Ukoliko ste pročitali predstavljanje Logitech G25 volana, sva je prilika da ste sigurno bili u dilemi da li kupiti ili ne? Parametri za odlučivanje su svakom čitaocu različiti, pa se u ovom tekstu bavimo još detaljnijim testiranjem G25 stavljajući akcenat na njegove osobine u najpopularnijim simulacijama i njegovim poređenjem sa baznim Wingman Formula Force GP volanom.
Manje verziranim čitaocima će nazivi volana delovati konfuzno, pa da odmah damo objašnjenje. "Crveni Logi" se odnosi na Wingman Formula Force GP, "Momo" se odnosi na Momo Force, dok se "crveni Momo" odnosi na Momo Racing volan. Skraćenicu DFP koristimo za Driving Force Pro volan.
Utisci
Logitech G25 je izrađen veoma kvalitetno. Plastika je čvrsta, ne škripuće pod pritiskom. Obruč je od metala, obložen kožom, poluge za “šaltanje” su metalne i ulivaju poverenje da će izdržati sve torture i na duže staze.
Ono što posebno privlači pažnju su pedale. One su za red veličine teže od onih koje dolaze u Formula Force GP kompletu (popularni crveni Logi). Same pedale su napravljene od metala što opet odaje utisak robusnosti i izdržljivosti. Da ne zaboravimo, pedale su bogatije za jednog člana – pedalu kvačila.
Dodatak koji se kod nas popularno zove “menjač”. Naravno to nije tačno kao što nije tačno da je to ručica menjača, jer pored uloge izmene stepena prenosa, ova konzola (da je tako nazovemo) sadrži na sebi osam tastera i hat (osmosmerni taster). U daljem delu teksta zvaćemo ga shifter.
Instalacija
Što se tiče zauzimanja prostora na stolu, crveni Logi je za nijansu bolji i to samo pod uslovom da Logitech G25 koristite bez dodatne ručice menjača. Još jedan plus za crveni Logi model je to što je konektor za struju sa spoljašnje strane kućišta pa se taj kabl lako otkači, a volan pomeri na neko mesto gde manje smeta. Kod G25, da bi ste otkačili kabl, morate da potpuno skinete volan sa stola kako bi pristupili donjem panelu gde se nalaze svi kablovi. Pedale su značajno veće i teže kod modela G25 pa ukoliko nemate baš previše slobodnog prostora, nećete biti u prilici da ih postavite na odgovarajuće mesto.
Poželjno je da pre bilo kakvog montiranja G25 uradite povezivanje kablova, jer se kablovi priključuju sa donje strane volana. Kablova ima mnogo pa se spremite da “optimizujete” njihovo razvođenje po stolu: kabl sa USB utičnicom, kabl od napajanja force feedback motora (kojih uzgred ima dva), kabl kojim se povezuju pedale sa telom volana i kabl kojim se povezuje shifter sa telom volana.
Volan se učvršćuje pomoću dva zavrtnja koja su interesantno realizovana. Potrebno ih je malo pritisnuti i uvrnuti da bi izašli iz udubljenja u kojima se nalaze. Nakon toga se ponašaju kao regularani zavrtnji. Kada završite montažu, pritisnite ih ka udubljenjima. Isti princip montiranja je primenjen i na shifter-u. Kolika je korist od ovakvog načina pričvršćivanja nije nam poznato, a naše je mišljenje da neke stvari ne treba komplikovati bez potrebe, svi znamo da se komplikovane stvari lakše kvare.
Pedale
Pedale kod crvenog Logija nisu bog zna kakvog kvaliteta, ali uz nešto češće otvaranje i čišćenje potenciometara, one će biti sasvim solidno rešenje za veliku većinu igrača. Naravno, G25 poseduje, kao što smo već pisali, pedale koje su svetlosnim godinama ispred. G25 pedale pružaju osećaj kao da vozite pravi automobil: pedale pružaju različiti otpor, ima ih tri, a kvalitet i izrada unutrašnjih komponenti je daleko bolji nego kod Wingman modela. Pedale su daleko teže i mnogo lakše ih je fiksirati, što je od velike pomoći svima koji večito "jure" pedale kod Wingmana, koje su lagane i ukoliko ih ne pričvrstite dobro, u najgorem mogućem trenutku, papučice odoše ispod stola, a vaš automobil verovatno u neku čvrstu prepreku.
