest zvučnika, multifunkcionalni uređaj, 16” aluminijumske felne i prednja svetla za maglu.

 

 

Cena test automobila je 20800 EUR što predstavlja stvarno solidnu sumu novca za model ove klase i performansi. Ukoliko se odlučite za identičan model sa osnovnom, Terra, opremom i 3 vrata Auris će koštati 18700 EUR. Cene svih Toyota modela možete videti u našem cenovniku, ili možete te iste podatke, kao i više informacija o Toyota vozilima videti na sajtu uvoznika.

Toyota se već desetak godina ne može okvalifikovati kao proizvođač jeftinih automobilia, pa ni Auris nije izuzetak. U svakom slučaju za dati novac Auris ima dosta toga da ponudi, a Toyota Srbija je jedan od uvoznika čiji prodavci će više nego rado izaći u susret sa test vožnjom, pa vam predlažemo da tu ponudu i iskoristite u svakom slučaju.

Treba napomenuti još jedan detalj: kupci automobila u Sol opremi će automobil startovati uz pomoć kartice i „start“ dugmeta umestko klasičnim ključem. Možda će to nekome biti dovoljan razlog da se odluči za Sol paket opreme.

 

I zaključak je…

Kao što smo rekli, veliku pažnju smo obratili na ergonomiju i uopšte radno okruženje vozača i putnika baš zato što se ovaj model posebno hvali tim elementima. I tu je i najviše podbacio. U ostalim segmentima, ovaj automobil savršeno ispunjava sve postavljene zadatke.

 

 

Kupci, koje privlače Toyotini modeli automobila predstavljaju grupaciju, koja, po definiciji, pre svega ceni kvalitet i pouzdanost. Dakle, neki od naših zaključaka možda i neće imati posebnu težinu. U svakom slučaju, Auris predstavlja sasvim solidan izbor, zbog koga sigurno nećete zažaliti.

Slike Toyote Auris se nalaze u našoj galeriji, a ovu priliku koristimo da se zahvalimo našem fotografu Nebojši Lukiću.