Pedale Logitech G25 su prilično teške, što je veliki plus. Ukoliko imate tepih, nećete imati problema s klizanjem istih pošto postoje “zubići”. Problem može nastati kada imate neku glatku površinu kao što je parket. Pedale svojom težinom sprečava klizanje ali pri agresivnijim kočenjima može se desiti da vam pedale proklizaju kada je to najmanje poželjno. Preporučujemo korišćenje dvostrano lepljive trake.
Sa softverske strane je sve lako. Na test računaru smo već imali poslednju verziju Logitech Gaming Software (verzija 5.0, koja podržava G25) i sve je proteklo bez ikakvih problema. Jedina akcija koja je bila potrebna je isključivanje opcije Combined za pedale kočnice i gasa. Force feedback parametri su ostali na podrazumevanim vrednostima. Neko će primetiti da nismo uradili kalibraciju – sa ovim volanom je to nepotrebno. Nemojte da se začudite kada uključite računar, volan će sam da uradi nekakvu vrstu inicijalizacije punim okretanjem ulevo i udesno.
Testiranje i utisci
Za testiranje volana korišćene su sledeće simulacije: Live For Speed (LFS), GTR2, rFactor i Richard Burns Rally (RBR). S obzirom da je volan opremljen shifter-om, akcenat je stavljen na korišćenje istog bilo u sekvencijalnom modu ili u “H” modu. Poluge na samom volanu su malo koristišćene, ali daleko od toga da nisu funkcionalne.
Prvo što smo probali je LFS. Menjanje stepena prenosa je bilo u “H” modu, a rotacija volana ograničena na 200 stepeni (maksimalno 900). Za početak smo vozili GTI automobil, gde su nastali prvi problemi.
Korišćenje crvenog Logi-a je stvorilo stil vožnje pri kome ne brinete o kvačilu i još manje brinete o samom procesu menjanja stepena prenosa. Sada to zahteva više vremena i više koncentracije tako da smo u početku kočili suviše kasno što je rezultovalo svime, samo ne tečnom vožnjom. Drugi problem koji se javio, je podsvesna reakcija rukama u vidu menjanja stepena prenosa polugama na volanu. Slična reakcija je kod nožnih komandi – leva noga pritiska pedalu kvačila, jer je nekada pritiskala pedalu kočnice.
Pedale su za naš ukus preblizu tako da se dešavalo da nekada pritisnemo kočnicu i gas istovremeno. Da je razmak za nijansu (ili centimetar) više, situacija bi bila drastično bolja. Treći i najveći problem je shifter. Menjanje stepena prenosa na više ide besprekorno. Međutim, problem se javlja pri menjanju na niže, a pogotovu kada se menja iz petog stepena u četvrti ili iz trećeg u drugi. Prilikom menjanja iz petog u četvrti stepen se dešava da udarimo u graničnik, tako da ručica ostane negde “između”. Ponekad se dešava da pomislite da ste uspešno promenili iz petog stepena u četvrti, ali ručica ostane u neutralnom položaju. Za ovo isključivo krivimo oprugu koja centrira ručicu u neutralni položaj i koja bi trebalo da bude nešto jača. Da je ovo problem, govori i “luft” koji se javlja u praznom hodu pre nego što se oseti dejstvo opruge. Prva dva problema se mogu pripisati subjektivnom osećaju i navikama vozača, ali ovaj je definitivno Logitech-ov.
Volan je sam po sebi skoro savršen. Skoro, jer samo dva tastera kvare sliku. Force fedback odličan! Sam volan nema ni trunke praznog hoda za razliku od crvenog Logi-a. Motori (zapamtite, ima ih dva) su značajno tiši i reaguju jako brzo. Njihov kvalitet se naročito oseća prlikom drifta u LFS-u (XR Turbo), sve je tečno i bez neprijatnih udara volana. Sile su sasvim jake čak i na 50% snage. Na 200% snage ovaj volan postaje već rekvizit za body building.
Ono što smo odmah ispitali je čuveno zloglasno oscilovanje karakteristično za crveni Logi–a. Naime, kada volan izvedete iz osnovnog položaja i pustite ga, on će početi da osciluje nekontrolisano. Budući kupci G25 mogu po tom pitanju da budu mirni. Zanimljivo je i samo delovanje force feedback-a u zavisnosti od ugla. Pri malim korekcijama volanom, force feedback je vrlo slab. Pri većim uglovima, force feedback pojačava svoje dejstvo.
Nakon malo privikavanja na shifter, na red su došle pedale. Prvo što smo primetili je značajna “tvrdoća” pedale za kočnicu. Naše stolice ispred test računara su klasične kancelarijske sa točkićima, dešavalo se da umesto pedala mi promenimo položaj, bukvalno odgurnuvši se od njih. Pokušavali sam par puta tehniku heel and toe i na oduševljenje vozača i, uvek prisutnih kibicera, povremeno uspevali. Naravno, dešavalo se da zaboravimo da pritisnemo pedalu kvačila prilikom menjanja stepena prenosa. Neće se ništa strašno desiti, imaćete samo jedan nagli skok obrtaja motora, što bi u simulacijama trebalo rešiti softverskim putem u samoj igri/simulaciji, a idealno bi bilo da shifter ima neku vrsti blokade, sve dok ne pritisnete pedalu kvačila. Naravno, ovo su samo neke ideje.
Sledeći korak je isprobavanje svih 900 stepeni. LFS odlično podržava ovu opciju. Ukratko rečeno, sve je isto kao i pre osim što morate mnogo više da radite volanom (2.5 okretaja između krajnjih položaja volana). Prilično je zanimljivo kada hvatate kontru (test vozilo je bio XR Turbo), ali još teže kada hvatate rekontru. Kada već opisujemo ovaj momenat u vožnji, ako podesite volan da je maksimalni ugao 200 stepeni, kada dođete do granice, nećete udariti u neki “zid”, već ćete jednostavno osetiti veći otpor, a u samoj simulaciji prestaće kretanje virtuelnog volana.
Na red dolaze rFactor i GTR2. Za razliku od LFS, rFactor (i GTR serijal) imaju bogatiji force feedback. GTR2 već ima podršku za G25. Konkretno, u vožnji Porsche Carrera Cup mod-a (rFactor) na volanu se oseća svaka neravnina. Ako točkom pređete preko rupe, osetićete solidan udarac “na” volanu. Ista priča je i sa borderima, čak možete osetiti i hrapavost istih. Shifter je bio u H modu i opet su se javili isti problemi kao i sa LFS-om. Proban je i sekvencijalni mod, ali o njemu nešto kasnije.
{youtube}5edh-EmpWoc?qv=hd720|640|360{/youtube}
Snimak vožnje u FIA WTCC Race-u
Clio Cup mod je posebna priča. U H modu je bilo vrlo teško voziti ovaj automobil, jer je svako pritiskanje pedale kvačila rezultovalo skoro trenutnim padanjem obrtaja motora na 0 (govorimo o promenama stepena prenosa na niže). A onda kada prebacite u niži stepen i pustite pedalu kvačila, dolazi do blokiranja točkova. Stvar se može poboljšati brzim dodavanjem gasa, ali jednostavno to nije to. Na kraju smo ustanovili da je mod pravljen tako da simulira rad sekvencijalnog menjača. Zato pažnja, nije sve do volana. U sekvencijalnom režimu, Clio Cup mod postaje pravo uživanje. Konkretno, vozili smo online, vremena su bila vrlo bliska vodećim (u trenutno aktuelnom Clio Cup takmičenju koje organizujemo). Tajno oružje ovog kompleta je kvačilo, jer na startu, ako sve uradite pravilno i pravovremno, možete da obiđete i po nekoliko takmičara.
{youtube}_7uWQ6F6mkQ?qv=hd720|640|360{/youtube}
Snimak vožnje u rFactor-u
Prelazak između sekvencijalnog i H moda je relativno bezbolan. Dovoljno je “pototopiti” ručicu menjača i prebaciti selektor u odgovarajući položaj. To je samo jedan deo priče. Drugi deo je ponovno mapiranje nekih tastera. Evo u čemu je problem: u sekvencijalnom modu položaj “-” i položaj “+” su mapirani kao B9 i B10, respektivno. U H modu, B9 je rezervisan za prvi stepen prenosa, a B10 za drugi. Idealno bi bilo kada ne bi bilo preklapanja ovih kodova tastera tako da režim prebacujete ne napuštajući stazu. Rešenje je da napravite dva profila. Kada želite da menjate režim, izađete u virtuelnu garažu i učitate novi profil. Neću da pominjem koliko je problematično ako igra ne podržava profile.
Kada smo kod shiftera, moramo da uputimo i koju reč kritike na dodatne tastere. Pošto je sam volan ograničen na samo dva tastera, shifter je zato nakrcan tasterima, ali je tu i problem. Često će vam trebati da pritisnete neki taster bez skidanja pogleda sa ekrana, što je sada otežano, a znamo koliko mali trenutak nepažnje može biti koban. Ne kažemo da je nemoguće, ali smo mišljenja da bi bar dva tastera na volanu više bila dobitna kombinacija. Dakle i na ovom polju bi smo prednost dali Wingman-u.
Pre nego što završimo sa H režimom rada menjača, probali smo i Lotus Elise na SPA (GTR2) – savršena kombinacija i pored činjenice da taj automobil u stvarnosti ima sekvencijalni menjač. Spa je legendarna staza koja vam daje puno prostora da naučite tehniku “šaltanja”. Ovde se javio problem druge prirode: nismo mogli da prekinemo sa vožnjom. Po završetku svake trke, tipična izjava je bila – "samo još jednom". Sledeća stanica – sekvencijalni mod, Ferrari 575 i SPA (GTR2).
{youtube}h8WzP1eYgrQ?qv=hd720|640|360{/youtube}
Snimak vožnje u GTR2-u
Posle nekoliko krugova primećujemo još jedan problem. Naime, kada naiđete na splet krivina koji zahteva česte promene stepena prenosa, nećete imati vremena da skidate ruku sa ručice menjača. Težina ruke može da utisne ručicu menjača tako da ćete ostati “zaglavljeni”, nećete moći da menjate brzine. Rešenje je da ne oslanjate previše ruku na ručicu i sve će biti u redu. Za pohvalu je preciznost. Da biste promenili stepene uzastopno, morate povući ili gurnuti palicu i pustiti je da se vrati u neutralni položaj i opet ponoviti radnju. Nevraćanje palice u neutralni položaj neće rezultovati promenom stepena prenosa. Ovo vas tera da budete disciplinovani a i smanjuje verovatnoću da promašite stepen prenosa.
Na kraju dolazi šlag na tortu – Richard Burns Rally. Ovo jednostavno treba probati. Koristili smo shifter u sekvencijalnom režimu. Priznajemo, pogrešili smo. Možda smo trebali da koristimo same poluge na volanu, baš kao što to rade i pravi vozači. Nismo gubili vreme na podešavanju, već smo odmah prionuli na "rad". Izabrali smo Englesku, gde smo vozili Subaru Imprezu. Prvo smo morali da “odučimo” levu nogu da ne pritiska pedalu kvačila, već pedalu kočnice. A onda jurnjava počinje. Tvrda pedala kočnice je ovde pokazala svoju prednost, jer možete bez bojazni da oslonite stopalo na nju. Desna ruka je skoro uvek na ručici menjača, a leva se bori sa krivinama. Dimenzije volana su odlične tako da smo bez problema upravljali jednom rukom i pored činjenice da je force feedback bio podešen na 100% snage. Rekli bismo da je Logitech napravio dobar kompromis kada su u pitanju dimenzije volana – niti je preglomazan niti je premalen.
{youtube}UDh5LUbtBYI?qv=hd720|640|360{/youtube}
Snimak vožnje u Richard Burns Rally-ju
Da ne pomislite da smo zaboravili na poluge na samom volanu. Istina, malo smo ih zapostavili, jer je glavna preokupacija bila testiranje kombinacije shifter – pedale. Poluge su metalne tako da je robusnost zagarantovana. Velike su i nećete imati problema da ih koristite bez obzira u kom položaju su vam ruke. Hod je nešto veći što sprečava slučajne promene stepena prenosa, ali zahteva od vas energičnije reakcije.
Crveni Logi nema manuelni menjač, pa ćemo se okrenuti ručnim komandama menjača – pedalama ili ako vam je draže polugama. Wingman u toj kategoriji odnosi čistu pobedu. Shifter-i ugrađeni kod ovog modela su VEOMA brzi, a hod komande je veoma kratak, pa je promena brzina daleko brža i efikasnija. G25 i pored komandi menjača na volanu izrađenih od metala, zaostaje i to sasvim primetno. Hod komande je duži, a vreme reakcije prekidača je duže, pa je potrebno navikavanje ukoliko ste navikli da brzo i agresivno menjate brzine naniže. Broj dugmića na volanu je takođe minus, a ubeđenja smo da je razlog što na G25 postoje samo dva dugmeta isključivo estetske prirode.
Ukoliko vozite noću, volan vam neće praviti problem, force feedback motori su tihi (značajno tiši ako ih poredimo sa Formula Force GP) i nemate utisak da je unutra gomila nekakvih zupčanika, jedino pedala gasa može biti problematična jer kada je pustite naglo čuje se njeno lupanje.
Wingman serija se može koristiti i na Play Station 2 uređajima, baš kao što to može G25, tako da vlasnici ove igračke konzole nemaju razloga da neki od ovih volana odbace iz užeg izbora zbog kompatibilnosti.
Zaključak
Možda smo bio malo previše strogi prema G25. Možda će neko pomisliti da ovaj volan ima previše mana i da nije vredan kupovine. Mane koje smo naveli su subjektivne prirode, pa verujemo da bi se na duže staze navikli na njih i ne bih ih ni primećivali.
Poređenje sa Wingman Formula Force GP je blago rečeno neumesno, jasno nam je bilo kad smo morali G25 da vratimo u kutiju, a crveni Logi na sto umesto njega i kada su noge “propale” kroz pedale, a desna ruka u prazno tražila shifter.
Razlika osećaja na volanu je jako teško opisiva. G25 je precizan i lepo prenosi informacije, pa je povratak na crveni Logi prava tragedija. Čak i ukoliko ne vozite, sam osećaj pod rukom, je na strani G25 modela. Šuplja plastika, težak motor Force Feedback mehanizma i dosta "lufta" u hodu crvenog Logija , je kao kada sednete iz 20 godina starog automobila u potpuno novi. Sve je utegnuto, nema nikakve neodređenosti… Sve kako treba…
Logitech Wingman volani su, pre svega, najjeftiniji volani u Logitech gami. Tačnije, ovi modeli su bili najjeftiniji. Sada ih više ne proizvode, a adekvatna zamena (ili pretpostavljamo da je tako) je Logitech EX volan. U svakom slučaju, ovaj volan je ulaznica u svet malo ozbiljnije vožnje simulacija. Cenovno, Wingman je celih 3 puta jeftiniji od G25 i prednosti G25 modela neće svakom vredeti toliku količinu novca .
Ukoliko niste sigurni da li vam je potreban bolji volan, onda uštedite te pare za neku drugu namenu. Ukoliko hoćete bolji volan, onda APSOLUTNO ne treba razmišljati da li je G25 za vas. Daleko nam se čini bolje kupiti G25 nego neki od volana u kategoriji od 120Eur (Momo ili DFP).
Cena volana jeste visoka za naše uslove, ali G25 vredi svaki uložen dinar. Na skali od 1 do 10, dajemo mu ocenu 9. Kako do sada nismo imali prilike da testiramo igrački hardver, nemamo ni neku gradaciju, ali ovaj proizvod definitivno nosi oznaku "Preporučen volan od strane NK redakcije".
Za:
-
kvalitet izrade
-
force feedback osećaj
-
masivne pedale
-
dimenzije obruča volana
Protiv:
-
neprecizna ručica menjača
-
preblizu postavljene pedale
super review;hvala vam,sada ga definitivno kupujem 8) 8)